Maloprodajna cena evrodizela za poljoprivredu povećana na 184 dinara, dok je Brent završio sedmicu na 109 dolara za barel

Maloprodajne cene goriva na pumpama u Srbiji od danas iznose 189 dinara za litar bezolovnog benzina BMB95 i 214 dinara za litar standardnog eurodizela. Ovo povećanje iznosi jedan dinar više za oba derivata u odnosu na prethodnu nedelju, dok je najviša cena evrodizela za registrovana poljoprivredna gazdinstva povećana sa 181 na 184 dinara po litru, sa PDV-om. Odluka je doneta 2. aprila, prema izmenama Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte, objavljenim u ‘Službenom glasniku’.

Na svetskim berzama, cena nafte Brent se tokom ove skraćene sedmice (Uskrs) kretala u rasponu od manje od 100 do preko 115 dolara za barel, dok je završna cena iznosila 109 dolara, sa prosečnom cenom od 102,93 dolara, što je rast manji od 1% u odnosu na prethodnu sedmicu. Cene derivata na Mediteranu ostaju visoke zbog ograničene ponude, a dodatni pritisak na cene dolazi usled oštećenja rafinerija u ratom pogođenim regionima Bliskog Istoka.

Uprkos zahtevima distributera da benzin poskupi četiri, a dizel sedam dinara, prema rečima predsednika Republike Aleksandra Vučića, Vlada je administrativnim merama ograničila rast cena na simboličan iznos i dodatno smanjila akcizu za maksimalnih minus 20%. Takođe su puštene rezerve nafte sa cenom nižom od tržišne radi prerade i veleprodaje.

Cene goriva se u Srbiji i dalje određuju prema Uredbi iz februara 2022. godine, koja je poslednji put produžena do 23. juna. Veleprodajna cena ne uključuje domaću rafineriju, zbog dvomesečnog prekida dotoka nafte, već se formira na osnovu proseka kotacija na berzi za tržište Mediterana (PLATTS CIF Mediteran, luka Đenova/Lavera), uz odobrenu maržu i PDV. Ove mere imaju za cilj da ograniče skok cena i olakšaju krajnju cenu za potrošače.

U regionu, cene derivata takođe beleže rast, a dodatne informacije o svetskim trendovima i merama država mogu se pronaći u aktuelnim ekonomskim analizama.

Francuska razmatra ciljanu pomoć najugroženijima, Italija izdvaja 30 miliona evra za poljoprivredu

Vlada Italije odlučila je da produži meru smanjenih akciza na gorivo do 1. maja, kako bi ublažila rast cena energenata, navodi se u zvaničnom saopštenju. Prvobitna mera, uvedena 18. marta, trebalo je da istekne 7. aprila, ali će produženje omogućiti smanjenje poreza za skoro 0,25 evra po litru i u narednom periodu. Vrednost čitavog paketa finansijske podrške procenjuje se na najmanje 500 miliona evra, dok je oko 30 miliona evra predviđeno isključivo za pomoć poljoprivrednim preduzećima, prenosi Sole 24 Ore.

Italijanska vlada donela je ovu odluku kako bi ograničila rast cena goriva i ublažila ekonomski pritisak na građane i privredu u uslovima povećanih troškova energije. Ministar finansija Đankarlo Đorđeti naglasio je da bi, ukoliko rat na Bliskom istoku potraje, moglo doći do “neizbežnog” preispitivanja fiskalnih pravila Evropske unije, uključujući i ograničenje budžetskog deficita od tri odsto.

Italija je već prošlog meseca uvela dodatne mere za ublažavanje rasta cena energenata, među kojima je smanjenje poreza na tečni naftni gas i apel kompanijama poput Eni da ograniče rast cena. Vlada je takođe produžila rok za postepeno ukidanje uglja do 2038. godine, prilagođavajući energetsku strategiju novim okolnostima nastalim posle izbijanja sukoba na Bliskom istoku 28. februara.

U Francuskoj, zvaničnici razmatraju uvođenje ciljane pomoći za građane koji zavise od automobila, nakon što su cene goriva porasle zbog rata na Bliskom istoku. Premijer Sebastijan Lekorni izjavio je da vlada ne planira velike i skupe subvencije, već precizno usmerenu podršku najugroženijima. “Ne verujem u nekontrolisano trošenje milijardi, već u ciljanu pomoć”, rekao je Lekorni na konferenciji u Bordou. Prema njegovim rečima, eventualne mere biće primenjivane mesečno, u zavisnosti od kretanja cena i fiskalnih mogućnosti države.

Francuske vlasti već su uvele ograničene subvencije za sektore kao što su transport i ribarstvo, ali izbegavaju šire mere koje bi mogle dodatno opteretiti budžet. Vlada u Parizu je oprezna zbog iskustva iz 2022. godine, kada su obimne subvencije izazvale rast budžetskog deficita koji država i dalje pokušava da smanji. “Nećemo nikoga ostaviti bez pomoći, ali nećemo trošiti novac koji nemamo”, naglasio je Lekorni.

Portparolka vlade i ministarka energetike Mod Brežon navela je da u Francuskoj nema nestašica goriva uprkos ratu na Bliskom istoku, ali da povremeno dolazi do logističkih poteškoća na pojedinim benzinskim stanicama sa nižim cenama, usled lokalnih skokova potražnje.

Za svakog dodatnog člana domaćinstva prag uvećan za 14.850,43 dinara prema kretanju indeksa potrošačkih cena

Novi pravilnik o energetski ugroženim kupcima, koji je danas stupio na snagu, donosi precizno određene prihodovne pragove za domaćinstva koja imaju pravo na umanjenje računa za struju. Ministarstvo rudarstva i energetike uskladilo je iznose ukupnog mesečnog prihoda na osnovu kretanja indeksa potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, koristeći podatke Republičkog zavoda za statistiku.

Prema novim kriterijumima, pravo na status energetski ugroženog kupca imaće jednočlana domaćinstva sa prihodom do 25.387,88 dinara, dvočlana do 40.238,31 dinara, tročlana do 55.088,73 dinara, četvoročlana do 69.939,16 dinara, petočlana do 84.789,58 dinara, a šestoročlana do 99.640,01 dinara mesečno. Za domaćinstva sa više od šest članova, prag se za svakog dodatnog člana uvećava za 14.850,43 dinara.

Pravilnik je potpisala ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, uz obrazloženje da je promena izvršena radi usklađivanja sa aktuelnim ekonomskim pokazateljima i zaštite najugroženijih kategorija stanovništva. Kriterijumi su objavljeni u Službenom glasniku, čime su postali zvanični i obavezujući za sve relevantne institucije.

Odluka o novim prihodovnim pragovima ima za cilj da omogući većem broju građana pristup olakšicama na račune za struju, u skladu sa ekonomskim kretanjima u zemlji. Pravo na status energetski ugroženog kupca utvrđuje se na osnovu prijava i dostavljanja potrebne dokumentacije nadležnim organima.

Izmene u pravilniku predstavljaju deo šire politike usmerene na zaštitu socijalno najosetljivijih domaćinstava, a iznosi su definisani isključivo na osnovu zvaničnih podataka o potrošačkim cenama.