Evropa zabeležila rast broja milionera od 6,5 odsto, dok najbogatijih 1 odsto drži 34,8 odsto ukupnog bogatstva

Prema najnovijem izveštaju World Wealth Report kompanije Capgemini, broj osoba sa više od milion dolara investicione imovine u Luksemburgu porastao je za 13,5 odsto u 2025. godini. U istom periodu, Nemačka je zabeležila rast od 11,1 odsto, dok je Francuska imala povećanje od 2,7 odsto. Ukupno, Evropa je ostvarila rast broja milionera od 6,5 odsto, nakon pada zabeleženog godinu ranije.

U izveštaju se precizira da u obračun investicione imovine nisu uključene nekretnine u kojima osobe žive, već samo sredstva koja se mogu investirati. Capgemini navodi da je rast bogatstva u prethodnoj godini prvenstveno rezultat dešavanja na berzama, sa posebnim naglaskom na akcije povezane sa veštačkom inteligencijom, koje su bile jedan od glavnih pokretača rasta u većini regiona.

Na globalnom nivou, broj osoba sa više od milion dolara investicione imovine dostigao je 25,3 miliona. Izveštaj takođe ukazuje na visoku koncentraciju bogatstva – 1 odsto najbogatijih među osobama sa velikom neto imovinom poseduje 34,8 odsto ukupnog bogatstva te grupe.

Najveći regionalni rast broja milionera u 2025. godini zabeležen je u Aziji i Pacifiku, gde je iznosio 9,4 odsto, zahvaljujući snažnom doprinosu Japana, Kine i sektora poluprovodnika. Severna Amerika je imala rast od 9,1 odsto, pre svega zahvaljujući Sjedinjenim Američkim Državama, u kojima je broj milionera uvećan za 736.000. Jedini region sa padom bio je Bliski istok, sa smanjenjem od 1,4 odsto, što se povezuje sa nižim cenama nafte.

Rast je zabeležen i među najbogatijima: broj osoba sa najmanje 30 miliona dolara imovine povećan je za 9,4 odsto, na oko 250.000. Istraživanje je sprovedeno u januaru i obuhvatilo je 6.510 bogatih pojedinaca iz Amerike, Evrope, Azije i Pacifika i Bliskog istoka.

Letovi sredom i subotom avionima A330-200, specijalni ugovor otvara pristup mreži gradova širom Kanade

Nacionalna avio-kompanija Er Srbija i kanadski Vestdžet uspostavili su komercijalnu saradnju kroz specijalni prorate ugovor (Special Prorate Agreement, SPA), čime je unapređena povezanost između Evrope i Kanade. Prodaja karata počela je 5. juna 2026. godine, a dostupna je putem zvaničnih kanala obe kompanije.

Saradnjom Er Srbije i Vestdžeta, putnici dobijaju pristup proširenoj mreži destinacija u Kanadi, sa mogućnošću jednostavnijeg planiranja putovanja. Direktni letovi Er Srbije između Beograda i Toronta sada omogućavaju povezivanje sa gradovima poput Otave, Montreala, Halifaksa, Vinipega, Edmontona, Kalgari i Vankuvera u okviru Vestdžet mreže.

Letovi na liniji Beograd–Toronto Pearson International Airport obnovljeni su krajem maja 2026. godine, prvi put posle više od 30 godina, i obavljaju se dva puta nedeljno – sredom i subotom, avionom tipa erbus A330-200.

“Uspostavljanje saradnje sa kompanijom Vestdžet predstavlja važan korak u daljem jačanju našeg prisustva na tržištu Severne Amerike. Ovim partnerstvom našim putnicima omogućavamo još veći izbor destinacija širom Kanade, uz jednostavnije i efikasnije povezivanje preko Toronta”, izjavio je Jirži Marek, generalni direktor Er Srbije.

Iz Vestdžeta poručuju: „Zadovoljstvo nam je da poželimo dobrodošlicu kompaniji Er Srbija kao našem najnovijem interlajn partneru. Vestdžet i Er Srbija olakšavaju putnicima da sa sigurnošću i komforom istraže veći deo Kanade. Sa značajnom dijasporom širom Kanade, radujemo se što ćemo preko našeg čvorišta na aerodromu Toronto Pearson ugostiti putnike iz Srbije iz cele naše mreže, omogućavajući im da stignu do ljudi i mesta koja su im najvažnija“, rekao je izvršni potpredsednik Vestdžet grupe i glavni komercijalni direktor Džon Vederil.

Obe kompanije najavile su nastavak saradnje i razmatranje mogućnosti za dodatno unapređenje ponude i usluga putnicima na relaciji između Evrope i Kanade.

Skoring na osnovu finansijskih izveštaja za period 2021-2025 zameniće dosadašnje ocene, dostupne elektronski ili pisanim putem

Agencija za privredne registre (APR) najavila je da će od ponedeljka, 8. juna, biti dostupne usluge boniteta sa podacima iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2025. godinu. Istovremeno, od tog datuma prestaje da važi dosadašnji skoring koji je bio utvrđen na osnovu finansijskih izveštaja za period od 2020. do 2024. godine. Za privredna društva će biti primenjena nova ocena boniteta, odnosno skoring za period od 2021. do 2025. godine, navedeno je na sajtu APR-a.

APR precizira da evidencija svih izdatih skoringa, kao i datumi prestanka njihovog važenja, mogu da se pronađu na internet stranici APR-a, u delu Finansijski izveštaji, pod linkom Evidencija izdatih skoringa. Izveštaji o bonitetu izrađuju se za privredna društva, ustanove i preduzetnike, a sadrže podatke iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za poslednje tri izveštajne godine, odnosno za period od 2023. do 2025. godine.

Skoring, odnosno ukupna ocena boniteta, izrađuje se za privredna društva na osnovu podataka iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za poslednjih pet godina, a najmanje tri, i izdaje se u formi skoring izveštaja za period od 2021. do 2025. godine. Korisnicima se preporučuje da pre naručivanja izveštaja o bonitetu ili skoringa, putem linka Pretraga objavljenih finansijskih izveštaja u odeljku Objavljeni finansijski izveštaji, provere da li je za određeno privredno društvo, ustanovu ili preduzetnika izveštaj za 2025. godinu objavljen kao potpun i računski tačan.

Ako izveštaj nije objavljen, potrebno je na istom linku, u odeljku Lista primljenih zahteva, proveriti da li je izveštaj dostavljen APR-u i koji je status njegove obrade. Ukoliko dostavljeni izveštaj ima nedostataka, obveznik je u obavezi da ih otkloni prema proceduri za obradu, kako bi izveštaj mogao biti javno objavljen i uključen u bonitetne izveštaje i skoring.

Usluge boniteta dostupne su elektronski, preko internet stranice APR-a (eNaručivanje izveštaja i potvrda), kao i podnošenjem zahteva pisanim putem, lično ili poštom. Detaljnije informacije o pružanju usluga boniteta objavljene su na internet stranici APR-a u delu Finansijski izveštaji, u odeljcima APR bonitet i Podaci iz finansijskih izveštaja na zahtev korisnika.