Na Bliskom istoku rodni jaz u nezaposlenosti iznosi +8%, a u Severnoj Africi +9,4%, dok su muškarci nezaposleniji samo u Istočnoj Aziji

Prema izveštaju Međunarodne organizacije rada (ILO) Employment and Social Trends 2026, globalna stopa nezaposlenosti žena viša je za 0,2 procentna poena u odnosu na muškarce, pokazuju podaci koje je analizirao Visual Capitalist. Najveći jaz zabeležen je na Bliskom istoku, gde žene beleže višu stopu nezaposlenosti za 8 odsto, i u Severnoj Africi, gde razlika iznosi 9,4 odsto.

U najvećem delu sveta žene su češće nezaposlene od muškaraca, dok su izuzeci Severna Amerika, Pacifik, Jugoistočna i Istočna Azija. U Severnoj Americi i regionu Pacifika rodni jaz iznosi -0,1 procentni poen u korist žena, u Jugoistočnoj Aziji -0,3, a u Istočnoj Aziji čak -1 odsto. Ove razlike povezane su sa višim nivoom obrazovanja žena u razvijenim ekonomijama, kao i sa strukturom privrede, gde uslužne delatnosti poput zdravstva i obrazovanja više zapošljavaju žene.

U regionima u razvoju rodni jaz je i dalje izražen: u Podsaharskoj Africi iznosi 1 odsto, u Latinskoj Americi i na Karibima 1,8, a u Centralnoj i Zapadnoj Aziji 2,4 odsto. U Severnoj, Južnoj i Zapadnoj Evropi razlika je 0,4 procentna poena, u Istočnoj Evropi 0,5, dok je u Južnoj Aziji razlika 0,2 procentna poena. Ovi podaci pokazuju da stepen ekonomskog razvoja nije jedini faktor – na rodni jaz utiču i društvene norme, zakonska ograničenja, obrazovanje, struktura privrede i javne politike.

Evrostat: U prvom kvartalu 2026. rast cena nekretnina veći od rasta stanarina u 19 zemalja EU

Prema najnovijim podacima Evrostata, cene stambenih nekretnina u Evropskoj uniji porasle su za 5,1 odsto na godišnjem nivou u prvom kvartalu 2026. godine, dok je rast u evrozoni iznosio 4,7 odsto. U odnosu na četvrti kvartal 2025, cene stanova i kuća u EU porasle su za 1,2 odsto, dok je u evrozoni zabeležen rast od jedan odsto.

Stanarine su takođe zabeležile rast: na godišnjem nivou u Evropskoj uniji porasle su za tri odsto, a kvartalno za 0,7 odsto. Analiza nacionalnih podataka pokazuje da je u 19 država članica EU rast cena nekretnina bio veći od rasta kirija u poređenju sa prosekom iz 2025. godine.

Najveći godišnji rast cena stambenih nekretnina prijavile su Portugalija sa 10,3 odsto, Bugarska sa 9,4 odsto i Slovačka sa 9,1 odsto. S druge strane, pad cena zabeležen je samo u Francuskoj, gde su cene pale za 0,5 odsto, i Finskoj, gde je zabeležen pad od 1,8 odsto.

Kada je reč o stanarinama, porast je zabeležen u svim članicama EU osim Slovenije, gde su stanarine pale za 0,9 odsto, dok u Finskoj nije bilo promena. Najveći rast kirija zabeležen je u Hrvatskoj, gde su stanarine porasle za 21,9 odsto u odnosu na prosek iz 2025. godine. Bugarska je druga sa rastom od 6,4 odsto, a Grčka sa pet odsto godišnjeg rasta.

Prema podacima Evrostata, tržište nekretnina u Evropskoj uniji karakterišu različiti trendovi u pojedinačnim državama, ali je zajednički rast cena nekretnina i stanarina evidentan u većini članica tokom posmatranog perioda.

Ukupan promet dostigao 449 miliona evra, broj transakcija porastao 41,01 odsto u prvih šest meseci 2026.

Bugarska berza zabeležila je rast prometa od 96 odsto u prvoj polovini 2026. godine, neposredno nakon uvođenja evra kao zvanične valute, pri čemu je ukupan promet dostigao 449 miliona evra. Bugarska je počela sa upotrebom evra 1. januara 2026, a od 1. februara ova valuta postala je jedino zakonsko sredstvo plaćanja u zemlji. Iako je deo građana bio skeptičan prema zameni nacionalne valute, vlasti su nastojale da simboliku evra približe Bugarskoj, koristeći nacionalne motive na kovanicama.

U junu 2026. godine zabeležen je skok obima trgovanja od 105 odsto u odnosu na maj, sa ukupnim prometom od 141,2 miliona evra. Tokom istog meseca realizovano je 8.741 transakcija, što predstavlja rast od 31,17 odsto u poređenju sa prethodnim mesecom. U prvih šest meseci broj transakcija povećan je za 41,01 odsto u odnosu na isti period 2025. godine.

Referentni indeks SOFIX porastao je u junu za 1,10 odsto na 1.258,62 poena, dok je od početka godine zabeležio rast od 8,84 odsto. Indeks BGBX40 ojačao je u junu za 1,20 odsto i od početka godine porastao je 6,67 odsto na 217,41 poen. Indeks BGTR30 beleži mesečni rast od 2,54 odsto i rast od 6,68 odsto od početka godine, dostigavši 1.061,39 poena.

Prema ekonomskim analizama, ovakvi rezultati ukazuju na pozitivan uticaj uvođenja evra na tržište kapitala u Bugarskoj. Smanjenje valutnog rizika i veće poverenje investitora, posebno stranih, doprineli su povećanom prometu i broju transakcija na berzi.