Pomen žrtvama sa železničke stanice u Novom Sadu biće održan nakon liturgije u Hramu Svetog Save na Vračaru.

Sutra će patrijarh Porfirije služiti pomen žrtvama u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, tokom posebne službe u Hramu Svetog Save na Vračaru. Ovaj pomen biće održan u znak sećanja na tragediju koja se desila pre dve godine, kada je u nesreći život izgubilo 14 osoba, od kojih troje dece, a nekoliko ljudi bilo je teško povređeno.

Liturgija u Hramu Svetog Save počeće u 9.00 sati, nakon čega će patrijarh Porfirije služiti pomen svim nastradalima. Prema saopštenju iz uprave hrama, pomen žrtvama sa železničke stanice iz 2024. godine biće posebno obeležen 1. novembra 2026. godine, uz prisustvo vernika i članova porodica stradalih.

Pomen žrtvama nesreće na železničkoj stanici

Na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, u 11.52 časova, došlo je do rušenja betonske nadstrešnice. Tom prilikom je na licu mesta život izgubilo 14 osoba, među kojima su bila i tri deteta. Tri osobe su teško povređene, a dvoje od njih je kasnije podleglo povredama. Ova tragična nesreća ostavila je dubok trag u zajednici, a pomen koji će biti služen ima za cilj da održi sećanje na sve postradale.

Uprava Hram Svetog Save je pozvala verni narod da se pridruži pomen službi i time iskaže podršku porodicama nastradalih. Pomen žrtvama sa železničke stanice u Novom Sadu, kao i svake godine, predstavlja važan trenutak zajedničkog sećanja i molitve.

Važnost obeležavanja i zajedničkog sećanja

Ovakvi skupovi podsećaju društvo na važnost bezbednosti u javnim prostorima i potrebu za stalnim unapređenjem infrastrukture. Osim toga, pomen žrtvama sa železničke stanice u Novom Sadu okuplja porodice, prijatelje i građane u zajedničkoj molitvi i sećanju.

Na kraju, pomen služen od strane patrijarha Porfirija ima poseban značaj za verujuće, ali i za širu zajednicu. To je prilika da se iskaže poštovanje prema žrtvama i pruži podrška njihovim porodicama. Na ovaj način, tragedija iz 2024. godine ostaje upamćena, a kolektivno sećanje dobija svoje mesto u životu zajednice.

Tokom protesta zbog rasta troškova života u Francuskoj, povređen je žandarm u Parizu, a vlasti su privele 520 osoba.

Tokom masovnih protesta zbog rasta troškova života i socijalnih nejednakosti u Francuskoj, došlo je do ozbiljnih incidenata, a jedan pripadnik žandarmerije povređen je kada je na njega bačen Molotovljev koktel u Parizu. Prema saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova, policija je tokom demonstracija privela ukupno 520 osoba širom zemlje. Napad na žandarma, koji je zadobio opekotine drugog stepena, okarakterisan je kao pokušaj ubistva.

Napad Molotovljevim koktelom u Parizu

Jedan pripadnik francuske žandarmerije povređen je u predelu članka kada je na njega bačen Molotovljev koktel tokom protesta u Parizu. Na snimcima sa društvenih mreža vidi se trenutak kada zapaljivi projektil pogađa grupu žandarma, nakon čega je jedan od njih zahvaćen plamenom dok beži sa lica mesta. Njegove kolege i jedan demonstrant odmah su mu pritekli u pomoć i pokušali da ugase vatru.

Prema informacijama iz više izvora, povređeni žandarm je kapetan i komandant jedinice. Iako je zadobio opekotine drugog stepena, odlučio je da nastavi da obavlja svoje dužnosti. Vlasti su oštro osudile ovaj napad, a ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez izjavio je da je reč o pokušaju ubistva, ističući da takvi incidenti zahtevaju najstrože kazne.

Napad u Francuskoj: reakcije zvaničnika i tok protesta

Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez rekao je da su protestne povorke uglavnom protekle mirno, ali su pojedine grupe izazivale ozbiljne nerede. Kako je naveo, “videli smo izuzetno nasilne sukobe u kojima su učestvovale grupe od nekoliko stotina pojedinaca”. Prema njegovim rečima, nerede su predvodile grupe ekstremne levice, a napadi na snage bezbednosti, uključujući i Molotovljev koktel, predstavljaju najteže oblike nasilja.

Predsednica Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen i lider Republikanske stranke Bruno Retajo takođe su osudili napad. Le Pen je naglasila da počinioci moraju biti pronađeni i najstrože kažnjeni, dok je Retajo ponovio da je reč o pokušaju ubistva i da odgovorni moraju odgovarati pred zakonom. Ove izjave dodatno su podstakle poziv javnosti na mir tokom protesta.

Masovni protesti širom Francuske i bezbednosne mere

Protesti su održani u oko trideset francuskih gradova, uključujući Pariz, Lion, Bordo, Marsej, Lil i Tuluz. Prema procenama Ministarstva unutrašnjih poslova, na ulicama je bilo oko 320.000 ljudi, dok su sindikalne organizacije procenile da je u protestima učestvovalo gotovo 500.000 građana, od čega oko 200.000 u Parizu. Tokom intervencija, policija je koristila suzavac, biber-sprej i vodene topove kako bi uspostavila red.

Ovo je treći veliki dan mobilizacije u poslednje tri nedelje, nakon sličnih protesta održanih 17. i 24. oktobra. Francuske vlasti ističu da nastavljaju sa merama za očuvanje reda i bezbednosti, dok građani nastavljaju da izražavaju nezadovoljstvo zbog ekonomske situacije.

Kao rezultat poslednjih događaja, napad u Francuskoj i povreda žandarma izazvali su veliku pažnju javnosti i pozive na smirivanje tenzija.

Državljani Belorusije, Kine, Rusije, Saudijske Arabije i Turske moraće da poseduju vizu za ulazak u Crnu Goru od 1. novembra, u skladu sa usklađivanjem vizne politike sa Evropskom unijom.

Od 1. novembra, nova odluka menja pravila za državljane Belorusije, Kine, Rusije, Saudijske Arabije i Turske, jer Crna Gora uvodi vize za pet zemalja. Kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova, ova mera deo je usklađivanja vizne politike sa Evropskom unijom i obaveza Crne Gore u procesu pristupanja EU. Svi koji u Crnu Goru uđu do 23.59 časova 31. oktobra moći će da ostanu bez vize do 30 dana, dok će od 1. novembra za ulazak biti potrebna odgovarajuća viza, osim u slučajevima predviđenim važećim propisima.

Ministarstvo je potvrdilo da je Ambasada Belorusije zvanično obavestila Podgoricu da će, kao odgovor na novu politiku, od 1. novembra i crnogorskim državljanima biti potrebna viza za ulazak u Belorusiju. Takođe, prema informacijama ambasade Kine u Podgorici, građani Crne Gore mogu da putuju u Kinu bez vize do 31. decembra 2026. godine. Kada je reč o Saudijskoj Arabiji, crnogorskim državljanima je i do sada bila potrebna viza za ulazak u tu zemlju.

Kako funkcioniše novi vizni režim

Državljani Belorusije, Kine, Rusije, Saudijske Arabije i Turske koji se 1. novembra već budu nalazili u Crnoj Gori mogu da nastave boravak u skladu sa pravilima koja uređuju njihov status. Međutim, svi novi ulasci od tog datuma zahtevaće vizu, osim u izuzetnim slučajevima predviđenim zakonima. Zahtevi za izdavanje viza mogu se podneti u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Crne Gore ili u aplikacionim centrima kompanije VFS Global, gde je ta usluga dostupna. Nije moguće podneti zahtev za vizu na teritoriji Crne Gore.

Konzularna taksa za vizu iznosi 35 evra, uz dodatne troškove ako se zahtev podnosi preko VFS Global centara. Odluka o zahtevu donosi se u roku od 10 dana, ali u složenijim slučajevima taj rok može biti produžen na 30, odnosno 60 dana. Za kratkoročnu vizu C, zahtev se podnosi najkasnije 15 dana pre putovanja, dok se za dugoročnu vizu D zahtev podnosi najkasnije 60 dana pre planiranog putovanja.

Izuzeci i posebne olakšice

Crna Gora je omogućila pojedinim kategorijama stranaca da uđu i borave do 30 dana bez vize, ako poseduju važeću šengensku vizu, vizu Australije, Japana, Kanade, Novog Zelanda, Irske, Sjedinjenih Američkih Država ili Velike Britanije, kao i važeću dozvolu boravka u tim zemljama i državama šengenskog prostora. Ova olakšica ima za cilj da omogući jednostavnije putovanje za lica koja su već prošla bezbednosne provere drugih država sa strogim viznim režimima.

Ministarstvo spoljnih poslova navodi da, u saradnji sa kompanijom VFS Global, trenutno omogućava podnošenje zahteva za crnogorske vize u centrima u Turskoj, Rusiji i Belorusiji. Planira se otvaranje dodatnih centara u Kini i Saudijskoj Arabiji, što će dodatno olakšati postupak za podnosioce zahteva iz tih zemalja.

Ova promena viznog režima deo je šire strategije Crne Gore za usklađivanje sa politikama Evropske unije, s ciljem unapređenja bezbednosti i ispunjavanja međunarodnih obaveza. Građani pomenutih zemalja i putnici iz regiona savetuje se da pre planiranja putovanja provere sve aktuelne uslove ulaska kako bi izbegli neprijatnosti na granici.