Connect with us

Svet

Evropska unija produžila individualne sankcije Rusiji do septembra 2026. godine

Savet Evropske unije odlučio o produženju mera, sankcije i dalje obuhvataju oko 2.600 pojedinaca i entiteta

Published

2 hours ago

on

Foto Izvor: Pink.rs

Savet Evropske unije odlučio o produženju mera, sankcije i dalje obuhvataju oko 2.600 pojedinaca i entiteta

Savet Evropske unije produžio je danas individualne sankcije Rusiji za još šest meseci, do 15. septembra 2026. godine, navodi se u zvaničnom saopštenju. Odluka se odnosi na pojedince i entitete odgovorne za podrivanje teritorijalnog integriteta, suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine, a mere su prvobitno uvedene nakon vojne invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine.

Važeće restriktivne mere uključuju zabranu putovanja za fizička lica, zamrzavanje imovine i zabranu stavljanja finansijskih sredstava ili drugih ekonomskih resursa na raspolaganje osobama i organizacijama koje se nalaze na listi sankcija. Prema saopštenju Saveta Evropske unije, individualne sankcije i dalje će se primenjivati na oko 2.600 pojedinaca i pravnih subjekata.

U okviru revizije sankcija, Savet EU je doneo odluku da ne produži mere za dve osobe, dok je sa liste uklonjeno pet preminulih lica. Zvaničnim tekstom, koji su podržala 25 šefa država ili vlada Evropske unije, potvrđena je kontinuirana i nepokolebljiva podrška nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru međunarodno priznatih granica.

„Evropska unija će, u koordinaciji sa partnerima i saveznicima, nastaviti da pruža sveobuhvatnu političku, finansijsku, ekonomsku, humanitarnu, vojnu i diplomatsku podršku Ukrajini i njenim građanima“, navodi se u saopštenju Saveta EU.

Unija ističe odlučnost da zadrži i pojača pritisak na Rusiju kako bi doprinela okončanju sukoba u Ukrajini i pokrenula ozbiljne pregovore usmerene ka postizanju mira. Sankcije, koje su značajno proširene nakon februara 2022. godine, imaju za cilj da oslabe ekonomsku osnovu Rusije, ograniče njen pristup ključnim tehnologijama i tržištima i smanje njenu sposobnost da vodi rat.

„Sankcije će ostati na snazi dok god bude potrebno, a njihova efikasnost se redovno preispituje“, stoji u saopštenju Saveta Evropske unije.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Američke snage bombardovale iransko ostrvo Harg, pogođena ambasada SAD u Iraku

Nadležne službe istražuju napad na američku ambasadu u Iraku, dok se situacija na Bliskom istoku dodatno pogoršava

Published

49 minutes ago

on

March 14, 2026

By

Nadležne službe istražuju napad na američku ambasadu u Iraku, dok se situacija na Bliskom istoku dodatno pogoršava

Na 15. dan sukoba na Bliskom istoku, američke snage izvele su bombardovanje ključnog iranskog ostrva Harg, a istovremeno je došlo do raketnog napada na ambasadu Sjedinjenih Američkih Država u Iraku. Prema policijskim izvorima, napadi se nastavljaju širom regiona, uz više od 2.000 žrtava, a najviše poginulih je u Iranu i Libanu.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izjavio je da je deo osoblja mađarskog konzulata u Erbilu, na severu Iraka, povučen iz bezbednosnih razloga. “Iranski napadi ugrožavaju praktično ceo region Zaliva, pa smo u dogovoru sa saveznicima odlučili da naši vojnici i deo osoblja konzulata budu vraćeni kući”, naveo je Sijarto.

Prema dostupnim informacijama, iranske snage nastavljaju raketne i dron udare na ciljeve širom Bliskog istoka, dok su američko-izraelski napadi usmereni na strateške tačke u Iranu. Nastavak oružanih akcija doveo je do pogoršanja bezbednosne situacije i povećanja broja civilnih žrtava.

Istraga o napadu na američku ambasadu u Iraku je u toku, a nadležne službe prate razvoj događaja i stanje bezbednosti na terenu. Zvaničnici ističu da je situacija i dalje nestabilna i upozoravaju na mogućnost novih napada u regionu.

“Istraga je u toku”, saopšteno je iz nadležnih službi.

Pročitaj još

Svet

Modžtaba Hamnei još nije viđen u javnosti nakon imenovanja za vrhovnog vođu Irana

Zvanični izvori navode da je Hamnei povređen tokom napada, a njegovo zdravstveno stanje i dalje izaziva pažnju javnosti

Published

54 minutes ago

on

March 14, 2026

By

Zvanični izvori navode da je Hamnei povređen tokom napada, a njegovo zdravstveno stanje i dalje izaziva pažnju javnosti

Modžtaba Hamnei, koji je pre skoro nedelju dana imenovan za vrhovnog vođu Irana, do danas se nije pojavio u javnosti, što je izazvalo brojne spekulacije o njegovom zdravstvenom stanju i ulozi u vođenju zemlje. Njegovo odsustvo posebno je primetno tokom aktuelnog sukoba Irana sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom, dok građani i dalje čekaju njegovo prvo javno obraćanje.

Prema zvaničnim izvorima, prvu poruku koja se pripisuje Hamneiju pročitao je spiker na državnoj televiziji, dok se ni narednog dana nije pojavio pred javnošću povodom Dana Al Kudsa, kada vrhovni vođa tradicionalno govori. Izvor upoznat sa situacijom naveo je da je Hamnei tokom američko-izraelskog bombardovanja pre skoro dve nedelje zadobio prelom stopala, povredu levog oka i manje posekotine na licu. U istom napadu poginuli su njegov otac i najviši vojni komandanti.

Sin iranskog predsednika, Masud Pezeškijan, koji je i vladin savetnik, potvrdio je da je Hamnei povređen, ali da se nalazi na sigurnom i da se oseća dobro. Američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je da je “novi vođa verovatno unakažen”, ali za ovu tvrdnju nije dostavio dokaze. Izrael je ranije saopštio da će svaki novi vrhovni vođa biti meta napada.

Iako se Hamnei do sada nije obratio građanima, to nije umanjilo podršku njegovih pristalica, koje su u velikom broju izašle na ulice kako bi izrazile lojalnost režimu. Slogan zakletve vernosti dominira masovnim okupljanjima, dok režim pokušava da konsoliduje podršku posebno tokom poslednjih dana svetog meseca Ramazana. Nepojavljivanje novog vođe dodatno naglašava složenost i promenljivu prirodu moći u Iranu, gde institucije i bezbednosni aparat često imaju odlučujuću ulogu u stabilnosti države.

“Hamnei je povređen, ali se nalazi na sigurnom i oseća se dobro”, izjavio je Masud Pezeškijan, vladin savetnik.

Pročitaj još

Svet

Američka vojska izvela vazdušne napade na ostrvo Harg, stratešku tačku iranskog izvoza nafte

Nadležne institucije istražuju posledice vazdušnog napada, dok je ostrvo ključno za iransku ekonomiju

Published

58 minutes ago

on

March 14, 2026

By

Nadležne institucije istražuju posledice vazdušnog napada, dok je ostrvo ključno za iransku ekonomiju

Američka vojska izvela je vazdušne udare na ostrvo Harg (Karg) u Persijskom zalivu, potvrdio je američki predsednik Donald Tramp. Napad se dogodio na ključnoj tački iranske naftne industrije, koja se nalazi manje od 30 kilometara od iranske obale. Kako su naveli izvori, između 90 i 95 odsto ukupnog iranskog izvoza sirove nafte prolazi kroz terminale na ovom ostrvu, što mu daje ogroman strateški značaj.

Ostrvo Harg je tokom decenija razvijeno kao centralni terminal za skladištenje i transport nafte iz najvećih iranskih nalazišta, kao što su Ahvaz i Marun. Duboke vode oko ostrva omogućavaju pristajanje najvećih svetskih supertankera, što nije moguće duž većine iranske obale. Većina nafte sa ovog terminala izvozi se prema kineskom tržištu, a prodaja Kini čini značajan deo iranskog državnog budžeta.

Prema procenama stručnjaka, prihodi od izvoza nafte iznose oko 50 milijardi dolara godišnje i predstavljaju ključni izvor finansiranja za Revolucionarnu gardu. Direktor istraživanja na Institutu za međunarodne i strateške odnose, Emanuel Aš, naveo je da bi paralizovanje izvoza preko Karga značajno uticalo na funkcionisanje iranskog režima.

Nadležne institucije trenutno procenjuju štetu i posledice napada na ostrvo, kao i potencijalni uticaj na globalno tržište energenata. Iranske vlasti su, prema dostupnim informacijama, u nedeljama pre napada povećale izvoz nafte do više od tri miliona barela dnevno, u pokušaju da ublaže eventualne posledice mogućih napada.

“Procena štete i daljih posledica je u toku”, saopšteno je iz nadležnih institucija.

Pročitaj još

U Trendu