Bol, tuga i briga ove porodice odlaze u prošlost, i to zahvaljujući velikim delima vlasnika Pink Media Grupe Željka Mitrovića, koji je u živote Almire, Eme, Alena i njihove majke uneo radost i sreću, doneo poklone, kao i novčanu pomoć.

Naime, Mitrović se danas, na društvenoj mreži Instagram oglasio sa još jednom objavom koja je oduševila sve njegove pratioce. Vlasnik Pink Media Grupe nastavio je svoju humanitarnu misiju i pružio pomoć još jednoj porodici sa teškom sudbinom.

– Ovo troje mališana je ostalo bez oca, jer je poginuo radeći na građevini, ali se majka Behzada Nezir bori kao lavica, ovde u Sarajevu, da odgaji Alena, Emu i Almiru! Možda nikad nisam objasnio zašto na poseban način volim Sarajevo i Sarajlije! Davne 1985. godine služio sam armiju ovde u Sarajavu, da budem skroz precizan u Rajlovcu u sklopu“ Vazduhoplovno-tehničke vojne akademije (VTVA) i škole stručnih radnika! Iako sam u Sarajevo poslat po kazni jer sam u Trebinju na obuci imao incident i pretukao nadredjenog oficira iz Slovenije koji mi je opsovao majku, cela kasarna je bila na mojoj strani, uključujući i pukovnika, komadanta kasarne, koji je bio Sarajlija! Proceduralno sam dobio zbog tuče 7 dana vojnog zatvora ali mi je komadant ponudio da dobrovoljno dva puta dam krv i da će mi to neutralisati zatvorsku kaznu! Tako je i bilo! Posle obuke sam prebačen u Sarajevo,zapravo aerodrom Rajlovac, gde je moj slučaj već bio uveliko poznat! I pored toga što je Rajlovac trebalo da bude moja kazna, bio je najbolje što mi se desilo u životu! Svi oficiri su nekako skriveno podržavali moj incident iz Trebinja a umesto kazne, omogućili su mi i školovanje na vojnim vazduhoplovima na Rajlovačkim aerodromskim poligonima! Najviše oficira u Rajlovcu je bilo iz Sarajeva, dobijao sam stalnu dozvolu za izlazak u grad i tada i napravih ogroman broj poznanstava i prijateljstava u Sarajevu! Čak su mi tolerisali i presvlačenje u civlno odelo u toaletu hotela Holiday Inn, što je po vojnim pravilima bilo strogo zabranjeno. To je razlog zašto se danas u Sarajevu osećam kao i u Beogradu, u kome sam rodjen, i zato mi je i važno, da se odužim Sarajlijama i da pomognem Sarajevu u što većoj meri, a posebno ovoj porodici Nezir, koju je zadesila zla sudbina! Živi bili dragi moji Alene, Ema, Almira i Behzada! – napisao je Mitrović uz podeljeni video-snimak.

Željkov dolazak najviše je obradovao decu, posebno dvanaestogodišnju Emu, kojoj je dijagnostikovan autizam.

– Izvolite, ovo je za vas! Ja sam Željko, kako se ti zoveš? Ćao Alene… Doneli smo vam malo poklona! – rekao je Mitrović.

– Alene, Almira, Ema, dođite ovamo da raspakujemo poklončiće! Evo ga… Hajde, zajedno ćemo sve. Izvolite – rekao je Mitrović, a onda deci podelio poklone.

– Napadajte poklone! – rekao je potom.

Mitrović je potom porazgovarao sa majkom koju život nije mazio.

– Zla sudbina… Muž je poginuo na građevini? Ostali ste vi sami, i njih troje? Evo mali poklon od mene, 5 hiljada maraka… Da bar malo pomogne… Da ovoj dečici učiniš život malo boljim – rekao je Mitrović, a onda majci lavici uručio kovertu.

Mitrović je potom otkrio da je posebno vezan za Sarajevo, jer je baš tu, što malo ko zna, služio armiju.

– Davnih godina u Rajlovcu, bio sam plavac, u sklopu ”Vojne akademije” i ”Škole stručnih radnika”, tu sam prvi put vozio helikopter. Tu sam poslat po kazni, iz Trebinja, imao sam incident, jer sam prebio desetara.. Ali sam kompenzovao kaznu, dao sam krv dva puta. Tako da, nisam osetio čari zatvora… Onda su smislili da me po kazni pošalju ovde, a ovde je bilo bolje nego bilo gde – rekao je potom Mitrović.

Mitrović je nakon toga zajedno sa decom gledao poklone, i pokazivao im šta su sve dobili.

– Ako treba pomoć, tu sam da otvaram. Imate patike, sve što vam je neophodno… Imate slatkiše, igračke, garderobu… Evo ga, sve je tu. Brojeve smo, ja mislim nabavili koje treba, poslali ste nam vi… Evo ga i ranac, ima i auto, robo-auto… Otvori slobodno, pokloni služe da se otvaraju – kaže Željko mališanima.

– Alen i Ema idu u školu, a ona je sa posebnim potrebama, ima autizam – rekla je majka.

– Deca sa autizmom su genijalci, pogledaj film ” A Beautiful mind”. Čovek je genijalac, a autističan je. Tu su lekovi, terapije… – rekao je Željko.

– Da, mnogo je pametna… Pogledaćemo – dodala je majka, a onda se osvrnula na pokojnog supruga:

– Živeo je 6 dana, na aparatima, ali se nije izvukao… – dodala je ona.

– Život je džinovska zamka, puna prepreka… Kada naučiš da živiš sa preprekama, napraviš da živiš sa više smisla… Ovde se osećam kao kod kuće… Idemo da obiđemo još neke porodice, nemamo mnogo vremena nažalost – rekao je Mitrović, a onda pozdravio svu decu i majku hrabrost.

– Imaš kontakt, zovi kada god ti nešto treba – poručio je Željko majci predivne dečice.

Za humanitarne akcije Željka Mitrovića granice ne postoje, a sarajevska porodica samo je jedna od ukupno 250 porodica iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, kojima je u nevolji pomogao vlasnik Pink Media Grupe, pružajući ruku solidarnosti i prijateljstva, i zauzvrat ne tražeći ništa osim osmeha, jer je glavna misija Željka Mitrovića da usreći što više dece i samohranih roditelja u našem regionu,u čemu se ovde ne zaustavlja.

Kompanija cilja portfelj od preko 1,5GW u Srbiji, Hrvatskoj i Slovačkoj do 2030. godine, uz snažan fokus na obnovljive izvore energije i baterijske sisteme

Mađarska energetska kompanija Alteo najavila je ambicioznu strategiju regionalnog širenja, sa ciljem da do 2030. godine izgradi portfelj obnovljivih izvora energije veći od 1,5 gigavata (GW) u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Prioritetna tržišta za prvu akviziciju, prema zvaničnim navodima kompanije, jesu Srbija, Hrvatska i Slovačka, dok su Poljska i Češka u drugom planu.

Plan ulaganja, predstavljen još početkom prošle godine, predviđa investicije u rasponu od dve do dve i po milijarde evra, sa fokusom na akvizicije i organski rast u sektoru obnovljivih izvora energije, baterijskih sistema i usluga agregacije. Kompanija je u međuvremenu osnovala posebno međunarodno odeljenje i sprovela detaljnu analizu potencijalnih preuzimanja, a trenutno radi na realizaciji prve transakcije na jednom od prioritetnih tržišta.

Alteo planira da iskoristi iskustvo stečeno na domaćem tržištu u Mađarskoj, gde već upravlja sopstvenim i eksternim energetskim portfeljima ukupnog kapaciteta od oko 2.000 megavata putem digitalne platforme ARTEMIS. Ova platforma koristi automatizaciju, algoritamsko trgovanje i naprednu analitiku za optimizaciju proizvodnje i trgovine električnom energijom. Kompanija takođe upravlja sa oko 200MW baterijskih sistema, uključujući 90MW sopstvenih i eksterno ugovorene kapacitete, te je vlasnik najvećeg baterijskog sistema za skladištenje energije u Mađarskoj.

„Otvoreni smo za saradnju na zajedničkom razvoju projekata i rešenjima za upravljanje energetskim portfeljima“, izjavila je Magdolne Tokaj, zamenica izvršnog direktora za međunarodne odnose i korporativne usluge. Dodala je da Alteo računa na partnerstva sa lokalnim akterima koji poznaju tržište i regulatorni okvir, što je ključno za uspešnu realizaciju planiranih investicija.

Kompanija je u Mađarskoj vlasnik 27 energetskih postrojenja i upravlja sa još tri, dok portfelj obuhvata vetroelektrane, solarne i hidroelektrane, kao i projekte obnovljivog gasa i biogasa. Regionalna ekspanzija odvija se istovremeno sa promenama u vlasničkoj strukturi – MOL Group je početkom aprila objavio povećanje svog udela u Alteu na gotovo 40 odsto, dok će investicioni fond Riverland takođe povećati vlasništvo nakon završetka transakcije u drugom kvartalu.

Ulazak Altea na tržišta Srbije, Hrvatske i Slovačke deo je šireg trenda investicija u obnovljive izvore energije u regionu, uz rastuće interesovanje za skladištenje energije i digitalizaciju energetskog sektora. Kompanija planira da kroz saradnju sa lokalnim partnerima i korišćenje naprednih digitalnih rešenja doprinese razvoju održivih energetskih kapaciteta u centralnoj i jugoistočnoj Evropi.

Fiskalni deficit na 3,2 odsto, javni dug raste na 45 odsto BDP-a, dok su strane investicije prepolovljene

Evropska komisija je u svom Prolećnom izveštaju saopštila da se srpska ekonomija suočava sa usporenim rastom, prognozirajući da će bruto domaći proizvod (BDP) Srbije porasti za 2,8 odsto u 2026. godini. U 2025. godini rast je iznosio 2 odsto, što je pad u odnosu na 3,9 odsto iz 2024. godine, a Komisija navodi da bi povratak na taj nivo mogao uslediti tek uz značajan rast domaće tražnje, velikih javnih investicija vezanih za specijalizovanu izložbu EXPO, kao i porasta plata i penzija.

Prema Prolećnim ekonomskim prognozama, fiskalni deficit Srbije će privremeno porasti iznad ciljane granice od 3 odsto i dostići 3,2 odsto u 2026. godini, što se objašnjava smanjenjem akciza na gorivo kao odgovorom na rast cena nafte izazvanih ratom na Bliskom istoku. Istovremeno, javni dug će blago porasti na 45 odsto BDP-a.

Evropska komisija ističe da je rast Srbije u 2025. godini usporen zbog smanjenih investicija i manje privatne potrošnje, kao i zbog stalne političke nestabilnosti i negativnog doprinosa neto izvoza. Direktne strane investicije su, prema navodima Komisije, u neto iznosu prepolovljene u odnosu na 2024. godinu.

Ova procena EK je nešto optimističnija u odnosu na najnoviju prognozu Svetske banke, koja za 2026. godinu očekuje rast od 2,7 odsto. Kratkoročni indikatori EK upućuju na neujednačen početak godine – indikator ekonomskog raspoloženja u prvom kvartalu pokazuje trend poboljšanja, iako je ispod dugoročnog proseka, dok industrijska proizvodnja pada u većini podsektora, osim auto-industrije.

Javne investicije koje su podbacile u 2025. godini, sada dobijaju zamah zahvaljujući završetku priprema za izložbu EXPO 2027 u Beogradu i investicionom programu “Skok u budućnost – Srbija 2027”. Analitičari Evropske komisije navode: “Izgledi za rast su pozitivni, ali postoje rizici koji mogu ugroziti srednjeročni rast, poput kontinuirane političke nestabilnosti i smanjenja direktnih stranih investicija, kao i brzog rasta plata koji dodatno smanjuje konkurentsku prednost privrede.”

Na regionalnom nivou, veći rast od Srbije u 2026. godini očekuje se u Albaniji (3,3 odsto) i Severnoj Makedoniji (3,2 odsto), dok će Crna Gora imati isti rast kao Srbija (2,8 odsto), a Bosna i Hercegovina slabijih 1,8 odsto.

Za Evropsku uniju u 2026. godini Komisija prognozira usporavanje ekonomske aktivnosti — BDP Unije će porasti za 1,1 odsto (u odnosu na 1,5 odsto u 2025.), što je za 0,3 procentna poena manje nego u Jesenjim prognozama, dok je za sledeću godinu prognoziran rast od 1,4 odsto.