Čak 36% zaposlenih razmišlja o otkazu zbog digitalnog pritiska, a 42% kompanija beleži pad prihoda zbog previše alata
Konsultantska HR kuća HR Xcel saopštila je da je u 2026. godini zabeležen kritičan porast fenomena „Panic Skilling-a“ na tržištu regiona, što je dovelo do značajnog gubitka radnih sati i prihoda za kompanije. Prema podacima HR Xcel-a, prosečan zaposleni mesečno gubi između 1,3 i 1,5 radnih dana zbog digitalne frikcije, odnosno usvajanja digitalnih veština i alata koji se ne koriste ili su loše implementirani.
Iz HR Xcel-a navode da globalna istraživanja kompanija Microsoft, Gartner i LinkedIn potvrđuju njihove nalaze sa terena, ističući da svako od zaposlenih godišnje izgubi čak 15 radnih dana na učenje alata koji ne doprinose produktivnosti. „Gubimo 15 dana godišnje po zaposlenom jer ne umemo da kažemo ‘ne’ tehnološkom šumu. To su sati provedeni na obukama za alate koje nikada ne koristimo i vreme izgubljeno zbog nefunkcionalnih aplikacija“, naveli su iz HR Xcel-a.
Osnivačica HR Xcel-a, Sanja Jevđenijević, naglašava da su lideri u regionu, kao i u svetu, ušli u zamku u kojoj se uspeh meri brojem završenih obuka, dok produktivnost i fokus opadaju. „Panic Skilling je čista anksioznost zapakovana u sertifikate. Bacamo više od dve radne nedelje godišnje po svakom zaposlenom na učenje stvari koje se nikada ne primene u praksi. To više nije samo HR problem, to je direktan odliv profita koji vlasnici biznisa svesno ili nesvesno dozvoljavaju“, izjavila je Jevđenijević.
Analiza HR Xcel-a pokazuje tri osnovna pravca negativnog uticaja ovog fenomena: iluzija napretka i bačeno vreme, odlazak talenata i realan pad prihoda. U kompanijama se veruje da je posedovanje digitalnog alata isto što i veština, što često dovodi do troškova od desetina i stotina hiljada evra za obuke koje ne donose suštinsku promenu. Zaposleni troše sate na AI modele i softvere koji ostaju neiskorišćeni, dok procesi ostaju spori.
Pritisak da se stalno usvajaju nove digitalne veštine doveo je do toga da 36% zaposlenih u 2026. godini razmišlja o otkazu ne zbog plate, već zbog zamora od nefunkcionalne tehnologije i stalnog pritiska da budu u toku sa trendovima. Zbog toga su timovi kognitivno iscrpljeni i teško zadržavaju fokus.
Dodatno, 42% kompanija prijavilo je pad prihoda jer su poslovni procesi prekomplikovani zbog mnoštva digitalnih alata. Iz HR Xcel-a poručuju da prava digitalna pismenost danas znači sposobnost lidera da selektuju ključne alate i zaštite mentalni kapacitet zaposlenih za odluke koje donose novac.
„Posao direktora danas nije da nameću nove obuke kako bi ispunili kvote, već da zaštite ljude od informativnog smeća. Strategija učenja mora biti hirurški precizna, a ne panična reakcija na tržište“, zaključila je Sanja Jevđenijević.
