Centralna banka najavljuje spor ekonomski rast od 0% do 1% i upozorava na inflaciju zbog rasta cena goriva

Banka Rusije je snizila referentnu kamatnu stopu na 14%, smanjujući je za 25 baznih poena sa prethodnih 14,25%. Ova odluka dolazi u trenutku kada inflacija u Rusiji dostiže 7%, dok se očekuje da će privredni rast u 2026. godini biti u rasponu od 0% do 1%. Ova kretanja potvrđuju da inflacija u Rusiji ostaje jedan od ključnih izazova za ekonomiju, navodi se u zvaničnom izveštaju centralne banke.

Inflacija u Rusiji ostaje iznad cilja

Prema saopštenju Banka Rusije, inflacija u Rusiji u 2026. godini procenjuje se na 6% do 7%. Ovaj rast inflacije pre svega je posledica povećanja cena goriva, što direktno utiče na troškove stanovništva i kompanija. S druge strane, inflaciona očekivanja u finansijskom sektoru, kao i kod građana i preduzeća, dodatno su porasla. Kao rezultat, proces smanjenja inflacije mogao bi biti sporiji nego što se ranije prognoziralo.

Očekivanja o rastu privrede i investicijama

Banka Rusije predviđa da će ekonomski rast zemlje u 2026. iznositi između 0% i 1%. Privreda je u drugom kvartalu zabeležila umjeren rast, a najveći doprinos dolazi od lične potrošnje stanovništva. Investiciona aktivnost beleži blagi oporavak, ali su očekivanja kompanija u pogledu tražnje i proizvodnje značajno pogoršana. Zbog toga se može očekivati usporavanje privredne aktivnosti u drugoj polovini godine. Monetarna politika ostaje ključni alat za podršku privredi, ali i za kontrolu inflacije.

Prosečne kamatne stope i buduće mere

Prosečna referentna kamatna stopa za 2026. procenjuje se između 14,5% i 14,6%. Za 2027. godinu Banka Rusije predviđa pad prosečne stope na 10,5% do 12,5%. S obzirom na trenutnu situaciju, centralna banka nastoji da podrži privredni rast, ali i da spreči dalje ubrzanje inflacije. Sledeći sastanak o monetarnoj politici zakazan je za 11. septembar, kada se očekuju nove procene i moguće dodatne mere.

Širi makroekonomski kontekst i uticaj inflacije

Visoka inflacija u Rusiji utiče na kupovnu moć stanovništva i troškove za kompanije, posebno u sektorima koji zavise od energenata. S obzirom da inflacija u Rusiji ostaje iznad ciljanog nivoa centralne banke, očekuje se da će mere monetarne politike biti usmerene na balansiranje između podrške privredi i suzbijanja inflacionih pritisaka. U međuvremenu, šira tržišna slika pokazuje da i druge velike ekonomije, poput Evrozone, održavaju stabilne kamatne stope, dok se suočavaju sa sličnim izazovima rasta i inflacije.

Kompanija za finansiranje kreatora smanjuje broj zaposlenih za 20 odsto kako bi ostala konkurentna u promenjenim uslovima na tehnološkom tržištu

Patreon, vodeća globalna platforma za monetizaciju autorskog sadržaja, saopštila je da otpušta 93 radnika, što čini 20 odsto ukupne radne snage. Ova odluka deo je šire reorganizacije kompanije, sa ciljem prilagođavanja novim uslovima na tehnološkom tržištu i racionalizacije troškova. Izvršni direktor Džek Konte obavestio je zaposlene da osnovno poslovanje kompanije ostaje stabilno, ali da je neophodno optimizovati strukturu kako bi Patreon zadržao konkurentnost.

Razlozi za smanjenje broja zaposlenih i poslovna prilagođavanja

Redukcija radne snage biće praćena pojednostavljenjem organizacije i smanjenjem broja hijerarhijskih nivoa. Osim toga, timovi će biti usmereni na ključne poslovne prioritete. Na taj način, kompanija želi da odgovori na promene koje su zahvatile tehnološku industriju i način funkcionisanja digitalnih servisa. Iako je razvoj tehnologije promenio način razvoja proizvoda i komunikacije, Patreon naglašava da otpuštanja nisu posledica automatizacije ili zamene rada zaposlenih novim tehnologijama.

Izjave rukovodstva o organizacionim promenama

„Veštačka inteligencija ne može da zameni kreativnost, procenu, pažnju prema detaljima i umeće naših zaposlenih, niti ljudsku povezanost na kojoj počiva Patreon“, naveo je Džek Konte. Ipak, dodao je da je tehnološka industrija doživela fundamentalne promene, što zahteva redefinisanje organizacione strukture i prioritetizaciju poslovnih ciljeva. Kao rezultat, kompanija će fokusirati resurse na segmente koji direktno doprinose vrednosti za korisnike i dugoročnom rastu.

Pozicija Patreona na globalnom tržištu i značaj modela pretplate

Patreon je osnovan 2013. godine i danas predstavlja najvažniju platformu za monetizaciju autorskog sadržaja putem mesečnih pretplata. Servis spaja kreatore sa darodavcima koji ih finansijski podržavaju, uz standardnu proviziju od 10 odsto na ukupan prihod. Pretplatnici, u zavisnosti od izabranog nivoa, dobijaju rani pristup sadržaju, bonus materijale, učešće u zajednici i specijalne popuste. Ovakav model omogućava kreatorima stabilan prihod i nezavisnost od tradicionalnih izvora finansiranja, dok Patreon ostvaruje prihod kroz proviziju. S obzirom na stalne promene na digitalnom tržištu, kompanija smatra da je proaktivan pristup organizacionim promenama ključan za održavanje stabilnosti i konkurentnosti. Pored toga, smanjenje broja zaposlenih i fokusiranje na ključne prioritete trebalo bi da omogući Patreon-u bržu reakciju na nove izazove i prilike u tehnološkoj industriji.

Italijanska banka ostvarila rekordne prihode od 12,2 milijarde evra u prvoj polovini godine, najavljen novi rast neto dobiti

Unicredit, italijanska bankarska grupa, zabeležila je neto dobit od 6,3 milijarde evra u prvoj polovini 2026. godine. Neto profit za drugi kvartal iznosio je 2,9 milijardi evra, dok su ukupni prihodi dostigli 12,2 milijarde evra. Kao rezultat, Unicredit je ostvario 22. uzastopni kvartal rasta poslovanja, saopštila je kompanija.

Finansijski rezultati i rast prihoda

Unicredit je u prvoj polovini godine ostvario rast neto prihoda od 5% u poređenju sa istim periodom prošle godine. Neto profit za prvih šest meseci iznosio je 6,3 milijarde evra, što je povećanje od 3% u odnosu na prethodnu godinu. Povraćaj na kapital (RoTE) ostao je visok i dostigao 23,7%. Prihodi su porasli za 3,6%, sa 11,78 na 12,2 milijarde evra, što pokazuje otpornost i kvalitet zarađivačkog profila bankarske grupe.

U drugom kvartalu 2026. godine, Unicredit je ostvario neto profit od 2,9 milijardi evra. Kada se isključe jednokratne transakcije, profit je iznosio 3,1 milijardu evra. Ove jednokratne stavke uglavnom su rezultat troškova hedžinga zbog povećanja udela u pojedinim segmentima poslovanja.

Razlozi rasta i poslovna strategija

Rast prihoda i dobiti Unicredita podstaknut je snažnim rastom naknada i neto prihoda od osiguranja. Pored toga, ubrzan je i rast neto prihoda od kamata (NII), zahvaljujući povećanju volumena kreditiranja i kvalitetnijem portfoliju. Ovakva kombinacija doprinela je održivom rastu banke, kao i povećanju tržišnog udela.

Predsednik uprave Unicredita Andrea Orcel izjavio je: „Unicredit je još jednom postigao izvanredan niz rezultata, što je dovelo do naših najboljih operativnih performansi ikada i rekordne prve polovine godine. Unlimited program donosi značajnu promenu: ubrzavamo profitabilan rast prihoda, uz jasne dokaze o kvalitetnom povećanju tržišnog udela i komercijalnom zamahu, uz nastavak pomeranja granice efikasnosti. Neto dobit je dostigla 6,1 milijardu evra u prvoj polovini godine uz izvanrednu stopu prinosa na tekući kapital od 24%. Ovi rezultati omogućili su nam da poboljšamo našu prognozu neto dobiti za 2026. godinu na znatno iznad 11 milijardi evra, ili oko 11,5 milijardi evra bez troškova integracije.“

Akvizicija Commerzbank i naredni koraci

U međuvremenu, Unicredit je nastavio pregovore u vezi sa potencijalnim preuzimanjem nemačke Commerzbank-e. Predsednik nadzornog odbora Commerzbanke Jens Vajdman javno je pozvao na direktne razgovore između dve strane o budućnosti kompanije. Vajdman je istakao da su odnosi snaga na predstojećoj skupštini akcionara jasni, iako postoje neslaganja oko budućeg poslovnog modela.

Vajdmanova reakcija usledila je nakon što je izvršni direktor Unicredita Andrea Orcel najavio želju za razgovorima sa nemačkom vladom i predstavnicima zaposlenih o zajedničkoj budućnosti banaka. Orcel je naglasio da neće biti prečica preko političkih kanala u Berlinu, već da se očekuju „odrasli razgovori“ o svim ključnim pitanjima.

Najveća sporna pitanja odnose se na usklađivanje poslovnih modela. Orcel želi da Commerzbank usvoji Unicreditov model, dok nemačka strana insistira na očuvanju međunarodne mreže. Ponuda za preuzimanje Unicredita već pokriva gotovo polovinu akcija Commerzbanke.

Pozicija Unicredita u evropskom bankarstvu

Unicredit je, kao jedna od vodećih evropskih bankarskih grupa, demonstrirao otpornost i strategiju orijentisanu na profitabilan rast. Kontinuirani rast kroz 22 kvartala ukazuje na uspešnu transformaciju poslovanja u izazovnom okruženju evropskog finansijskog sektora. Banka je prema najnovijim rezultatima povećala tržišni udeo i dodatno poboljšala operativnu efikasnost, što je ključno za dugoročnu konkurentnost na tržištu.

Kao rezultat navedenog, Unicredit očekuje da neto dobit za celu 2026. godinu premaši 11 milijardi evra, odnosno da dostigne oko 11,5 milijardi evra bez troškova integracije. Ovakva očekivanja potvrđuju snažnu poziciju banke u evropskom bankarskom sektoru i nastavak profitabilnog rasta.