Zbunjeni nastupi na koncertima ukazuju na različite pristupe grupa, performeri se povlače zbog zabrinutosti oko politizacije

U Vašingtonu je došlo do konfuzije povodom organizacije proslava 250. godišnjice osnivanja Sjedinjenih Američkih Država, nakon što su brojni izvođači odlučili da se povuku iz najavljenog koncertnog serijala. Ove nedelje, više izvođača saopštilo je da neće učestvovati u programu, što je ukazalo na neslaganja i različite pristupe dve odvojene organizacije koje planiraju proslavu u glavnom gradu.

Dve grupe, Freedom 250 i America250, organizuju zasebne događaje povodom jubileja. Freedom 250, javno-privatno partnerstvo povezano sa Belom kućom, planira održavanje “Velike američke državne izložbe” na Nacionalnom molu, kao i pomenuti koncertni serijal i borilačku priredbu na prostoru Bele kuće. America250, osnovana od strane Kongresa pre deset godina, ima zadatak da realizuje nepristrasne manifestacije širom zemlje.

Prema dostupnim informacijama, većina izvođača koji su prvobitno najavljeni od strane Freedom 250, odlučila je da se povuče, navodeći zabrinutost oko mogućnosti politizacije događaja. Tokom vikenda, tadašnji predsednik Donald Tramp je izjavio da bi mogao da otkaže sve nastupe planirane za Veliku američku državnu izložbu i najavio mogućnost održavanja sopstvenog političkog skupa, što je izazvalo komentare kritičara da se proslava koristi u političke svrhe.

Tramp je na društvenoj mreži napisao da bi trebalo organizovati veliki politički skup umesto koncerata, izražavajući nezadovoljstvo muzičkim izvođačima i navodeći da želi da održi govor umesto da prisustvuje nastupima. Ove izjave dodatno su skrenule pažnju javnosti na različite ciljeve i pristupe dvaju grupa, posebno kako se približava 4. jul, datum kada se obeležava Dan nezavisnosti.

Freedom 250 je najavio niz događaja na Nacionalnom molu u Vašingtonu, uključujući i koncertni program, dok America250 ističe da su njihovi događaji planirani tako da budu nepristrasni i da uključuju što širu javnost. Povlačenje izvođača i najave promena programa podstakle su diskusiju o načinu organizacije i obeležavanja ovako značajnog jubileja u Sjedinjenim Američkim Državama.

Prema saopštenju organizatora, planovi za proslavu su i dalje u toku, dok je javnost obaveštena da će detalji biti pravovremeno objavljeni. Razvoj situacije pokazuje da će proslava 250. godišnjice biti praćena i dodatnim pažnjom zbog različitih pristupa i stavova organizatora.

Funkciju preuzima u septembru, kada će Analena Berbok predati dužnost na otvaranju 81. zasedanja

Ministar spoljnih poslova Bangladeša, Halilur Rahman, izabran je danas za novog predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, saopšteno je nakon glasanja država članica. Rahman će zvanično stupiti na dužnost u septembru 2024. godine, na početku 81. redovnog zasedanja Generalne skupštine, kada će preuzeti funkciju od dosadašnje predsednice Analene Berbok.

Prema utvrđenim pravilima ove međunarodne organizacije, predsednika Generalne skupštine biraju države članice po principu rotacije, a ove godine je kandidaturu istakla Azijsko-pacifička grupa zemalja. U trci za ovu poziciju bio je i ambasador Kipra pri Ujedinjenim nacijama, Andreas S. Kakuris. Većinom glasova odlučeno je da Halilur Rahman, aktuelni šef diplomatije Bangladeša, preuzme jednu od najvažnijih funkcija u sistemu Ujedinjenih nacija tokom narednih godinu dana.

“Izbor Halilura Rahmana rezultat je doslednog poštovanja principa rotacije i demokratskog procesa među članicama”, navodi se u zvaničnoj izjavi Generalne skupštine UN.

Rahman će, kao predsednik Generalne skupštine, predvoditi rad tela koje okuplja sve članice Ujedinjenih nacija i ima ključnu ulogu u definisanju međunarodne agende i donošenju važnih rezolucija.

Zvaničnici Izraela i Libana u hitnim pregovorima, dok se vojne operacije nastavljaju na južnoj granici

Sukobi između izraelske vojske i proiranske grupe u južnom Libanu intenzivirali su se tokom prethodnih dana, a situacija je dodatno pogoršana nakon žestokih udara na tom području. Do eskalacije je došlo neposredno nakon telefonskog razgovora između predsednika SAD Donalda Trampa i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, koji je prema izvorima bliskim zvaničnicima bio izuzetno napet.

Prema navodima iz diplomatskih krugova, Tramp je tokom razgovora pozvao Izrael da smanji intenzitet ofanzive u Libanu, upozoravajući da dalji napadi mogu dovesti u pitanje tekuće pregovore sa Iranom. Iako detalji razgovora nisu zvanično objavljeni, izveštava se da su stavovi dve strane bili oštro suprotstavljeni.

Istovremeno, visoki predstavnici Izraela i Libana započeli su hitne pregovore u Stejt departmentu u Vašingtonu, pokušavajući da pronađu diplomatsko rešenje za krizu. Uprkos diplomatskim naporima, sukobi na terenu su se nastavili, a izveštaji govore o razmeni žestokih udara između izraelske vojske i Hezbolaha na južnoj granici Libana.

“Svi napori su usmereni ka smanjenju tenzija i sprečavanju dalje eskalacije”, naveli su diplomatski izvori. Nije poznato da li je do sada postignut napredak u pregovorima, ali se očekuje da će razgovori biti nastavljeni u narednim danima.

Situacija na Bliskom istoku ostaje izuzetno napeta, dok međunarodna zajednica poziva na uzdržanost i povratak za pregovarački sto.