BMW vozila najčešće oštećena sa 74,9 odsto, Porsche beleži najveću prosečnu štetu od 7.000 evra

Polovina najtraženijih polovnih automobila na domaćem tržištu tokom 2025. godine imala je zabeleženu istoriju oštećenja, pokazuje analiza onlajn servisa carVertical. Prema ovoj analizi, čak 74,9 odsto proverenih BMW modela u Srbiji imalo je najmanje jedan slučaj oštećenja, dok su Porsche sa 69,8 odsto, Seat sa 50,8 odsto, Audi sa 49,3 odsto i Land Rover sa 48,7 odsto bili sledeći na listi najčešće oštećenih vozila.

Kod marki sa najmanjim udelom evidentiranih oštećenja izdvajaju se Kia sa 32,4 odsto, Nissan sa 33,1 odsto i Ford sa 34,9 odsto. Analiza navodi da se značajan broj polovnih automobila uvozi iz inostranstva, popravlja po niskoj ceni i prodaje kao ispravan, dok i vozila korišćena u Srbiji često imaju oštećenja. U proseku, automobili učestvuju u saobraćajnim nezgodama svakih pet do deset godina, zbog čega kupovina polovnog automobila nosi rizik, navodi stručnjak za automobilsko tržište Matas Buzelis iz kompanije carVertical.

Od svih vozila proverenih u Srbiji, 41,5 odsto imalo je zabeleženo oštećenje. Osiguravajuće kuće procenile su prosečnu vrednost jedne štete na 3.200 evra. Najveću prosečnu vrednost štete među markama ima Porsche sa 7.000 evra i prosečno 2,8 oštećenja po modelu. Land Rover je na drugom mestu sa prosečnom štetom od 4.700 evra i 2,7 zabeleženih oštećenja, dok Mercedes-Benz ima 4.100 evra prosečne štete i 2,3 evidentirana slučaja po vozilu.

Kod marki sa nižim prosečnim vrednostima štete, Kia ima prosečnu vrednost popravke od 2.200 evra i 2 zapisa o oštećenju, Hyundai 2.300 evra i 2,9 zapisa, a Opel 2.400 evra i 1,9 zapisa.

Istraživanje je pokazalo da su i u drugim evropskim zemljama BMW, Hyundai i Subaru najčešće marke sa evidentiranim oštećenjima, sa udelima od 65,2 odsto, 59,3 odsto i 58 odsto. Najugroženiji model u 24 zemlje je BMW Serije 7 sa 77,3 odsto, zatim Audi A8 sa 71 odsto i BMW X6 sa 70,4 odsto. U Srbiji, BMW Serija 5 prednjači sa 77,2 odsto oštećenih, prate je Serija 3 sa 76,5 i X5 sa 75,9 odsto.

“Kupci automobila, u želji da uštede novac ili priušte model koji prevazilazi njihov budžet, često zanemaruju stvarno stanje vozila. Međutim, kupovina ozbiljno oštećenog automobila kasnije može doneti brojne neplanirane troškove popravki, a pritom se dovodi u pitanje i bezbednost takvog vozila. Izveštaj o istoriji omogućava kupcima da odmah isključe iz razmatranja vozila koja su učestvovala u teškim udesima. Ipak, bez obzira na nalaze izveštaja, preporučuje se da se svaki polovni automobil dodatno pregleda u ovlašćenom servisu”, naglašava Buzelis.

Akcize snižene za 25 odsto, zabrana izvoza nafte i derivata produžena do kraja juna zbog globalnih poremećaja

Vlada Republike Srbije donela je odluku da iz robnih rezervi pusti dodatnih 30.000 tona dizela, čime je ukupna količina plasirana na tržište, zajedno sa prethodno preuzetim količinama od strane naftnih kompanija, dostigla 65.000 tona. Ovu odluku saopštila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Kako je precizirano, produžena je i zabrana izvoza nafte i naftnih derivata za pogon motora do kraja juna, uključujući dizel, benzin i sirovu naftu, i to svim vidovima transporta. Ova mera je doneta radi zaštite snabdevenosti domaćeg tržišta usled globalnih poremećaja i rasta cena nafte.

Ministarka Đedović Handanović je naglasila da su akcize na dizel smanjene za 25 odsto. “Situacija na svetskom tržištu je sve složenija i izazovnija i nema naznaka koliko će još poremećaji trajati, što stvara velike pritiske na našu ekonomiju. Mere koje donosimo da zaštitimo naše građane nisu lake za državu, jer značajno umanjuju budžetske prihode i povećavaju rashode, ali smo spremno odgovorili na izazove i ponosna sam što uspešno štitimo naše građane i privredu od naglog skoka cena goriva već dva meseca”, navela je Đedović Handanović.

U prethodne četiri godine, obavezne rezerve nafte i naftnih derivata povećane su sa 31 dana prosečne potrošnje na 55 dana, dok su od 2022. godine obavezne rezerve evro dizela duplirane, a rezerve benzina povećane dva puta.

Američko ministarstvo finansija produžilo rok za sklapanje ugovora oko međunarodne imovine vredne 22 milijarde dolara

Američko Ministarstvo finansija produžilo je za oko mesec dana rok energetskim kompanijama da zaključe ugovore o kupovini strane imovine drugog najvećeg ruskog proizvođača nafte, kompanije Lukoil. Novi rok za pregovore pomeren je sa 1. maja na 30. maj, navodi se na zvaničnom sajtu američkog ministarstva, a prenosi se u sredu.

U februaru ove godine, administracija tadašnjeg predsednika Donalda Trampa usporila je proces prodaje međunarodne imovine Lukoila, čija je vrednost procenjena na oko 22 milijarde dolara. Ova odluka deo je šire strategije pritiska na Rusiju u okviru mirovnih pregovora o Ukrajini.

Sjedinjene Američke Države su do sada produžile rok za sklapanje dogovora oko pet puta, otkako su u oktobru uvele sankcije Lukoilu i državnoj kompaniji Rosnjeft. Razlog su prihodi ovih kompanija koji, prema zvaničnim navodima, podržavaju finansiranje rata u Ukrajini.

Sankcije su dovele do toga da Lukoil mora da proda svoj međunarodni portfolio, koji uključuje naftna polja, rafinerije i benzinske pumpe od Iraka do Finske. Prema uslovima sankcija, svaki potencijalni ugovor mora osigurati da Lukoil ne primi nikakvu uplatu unapred, a celokupan prihod od prodaje se uplaćuje na zamrznuti račun pod jurisdikcijom Sjedinjenih Američkih Država.

Takođe, završetak svake transakcije zahteva konačno odobrenje Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija. Ovi uslovi postavljeni su kako bi se dodatno ograničio pristup Lukoila sredstvima koja bi mogla biti korišćena za podršku ratu u Ukrajini.