Otkrivamo male trikove i savete za pripremu grčke salate koja zaista podseća na obalu mora, uz pažljivo birane sastojke.

Grčka salata je nezaobilazna letnja poslastica, posebno među ženama koje tokom toplih dana biraju lagane i osvežavajuće obroke. Iako je mnogi često prave kod kuće, mnogi nisu sigurni kako da dobiju onaj pravi mediteranski ukus po kojem je ova salata poznata. Suština autentične grčke salate nije samo u povrću, već u kvalitetu sastojaka i načinu pripreme.

Najvažnije za uspeh ovog recepta je korišćenje svežih i proverenih namirnica. Biće vam potrebno: tri zrela paradajza, jedan veći krastavac, glavica crvenog luka, 150 do 200 grama feta sira, šaka crnih maslina, maslinovo ulje, so, biber i suvi origano. Paradajz se seče na veće komade, krastavac na kolutove ili polukrugove, dok se crveni luk reže na tanke trakice.

Nakon što pripremite povrće, sve lagano sjedinite u većoj činiji, dodajte masline i na vrh stavite veći komad fete. Prema rečima kuvarice Milene Petrović, koja često letuje u Grčkoj: “Tajna prave grčke salate je da se sir ne mrvi, već postavi u jednom većem komadu preko povrća.” Zatim prelijte maslinovim uljem, pospite origanom, dodajte so i biber. Ovi završni dodaci daju salati karakterističnu aromu i neodoljiv ukus.

Najčešće greške prilikom pripreme su preterivanje sa začinima i mešanje sira sa povrćem. Prava grčka salata je najbolja kada je jednostavna – što je manje dodataka, to je ukus autentičniji. Dobar feta sir i kvalitetno maslinovo ulje su ključni za pun ukus.

Ova salata može biti lagani obrok ili ukusan prilog, a svaki zalogaj podseća na sunčane dane na plaži. Sa ovim savetima i pažljivim izborom sastojaka, lako ćete kod kuće pripremiti pravu mediteransku grčku salatu.

Hormonske promene i emocije utiču na apetit i sklonost slatkišima u predmenstrualnom periodu, otkriva novo istraživanje sa Kembridža

Mnoge žene u danima pre menstruacije primećuju povećanu žudnju za čokoladom i drugim slatkišima, a često se javlja i osećaj konstantne gladi. Najnovija studija naučnika sa Kembridž univerziteta, objavljena u relevantnom naučnom časopisu, pokazuje da ovaj fenomen ima veze sa biološkim i psihološkim procesima karakterističnim za predmenstrualni sindrom (PMS).

Istraživanjem je obuhvaćeno 150 mladih žena čiji su apetit i navike praćeni kroz različite faze menstrualnog ciklusa – od rane folikularne, preko ovulacije, do kasne lutealne faze, neposredno pred menstruaciju. Naučnici su pravili razliku između ispitanica sa izraženim PMS-om i onih bez simptoma. PMS se zvanično definiše kao skup fizičkih, emocionalnih i ponašajnih simptoma koji su dovoljno jaki da utiču na svakodnevni život i redovno se ponavljaju svakog meseca.

Tokom studije analizirani su nivoi tzv. hedonističke gladi (želje za hranom iz zadovoljstva, a ne iz potrebe), specifične žudnje za određenim namirnicama i ukupni dnevni unos kalorija. Rezultati su ukazali da žene sa PMS-om češće osećaju hedonističku glad tokom celog ciklusa, a posebno u kasnoj lutealnoj fazi kada su simptomi najintenzivniji. U tom periodu je zabeležen i povećan dnevni unos kalorija, pre svega zbog izraženije potrebe za energetskom i slatkom hranom.

Takođe, žene sa viškom kilograma ili povišenom telesnom masom pokazivale su još jaču žudnju za hranom u ranoj i srednjoj fazi ciklusa u poređenju sa onima čija je težina u granicama normale. Ovo potvrđuje da hormonske promene i individualne karakteristike zajednički određuju reakciju organizma na hranu.

Hormonalne oscilacije tokom ciklusa utiču i na raspoloženje i na apetit. Promene nivoa estrogena i progesterona mogu dodatno pojačati osećaj nagrade u mozgu i uticati na emocionalnu regulaciju. Kod žena sa PMS-om ove promene dodatno povećavaju žudnju za hranom, naročito za čokoladom i slatkišima. Kako navode autori studije: ‘Povećan apetit pre menstruacije nije znak slabe samokontrole, već rezultat složenog uticaja hormona i mozga na osećaj gladi.’

Razumevanje ovih obrazaca može ženama pomoći da lakše prihvate fluktuacije u apetitu i, uz podršku stručnjaka, razviju prilagođene strategije ishrane. Umesto rigoroznih dijeta, preporučuje se ishrana usklađena sa fazama ciklusa, što je održivije i posebno korisno za one sa izraženim PMS-om.

Brz puding od kinoe sa voćem i semenkama pruža dugotrajnu sitost i energiju

Za žene koje žele da jutro započnu punom energijom i bez osećaja gladi, stručnjaci predlažu proteinski doručak inspirisan mediteranskom ishranom. Ovakav obrok ne zahteva stroge dijete, već pametan izbor sastojaka koji pomažu u očuvanju forme i ravnoteže. Praktična opcija za zaposlene žene je puding od kinoe, koji se lako sprema i štedi vreme.

Ovaj puding se priprema tako što se kuvana kinoa pomeša sa kefir ili jogurtom, dodaju se čia semenke i po ukusu malo meda ili javorovog sirupa. Smjesa se ostavlja u frižideru preko noći, a ujutru se obogati bobičastim voćem i orašastim plodovima. Takav doručak donosi oko 18 grama proteina po porciji, što je ključno za osećaj sitosti i stabilnu energiju tokom jutra. Proteini iz mlečnih proizvoda, kinoe i čia semenki posebno pomažu ženama koje žele da zadrže zdravu telesnu masu i izbegnu prejedanje kasnije tokom dana.

Pored proteina, ovaj doručak je bogat vlaknima koja su značajna za dobru probavu i zdravlje srca. Dodavanjem voća poput malina, borovnica ili jagoda, obrok je obogaćen vitaminima i antioksidansima, dok orašasti plodovi i semenke donose zdrave masti važne za hormonalnu ravnotežu i srčanu zaštitu. Nutricionistkinja Marija Petrović ističe: “Doručak sa kombinacijom proteina, vlakana i zdravih masti sprečava nagle padove šećera i smanjuje potrebu za nezdravim grickalicama.”

Priprema ovog doručka je izuzetno praktična za žene sa ubrzanim tempom života, jer se sve može pripremiti unapred. Za dodatnu kremastu teksturu, deo voća može se izblendati zajedno sa jogurtom. Ovakav doručak je odličan izbor za one koje žele da uživaju u zdravlju, sitosti i vitalnosti, bez odricanja od ukusa.