Pobeda Petera Mađara otvara pristup milijardama evra iz EU fondova, dok se cilj za oslobađanje od ruske zavisnosti postavlja za 2035.

Pobeda Petera Mađara i njegove partije Tisa na parlamentarnim izborima u Mađarskoj predstavlja veliku političku i ekonomsku promenu, posebno nakon 16 godina vlasti Viktora Orbana. Nova vlada najavljuje hitno pristupanje Kancelariji evropskog javnog tužioca (EPPO), što je prethodna administracija odbijala, sa ciljem obračuna sa korupcijom. Ključni prioritet je i odmrzavanje milijardi evra iz fondova Evropske unije, koji su bili blokirani zbog problema sa vladavinom prava, što je od presudnog značaja za stabilizaciju visoke inflacije i budžetskog deficita u Mađarskoj.

Kao bivši član Fidesa, Peter Mađar pokušava da premosti jaz između ruralne, konzervativne Mađarske i liberalne Budimpešte, zadržavajući deo konzervativnih vrednosti uz proevropski kurs. Za Evropsku uniju, ovo je najvažnija politička vest u poslednjih nekoliko godina, jer se očekuje da Mađarska prestane sa čestim korišćenjem prava veta na ključne odluke, od sankcija Rusiji do pomoći Ukrajini, čime bi se proces donošenja odluka u EU ubrzao.

Pobeda Mađara slabi osovinu „neliberalnih“ lidera u Evropi i oduzima podršku liderima poput Roberta Fica u Slovačkoj. Nova vlada je jasno najavila nameru da Mađarsku uvede u evrozonu čim se ispune ekonomski uslovi, signalizirajući dublju evropsku integraciju.

Sa druge strane, za Rusiju je ovo značajan geopolitički gubitak. Viktor Orban je bio viđen kao saveznik Vladimira Putina unutar EU; gubitak te podrške znači da Rusija ostaje bez glasa koji bi zagovarao ublažavanje sankcija ili prekid vojne pomoći Ukrajini. Nova vlada planira postepeno smanjenje uticaja ruskog gasa i nafte, uz jasan cilj da se do 2035. godine potpuno prekine uvoz ruskih energenata, dok je Brisel postavio rok do 2027. godine.

Analitičari upozoravaju da nova mađarska administracija neće biti lak partner za Brisel. Stranka Tisa se i dalje protivi evropskom paktu o migracijama i azilu, a Muk u Kremlju ne znači potpuni raskid veza sa Moskvom. Premda će finansijska pomoć Kijevu biti odblokirana, vojna pomoć i oružje neće biti poslati Ukrajini. Svi ovi koraci ukazuju na novu fazu u mađarskoj spoljnoj i ekonomskoj politici, sa direktnim uticajem na odnose sa EU i Rusijom.

Emocionalne reakcije i fizičke promene postaju ključni deo procesa suočavanja sa bolešću

Suočavanje sa dijagnozom bolesti donosi značajne promene u svakodnevnom funkcionisanju, pri čemu su emocionalne i fizičke reakcije ključne za prilagođavanje novonastaloj situaciji. Proces prihvatanja dijagnoze ne odvija se linearnim tokom, a svakodnevni izazovi često zahtevaju od pojedinca da pronađe snagu u malim koracima i podršci okoline. Strah, tuga, bes i ravnodušnost mogu se smenjivati tokom istog dana, dok telo prolazi kroz različite promene – od gubitka energije do promena u pokretima i disanju. Ove reakcije predstavljaju prirodan odgovor organizma na stres i neizvesnost. Prema analizama stručnjaka, važno je da osoba dozvoli sebi da iskusi sva osećanja bez pritiska da bude pozitivna po svaku cenu, kao i da obrati pažnju na signale koje telo šalje tokom procesa oporavka. Pružanje podrške sebi kroz male dnevne zadatke, povezivanje sa drugima i pažljivo osluškivanje fizičkih i emocionalnih potreba, čine osnovu za lakše prevazilaženje izazova koje donosi život sa bolešću.

Rat izazvao globalni šok, najteže pogođene zemlje Azije i uvoznici energije, posledice trajaće i tokom godine

Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da je rat na Bliskom istoku izazvao veliki globalni ekonomski šok, uz poremećaje u snabdevanju energentima i značajan rast cena širom sveta. Kako je istakla direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva, posledice će trajati i tokom godine, pri čemu su posebno pogođene zemlje u blizini sukoba, uvoznici energenata i države bez finansijskih rezervi.

Prema Georgijevoj, MMF razmatra više scenarija u zavisnosti od trajanja rata, dok je značajna šteta na energetskoj infrastrukturi takva da će oporavak potrajati godinama. Rast cena energenata, koji je u jednom trenutku dostigao 50 odsto, predstavlja negativan šok ponude i dodatno opterećuje potrošače, naročito one sa nižim primanjima.

Posebno su pogođene zemlje Azije, gde su uvedene restrikcije potrošnje energije i vanredne mere, a poremećaji u snabdevanju utiču i na industriju poluprovodnika, medicinske usluge i poljoprivredu. Georgijeva je upozorila na moguće povećanje cena hrane zbog nestašice đubriva.

Prihodi od doznaka su takođe smanjeni, jer radnici iz Indije i Bangladeša ne mogu da šalju novac iz regiona Zaliva, dok su transport i turizam pogođeni u državama poput Šri Lanke. Sjedinjene Američke Države su, prema njenim rečima, manje pogođene jer su izvoznik energenata, ali rast cena utiče na sve, uz rizik da bi pad inflacije mogao biti odložen.

Georgijeva je naglasila da će posledice krize ostati i nakon eventualnog primirja zbog već nastalih poremećaja u snabdevanju i velike štete na infrastrukturi, uključujući energetska postrojenja i rafinerije. “Oporavak neće biti brz, posebno u regionima sa najvećim poremećajima”, rekla je Georgijeva, dodajući da bi mir ubrzao stabilizaciju.

MMF savetuje državama da ne uvode trgovinska ograničenja na energente i da pomoć usmere ciljano ka najugroženijima, uz oprez zbog ograničenog fiskalnog prostora. Georgijeva je istakla da je svetska ekonomija pokazala otpornost uprkos brojnim krizama, zahvaljujući privatnom sektoru, jačim institucijama i tehnološkom napretku, ali da rizik od recesije i dalje postoji.

Ona je takođe upozorila na rast sajber rizika u finansijskom sistemu i potrebu za međunarodnom saradnjom i jačanjem zaštitnih mehanizama, a naglasila je i značaj smanjenja trgovinskih tenzija između najvećih ekonomija. Međunarodne institucije, prema njenim rečima, moraju da se prilagode brzim promenama kako bi očuvale stabilnost globalnog finansijskog sistema.