Ukupan promet dostigao 449 miliona evra, broj transakcija porastao 41,01 odsto u prvih šest meseci 2026.

Bugarska berza zabeležila je rast prometa od 96 odsto u prvoj polovini 2026. godine, neposredno nakon uvođenja evra kao zvanične valute, pri čemu je ukupan promet dostigao 449 miliona evra. Bugarska je počela sa upotrebom evra 1. januara 2026, a od 1. februara ova valuta postala je jedino zakonsko sredstvo plaćanja u zemlji. Iako je deo građana bio skeptičan prema zameni nacionalne valute, vlasti su nastojale da simboliku evra približe Bugarskoj, koristeći nacionalne motive na kovanicama.

U junu 2026. godine zabeležen je skok obima trgovanja od 105 odsto u odnosu na maj, sa ukupnim prometom od 141,2 miliona evra. Tokom istog meseca realizovano je 8.741 transakcija, što predstavlja rast od 31,17 odsto u poređenju sa prethodnim mesecom. U prvih šest meseci broj transakcija povećan je za 41,01 odsto u odnosu na isti period 2025. godine.

Referentni indeks SOFIX porastao je u junu za 1,10 odsto na 1.258,62 poena, dok je od početka godine zabeležio rast od 8,84 odsto. Indeks BGBX40 ojačao je u junu za 1,20 odsto i od početka godine porastao je 6,67 odsto na 217,41 poen. Indeks BGTR30 beleži mesečni rast od 2,54 odsto i rast od 6,68 odsto od početka godine, dostigavši 1.061,39 poena.

Prema ekonomskim analizama, ovakvi rezultati ukazuju na pozitivan uticaj uvođenja evra na tržište kapitala u Bugarskoj. Smanjenje valutnog rizika i veće poverenje investitora, posebno stranih, doprineli su povećanom prometu i broju transakcija na berzi.

Vozarine od Kine do SAD skočile sa 1.800 na više od 6.100 dolara, uprkos padu potražnje i kineskom izvozu nižem za 50 odsto

Promptne cene kontejnerskog transporta na ruti Kina–zapadna obala SAD porasle su sa 1.800 dolara u martu na više od 6.100 dolara u junu, što predstavlja rast od 239 odsto, pokazuju podaci FreightWaves-a. Iako bi ovakav skok sugerisao povećanje potražnje, obim uvoza iz Kine zabeležio je pad od 50 odsto nakon tarifnog haosa i “Dana oslobođenja” u aprilu, dok su ukupne količine i dalje ispod prošlogodišnjeg nivoa.

Analitičar Kreg Fuler objašnjava da je rast cena posledica koncentracije tržišne moći među vodećim međunarodnim pomorskim prevoznicima, a ne porasta tražnje. “Ove visoke promptne cene nisu odraz veće potražnje. Zapravo, potražnja je primetno manja u poređenju sa istim periodom prošle godine”, izjavio je Fuler.

Deset najvećih okeanskih prevoznika drže oko 90 odsto globalnog kapaciteta kontejnerskog transporta. Za poređenje, OPEC kontroliše približno 35 odsto svetskog snabdevanja naftom. Prevoznici koriste alijanse koje im omogućavaju da koordiniraju raspored brodova i povlače kapacitete sa tržišta kad cene počnu da padaju, čime efektivno upravljaju nivoom cena.

Osim tržišne koncentracije, dodatni pritisak dolazi od rasta troškova goriva. Cena nafte skočila je na oko 115 dolara po barelu, a zatim pala na 70 dolara, ali se taj pad nije proporcionalno odrazio na niže cene transporta za klijente.

Značajno je da među deset najvećih svetskih kontejnerskih kompanija nema nijedne iz Sjedinjenih Američkih Država. Američki klijenti nailaze na domaćeg operatera tek na 29. mestu globalne rang-liste, što znači da rast cena najviše koristi strane kompanije, uključujući i one povezane sa kineskom vladom. “To je porez koji svesno plaćamo”, ističe analitičar.

Iako je potražnja za transportom blago porasla nakon aprila, ne očekuje se značajan rast ili zagušenja u američkim lukama. Uvoznici i špediteri suočavaju se sa višestrukim izazovima: rastom međunarodnih vozarina, skokom cena skladišta zbog popunjenih kapaciteta i povećanjem troškova domaćeg drumskog transporta i doplata za gorivo.

Na tržištu SAD, period oko Dana nezavisnosti donosi tradicionalno dodatne potrese. Očekuje se da će stopa odbijanja ugovorenih drumskih tura dostići ili premašiti 17,5 odsto, dok se promptne cene na drumskom tržištu naglo povećavaju zbog smanjenja dostupnosti vozača i otkazivanja primarnih transportnih planova. U takvim situacijama, platforme poput RXO-a omogućavaju interventne kapacitete i podršku tržištu.

Kapitalne rezerve banaka u evrozoni ostaju na istom nivou, uprkos zahtevima sektora za ublažavanje pravila

Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da neće smanjivati kapitalne zahteve za banke u evrozoni u 2026. godini, naglašavajući da postojeći nivo kapitalnih rezervi ostaje ključan za očuvanje finansijske stabilnosti. Odluka dolazi nakon što su evropske banke zatražile ublažavanje propisa kako bi povećale svoju konkurentnost u odnosu na američke finansijske institucije, ali ECB smatra da trenutni kapitalni zahtevi ne ograničavaju kreditiranje privrede.

Kapitalni zahtevi su pravila koja obavezuju banke da drže minimalni iznos sopstvenog kapitala u skladu sa rizicima koje preuzimaju u poslovanju. Predsednica Nadzornog odbora ECB-a Klaudija Buh izjavila je na konferenciji centralnih bankara u Sintri, Portugalija, da nema dokaza da viši kapitalni zahtevi sprečavaju banke u finansiranju privrede. Ona je istakla da banke u evrozoni raspolažu značajnim kapitalnim rezervama i ostvaruju dovoljnu profitabilnost za nastavak kreditiranja, kao i za isplatu dividendi i otkup sopstvenih akcija.

ECB je naglasila da postoji mogućnost pojednostavljenja regulatornog okvira, uključujući smanjenje broja zaštitnih kapitalnih slojeva i pojednostavljen obračun kapitalnih zahteva, ali bez smanjenja ukupnog nivoa kapitala koji banke moraju da drže. Ova odluka doneta je u trenutku kada evropski bankarski sektor pojačava pritisak na regulatore zbog promene politike u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je pokrenut proces deregulacije bankarskog sektora.

“Ne postoje dokazi da viši kapitalni zahtevi sprečavaju banke da finansiraju privredu,” izjavila je Klaudija Buh na konferenciji. “Banke u evrozoni su dovoljno profitabilne da nastave sa kreditiranjem, isplatom dividendi i otkupom sopstvenih akcija.”

ECB ostaje dosledna u stavu da kapitalne rezerve predstavljaju osnovni mehanizam zaštite finansijskog sistema, te da je održavanje trenutnog nivoa kapitalnih zahteva neophodno za stabilnost bankarskog sektora i sigurnost klijenata.