Program dostupan do 19. juna, 81,8% kompanija ističe važnost adaptabilnosti i kontinuiranog učenja

Pilot program Level Up Academy, namenjen studentima završnih godina i diplomcima sa ciljem razvoja veština za tržište rada, otvoren je za prijave do 19. juna, saopštila je Inicijativa digitalna Srbija (DSI). Program, koji realizuju DSI i UNDP, obuhvata oblasti kao što su primena AI alata, analiza podataka, razvoj proizvoda, marketing, prodaja i timski rad, uz poseban akcenat na osnaživanje devojaka i mladih žena za digitalne i tehnološke veštine.

Kroz uvodno predavanje i 10 izbornih tematskih modula, učesnici će raditi na realnim poslovnim zadacima u saradnji sa stručnjacima iz 12 vodećih kompanija (A1, Ananas, AikBank, EY, Inspira grupa, Delta Holding, LEVI9, Microsoft, Nordeus, PwC, Schneider Electric, VEGA IT). Realizacija programa počinje u septembru, a selekcija kandidata završava se do kraja juna 2026. Broj mesta je ograničen.

Prema istraživanju „remAIn relevant: Veštine za poslove budućnosti“, čak 90,9% poslodavaca u Srbiji smatra da će veštine vezane za primenu veštačke inteligencije biti ključne u narednom periodu, dok 81,8% kompanija navodi adaptabilnost i kontinuirano učenje kao najvažnije netehničke veštine. Više od polovine kompanija prepoznaje nedostatak kandidata sa iskustvom u specifičnim tehnologijama kao najveći izazov, uključujući AI, rad sa podacima i digitalne alate.

Program je otvoren za studente i diplomce svih fakulteta Univerziteta u Beogradu koji su završili studije u prethodne dve godine, bez obzira na usmerenje, uključujući tehničke, društveno-humanističke i prirodne nauke. Implementacija će se odvijati na više fakulteta u saradnji sa partnerima iz industrije.

„Tržište danas ne traži samo tehničke profile, već ljude koji razumeju kako se tehnologija koristi u praksi. To znači da su nam potrebni pravnici, ekonomisti i novinari koji razumeju AI, ali i inženjeri koji uspešno rade u timovima i uklapaju tehnička znanja u poslovni kontekst. Level Up Academy je način da jaz koji prepoznajemo između obrazovanja i tržišta rada počnemo da zatvaramo kroz saradnju univerziteta i privrede“, izjavila je Tanja Kuzman, direktorka Inicijative „Digitalna Srbija”.

Posebna pažnja posvećena je osnaživanju devojaka i mladih žena za razvoj digitalnih i tehnoloških veština, čime se podstiče njihova veća zastupljenost u ovim oblastima. „Veštine budućnosti više nisu rezervisane za tehničke profile. Analitičko razmišljanje, rad sa podacima i razumevanje AI alata, danas su kompetencije koje mogu da razviju i psiholozi, lekari, ekonomisti i mnogi drugi. Zato je važno da pristup ovim znanjima bude otvoren za različite profile, posebno za devojke i mlade žene koje su u tehnološkom sektoru i dalje nedovoljno zastupljene. Level Up Academy je jedan od načina da se to promeni kroz program koji razvija veštine potrebne za savremeno tržište rada“, izjavila je Maja Branković Đundić, rukovoditeljka sektora za rodnu ravnopravnost u UNDP Srbija.

Level Up Academy deo je projekta „Zaustavimo nasilje – Ostvarimo ravnopravnost“, koji zajednički sprovode UNDP, UNFPA, UNICEF i UN Women, uz podršku Vlade Republike Srbije i Vlade Švedske. Prijave su otvorene do 19. juna, a više informacija dostupno je na zvaničnom sajtu programa.

Kristofer Olah ističe da koristi od veštačke inteligencije nisu globalno raspodeljene i poziva na zajedničku odgovornost

Kompanija Antropik, poznata po razvoju AI asistenta Claude, naglasila je tokom predstavljanja enciklike “Magnifica Humanitas” 26. maja 2026. godine u Vatikanu da dalji razvoj veštačke inteligencije ne sme ostati isključivo u rukama tehnoloških kompanija. Kristofer Olah, suosnivač Antropika i jedan od vodećih istraživača u oblasti bezbednosti i interpretabilnosti AI modela, upozorio je da laboratorije poput Antropika rade pod snažnim komercijalnim, istraživačkim i geopolitičkim pritiscima.

Olah je kanadski istraživač sa iskustvom iz kompanija OpenAI i Google Brejn, poznat po radu na mehanističkoj interpretabilnosti neuronskih mreža. Tokom govora u Vatikanu, istakao je da je razvoj napredne AI podložan komercijalnim interesima, što može dovesti do neravnomerne raspodele koristi. Prema njegovim rečima, AI može masovno zameniti ljudski rad, dok se dobit i razvoj koncentrišu u malom broju bogatih zemalja i kompanija.

“Najveći problem nije samo kako pomoći ljudima koji izgube posao, već kako obezbediti da korist od AI bude globalno podeljena. Za to još ne postoji mehanizam, a upravo je to vrsta nepravde koju Crkva istorijski ne sme da dopusti da svet ignoriše”, izjavio je Olah.

U svom obraćanju, Olah je izdvojio tri ključne dileme: moralnu dužnost prema globalno siromašnima, potrebu za moralnom imaginacijom kada je AI široko rasprostranjena, i pitanje same prirode AI modela. Istakao je da se u istraživanju primećuju strukture u modelima koje podsećaju na nalaze iz ljudske neuronauke, uključujući introspekciju i unutrašnja stanja koja liče na radost, zadovoljstvo, strah, tugu i nelagodu. “Ne znam šta to znači, ali smatram da to zahteva stalno, ozbiljno razlučivanje”, rekao je Olah.

Papa Lav XIV u enciklici „Magnifica Humanitas“ koristi slike iz Starog zaveta – Vavilonsku kulu i obnovu zidina Jerusalima za ilustraciju izbora pred čovečanstvom: tehnokratski ponos nasuprot zajedničkoj odgovornosti. Papa upozorava da su danas glavni pokretači inovacija privatne, često transnacionalne kompanije, dok države imaju sve manju kontrolu nad razvojem novih tehnologija.

Olah je zaključio da je AI isuviše moćna, neprozirna i društveno važna tehnologija da bi bila prepuštena samo tehnološkim kompanijama, pozivajući na globalnu saradnju verskih zajednica, naučnika, vlada i civilnog društva u regulaciji i usmeravanju razvoja veštačke inteligencije.

Ukupna tražnja za zlatom dostigla 1.231 tonu u prvom kvartalu 2026, vrednost porasla na 193 milijarde dolara

Centralne banke širom sveta nastavile su da povećavaju zlatne rezerve, pa je u prvom kvartalu 2026. godine neto kupljeno 244 tone zlata, što je rast od 3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, prema podacima Svetskog saveta za zlato. Ukupna globalna tražnja za zlatom, uključujući i OTC (vanberzanske) transakcije, dostigla je 1.231 tonu, beležeći rast od 2 odsto u poređenju sa prvim kvartalom prethodne godine.

Vrednost ukupne tražnje za zlatom porasla je za 74 odsto i iznosi rekordnih 193 milijarde dolara. Posebno se izdvaja segment zlatnih poluga i zlatnika, gde je tražnja dostigla 474 tone, što je rast od 42 odsto na godišnjem nivou. Istovremeno, tržište zlatnog nakita trpi pritisak visokih cena – potrošači su u prvom kvartalu smanjili kupovinu za 23 odsto, dok je vrednost kupovine poskupela za 31 odsto, što ukazuje da se kupuje manje ili su proizvodi lakši.

Cena zlata beležila je značajne oscilacije: sa oko 3.400 dolara za finu uncu pre godinu dana, dostigla je 5.400 dolara u februaru i martu ove godine, a trenutno se nalazi iznad 4.500 dolara za uncu. Ova visoka cena uticala je na promenu strukture tražnje – od emotivne kupovine nakita prelazi se na praktičnije investicije u poluge i zlatnike.

“Kratkoročna korekcija cene ne menja širu sliku. Visoke cene prirodno ograničavaju kupovinu nakita, jer je ta odluka često emotivna i može da se odloži. Kod investicionog zlata logika je drugačija – ljudi traže imovinu koja čuva vrednost i može se unovčiti kada je potrebno. Zato i dalje beležimo snažnu globalnu tražnju za polugama i zlatnicima, dok centralne banke, uključujući i one u regionu, nastavljaju da povećavaju svoje rezerve”, izjavio je Georgi Hristov, direktor kompanije Tavex zlato&srebro.

U Srbiji je trend povećanja zlatnih rezervi takođe izražen. Prema podacima Narodne banke Srbije, zlatne rezerve zemlje krajem aprila dostigle su gotovo 54 tone, vredne oko 6,9 milijardi evra, što čini 24,4 odsto bruto deviznih rezervi. Samo tokom aprila, NBS je kupila 225,8 kilograma zlata kroz 18 poluga od domaće kompanije Srbija Ziđin Koper, dok su rezerve od početka godine povećane za približno 1,5 tona.

Ovakva kretanja potvrđuju da se zlato sve više posmatra kao rezervna aktiva i čuvar vrednosti u uslovima visokih kamatnih stopa, inflatornih pritisaka i geopolitičke neizvesnosti, kako među domaćinstvima, tako i među institucijama.