Građani mogu podneti prijavu za nelegalne objekte do 24. oktobra, ali uz obaveznu dokumentaciju koja dokazuje sprečenost.

Naknadni rok za prijavu nelegalnih objekata u okviru programa ‘Svoj na svome’ ističe u subotu, 24.10.2020. Ova poslednja prilika posebno se odnosi na građane koji u redovnom roku nisu mogli da podnesu zahtev iz objektivnih razloga. Prijava se može podneti elektronski putem aplikacije ‘Svoj na svome’, kao i na šalterima pošta i lokalnih samouprava širom Srbije, prema zvaničnoj izjavi ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandre Sofronijević.

Elektronske prijave biće otvorene do ponoći 24. oktobra. Pošte će raditi u skladu sa svojim radnim vremenom, dok je jedinicama lokalne samouprave preporučeno da u subotu otvore posebne šaltere za prijem dokumentacije. Ministarka Sofronijević je apelovala da građani ne čekaju poslednji trenutak i iskoriste ovu mogućnost.

Ko može podneti prijavu i koja dokumenta su potrebna?

Ovaj naknadni rok namenjen je isključivo osobama koje su zbog bolesti, administrativnih prepreka ili sličnih objektivnih razloga bile sprečene da prijavu podnesu u redovnom roku. Zbog toga je uz prijavu neophodno priložiti dokaz o sprečenosti. Kao dokaz se prihvata medicinska dokumentacija koja potvrđuje bolest podnosioca ili člana porodice, ili validna potvrda o administrativnim smetnjama. Svaka naknadno pristigla prijava biće pojedinačno procenjena od strane Agencije za prostorno planiranje i urbanizam.

Do sada je ukupno podneto oko 2,7 miliona prijava za legalizaciju, od čega je 2.527.000 stiglo u redovnom roku. Naknadno je pristiglo nešto manje od 200.000 zahteva. Preko 1,2 miliona potvrda već je izdato, čime je velikom broju građana omogućeno da konačno upišu pravo svojine na svoju imovinu.

Upis u katastar, troškovi i oslobađanje od naknada

Evidentirani objekti se nakon prijave upisuju u katastar nepokretnosti. Na taj način vlasnici stiču pravo da slobodno raspolažu svojom imovinom, što uključuje kupoprodaju, nasleđivanje, stavljanje pod hipoteku, kao i legalno priključenje na komunalnu infrastrukturu. Troškovi upisa kreću se od 100 do 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, u zavisnosti od površine i lokacije objekta. Primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece oslobođeni su plaćanja ovih naknada.

Nadležni podsećaju da za novu bespravnu gradnju važi nulta tolerancija. Svi objekti koji se grade bez građevinske dozvole ili rešenja o odobrenju izvođenja radova biće automatski upisani kao vlasništvo države.

Zašto je naknadni rok za ‘Svoj na svome’ važan?

Naknadni rok za “Svoj na svome” omogućava građanima koji su bili sprečeni u redovnom roku još jednu šansu da legalizuju svoj objekat i zaštite pravo svojine. Ova mera doprinosi pravnoj sigurnosti vlasnika i stabilnosti tržišta nekretnina u Srbiji. Konačno, jasno utvrđena pravila i obaveze smanjuju broj nelegalnih objekata i podstiču red u prostornom planiranju.

S obzirom na ograničeno vreme, preporučuje se da svi zainteresovani što pre provere potrebnu dokumentaciju i podnesu prijavu do 24. oktobra.

Sve više Beograđana prelazi na plaćanje grejanja po potrošnji, dok energetski neefikasne zgrade ostaju na paušalu.

Beograd uvodi obračun grejanja po potrošnji, a ova promena donosi veću kontrolu nad kućnim budžetom za hiljade domaćinstava. Prema zvaničnom saopštenju, građani koji žive u energetski efikasnim zgradama sada imaju mogućnost da sami upravljaju potrošnjom i tako smanje mesečne račune. Ovaj model je već primenjen u Evropskoj uniji, a sada se proširuje i u srpskoj prestonici.

Glavni grad je poslednjih godina intenzivirao prelazak sa paušalnog obračuna na naplatu po stvarnoj potrošnji. Direktor JKP „Beogradske elektrane” Vanja Vukić izjavio je da su svi objekti izgrađeni i priključeni na sistem daljinskog grejanja od 2011. godine obavezni da imaju kalorimetre i unutrašnje instalacije prilagođene merenju stvarne potrošnje.

Osim toga, u sistem naplate po utrošku uvode se i stariji stambeni blokovi. “U pretprošloj grejnoj sezoni uveli smo 30 odsto objekata u naplatu po potrošnji, a ove godine još 30 odsto. Kada se sve sabere, reč je o velikom broju domaćinstava koja danas toplotnu energiju plaćaju po utrošku. To je model koji se uveliko primenjuje u Evropskoj uniji i jedan je od preduslova za dalja ulaganja u energetski sektor Srbije”, rekao je Vukić.

Zašto deo zgrada ostaje na paušalu

Zgrade koje nemaju dobru energetsku efikasnost i dalje će grejanje plaćati po kvadratu. Razlog za to je što bi prelazak na naplatu po utrošku, bez prethodne izolacije, stanarima doneo visoke troškove. “Zgrade koje troše znatno više energije nego što je predviđeno prosekom po kvadratu ostaju u postojećem sistemu sve dok se ne uradi takozvano ‘oblačenje zgrade’ – sanacija fasade, zamena dotrajale stolarije i popravka krova. Čim se energetska sanacija završi, objekat automatski prelazi na naplatu po utrošku”, pojasnio je direktor.

Pored toga, postoji i mogućnost korišćenja podsticaja i programa koje nude država i gradski sekretarijati, poznatih kao ESCO projekti. Kroz ove programe investicije u obnovu objekata otplaćuju se direktno iz ostvarenih ušteda, što stanarima omogućava prelazak na obračun grejanja po potrošnji bez dodatnog finansijskog opterećenja.

Kako funkcioniše obračun grejanja po potrošnji u Beogradu

Obračun grejanja po potrošnji u Beogradu podrazumeva da svaka stambena jedinica ima instaliran kalorimetar, kojim se meri stvarna potrošnja toplotne energije. Na taj način, korisnici grejanja plaćaju onoliko koliko zaista potroše, a ne po površini stana. Kao rezultat, građani dobijaju veću kontrolu nad troškovima i mogu da prilagode potrošnju svojim potrebama.

U međuvremenu, prelazak na ovaj model zahteva obnavljanje fasada, zamenu stolarije i druge mere energetske efikasnosti. Takođe, unapređenje sistema i prelazak na naplatu po potrošnji smatra se važnim korakom ka modernizaciji energetskog sektora u Srbiji i usklađivanju sa standardima Evropske unije.

Na kraju, očekuje se da će veći broj domaćinstava u narednim godinama koristiti obračun grejanja po potrošnji u Beogradu. Time će imati priliku da sami utiču na visinu svojih računa, a istovremeno će doprinositi racionalnijem trošenju energije na nivou grada.