Stručnjaci upozoravaju: svakodnevno žvakanje žvaka može imati negativan uticaj na vilicu i varenje kod žena

Mnoge žene svakodnevno koriste žvake kako bi osvežile dah, smanjile stres ili prikrile neprijatan zadah, ali ova naizgled bezazlena navika može imati svoje neželjene posledice. Stručnjaci naglašavaju da preterana upotreba žvaka preopterećuje mišiće i zglobove vilice. Kod žena koje već pate od problema sa zglobom vilice ili nesvesno škrguću zubima, ova navika može dodatno pogoršati simptome, što može dovesti do bola, napetosti ili otežanog otvaranja usta.

Osim uticaja na vilicu, žvakanje žvaka stvara signal telu da se sprema unos hrane, što navodi želudac da luči kiselinu iako hrane nema. Ovo kod osetljivih osoba može izazvati nadimanje, nelagodnost ili pojačan apetit. Dugotrajno žvakanje žvaka sa šećerom povećava rizik od karijesa, dok žvake bez šećera često sadrže veštačke zaslađivače koji, ako se često koriste, mogu dovesti do nadutosti ili čak proliva. Iako žvake osvežavaju dah i kratkotrajno smanjuju stres, važno je koristiti ih umereno.

Prema rečima dr Ane Petrović, stomatologa: “Žvaka može biti korisna posle obroka jer podstiče lučenje pljuvačke, ali ne preporučujem više od nekoliko žvaka dnevno”. Ona savetuje svim ženama koje osećaju bol ili nelagodnost u vilici da ograniče ovu naviku. Gastroenterolog dr Ivana Jovanović dodaje: “Stomak reaguje na signale iz usta. Ako često žvaćete bez unosa hrane, može doći do viška želučane kiseline i neprijatnih simptoma.”

Zbog svega navedenog, najbolje je birati žvake bez šećera i koristiti ih povremeno. Redovna oralna higijena i balansirana ishrana ostaju ključni za zdravlje zuba i desni. Ukoliko primetite trajne smetnje kao što su bol u vilici, česta nadutost ili problemi sa varenjem, obavezno se obratite lekaru radi precizne dijagnoze i saveta.

Dekompresiona bolest najčešće pogađa muškarce, ali ni žene nisu izuzete – prepoznajte simptome i zaštitite se

Dekompresiona bolest predstavlja ozbiljno zdravstveno stanje koje se javlja kod osoba koje su izložene naglim promenama spoljnog pritiska, posebno tokom aktivnosti kao što su ronjenje, ali i kod žena koje rade u industrijama sa specifičnim uslovima ili kao pilotkinje. Iako statistika pokazuje da su muškarci češće pogođeni, žene koje se izlažu ovakvim uslovima takođe su u riziku i važno je da budu upoznate sa simptomima i preventivnim merama.

Uzrok dekompresione bolesti je nagla promena pritiska tokom boravka na velikim dubinama ili u okruženju sa visokim pritiskom, kada se u organizmu rastvaraju inertni gasovi poput azota. Prilikom naglog izrona ili promene pritiska, telo ne može dovoljno brzo da izbaci te gasove, pa azot prelazi u mehuriće u krvi. To može dovesti do bolova u zglobovima, umora, vrtoglavice, a u težim slučajevima i do komplikacija ako mehurići stignu do vitalnih organa. Faktori rizika uključuju dubinu i dužinu boravka pod vodom, temperaturu, fizički napor i brzinu izrona. Kod sportskih ronjenja bolest se javlja kod tri od 10.000 zarona, dok je kod profesionalaca učestalost još veća. Iako žene generalno ređe oboljevaju, i dalje su podložne ovom stanju, naročito ako postoje dodatni rizični faktori.

Simptomi dekompresione bolesti mogu se javiti odmah ili nekoliko sati nakon izlaganja promeni pritiska. Najčešće manifestacije su jak umor, bolovi u mišićima i zglobovima, trnjenje ili utrnulost, svrab ili osip na koži, otežano disanje, zbunjenost ili gubitak pamćenja, pa čak i iskašljavanje penastog ili krvavog sadržaja. „Tegobe se mogu pojaviti odmah ili tokom nekoliko sati nakon izrona“, objašnjava dr Marijana M. Rajić. Ona ističe: „Ako primetite simptome, važno je da odmah potražite medicinsku pomoć.“

Individualni faktori kao što su dehidratacija, gojaznost, postojeće bolesti pluća ili veliki fizički napor posle izrona mogu povećati rizik od ovog stanja. Zato je važno da žene koje planiraju aktivnosti u ekstremnim uslovima budu dobro pripremljene – da unose dovoljno tečnosti, izbegavaju nagle promene pritiska i prate sve preporučene procedure za izron. U slučaju bilo kakvih tegoba, neophodno je odmah se javiti lekaru.

Lečenje dekompresione bolesti zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Primena stoprocentnog kiseonika pomaže telu da brže eliminiše azot, a neophodno je i nadoknaditi izgubljenu tečnost, posebno kod dehidriranih osoba. U određenim slučajevima potrebna je terapija u hiperbaričnoj komori, koja omogućava postepeno vraćanje na normalan pritisak. „Pravovremeno lečenje značajno smanjuje rizik od trajnih posledica“, ističe dr Rajić. Na kraju, savetuje: „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.“

Prevencija je najvažnija kada je reč o očuvanju zdravlja, posebno kod žena koje se izlažu promenama spoljnog pritiska. Pratite preporuke stručnjaka, poštujte bezbednosne procedure i ne zanemarujte simptome, kako biste smanjili rizik od ovog ozbiljnog zdravstvenog problema.

Visoke temperature i vlažnost mogu povećati rizik od urinarnih i vaginalnih infekcija – evo kako da ih izbegnete

Letnji meseci donose uživanje na plaži i bazenu, ali i česte probleme sa intimnim zdravljem kod žena. U toplim danima neretko se javljaju simptomi kao što su svrab, peckanje, pojačan sekret ili ponovljene urinarne infekcije, zbog kojih odmor može biti neprijatan. Zbog toga je važno znati kako preduprediti ovakve tegobe.

Specijalista ginekologije i akušerstva, dr Jelena Stanković Brakus, iz poznate medicinske klinike, upozorava: „Tokom leta stvaraju se idealni uslovi za narušavanje prirodne ravnoteže intimne regije.” Visoka temperatura, znojenje i povećana vlaga doprinose bržem razmnožavanju bakterija i gljivica, čime rizik od infekcija postaje veći nego u drugim godišnjim dobima.

Jedan od glavnih uzroka je zadržavanje mokrog kupaćeg kostima na telu. „Mokar kupaći zadržava vlagu uz telo i menja pH sredinu. To otežava normalnu cirkulaciju vazduha oko kože,” navodi dr Brakus. Zbog toga savetuje da se nakon plivanja presvučete u suvu odeću ili kupaći kostim što je pre moguće.

Iako se često misli da su bazeni i more glavni izvor problema, stručnjakinja ističe da ni hlor ni morska so nisu direktni krivci, ali mogu poremetiti prirodnu kiselost vagine. „Hlor i morska so mogu poremetiti prirodnu kiselost vagine. Zbog toga dolazi do smanjenja zaštitnih bakterija, što povećava rizik od infekcija,” objašnjava dr Brakus.

Leti se najčešće javljaju kandidijaza, bakterijska vaginoza i urinarne infekcije. Kandidijaza izaziva svrab, peckanje, crvenilo i karakterističan beličast sekret, dok bakterijska vaginoza dovodi do pojačanog sivkastog sekreta neprijatnog mirisa. Urinarne infekcije izaziva bakterija Escherichia coli i manifestuju se kao peckanje prilikom mokrenja, česti nagoni i pritisak u donjem stomaku.

Većina ovih tegoba može se sprečiti jednostavnim navikama. „Najvažnije je ne nositi mokar kupaći dugo i birati pamučni donji veš koji omogućava koži da diše,” savetuje dr Brakus. Preporučuje i izbegavanje agresivnih sapuna, kao i upotrebu blagih preparata za intimnu negu. „Za svakodnevnu higijenu dovoljni su mlaka voda i blag sapun prilagođen intimnoj regiji,” dodaje ona.

Tokom menstruacije poželjno je češće menjati uloške i tampone, jer sintetički materijali zadržavaju vlagu i toplotu, što dodatno povećava rizik od infekcija. Probiotici su korisni za očuvanje zdrave vaginalne flore i optimalnog pH: mogu se unositi hranom ili kao dodaci, posebno kod žena sklonih ponavljanim infekcijama ili nakon terapije antibioticima, savetuje dr Brakus.

Na kraju, ako primetite promene u sekretu, mirisu ili boji, ili osećate dugotrajan svrab ili peckanje, obavezno se obratite lekaru. Samostalno lečenje može privremeno ublažiti simptome, ali često odlaže pravu dijagnozu i terapiju. Za tačnu dijagnozu i stručan savet obavezno konsultujte lekara.