Ukrajinske vlasti i međunarodna zajednica osudile napad, spasilačke ekipe i dalje tragaju za povređenima

Više od 50 krstarećih i balističkih projektila, kao i 700 dronova kamikaza, ispaljeno je 23.05.2025. na centar Kijeva u jednom od najsnažnijih napada od početka sukoba, saopštile su ukrajinske vlasti. Napad je izazvao značajnu štetu na civilnoj infrastrukturi i istorijskom delu grada, dok su građani sklanjani u skloništa.

Među pogođenim lokacijama nalaze se Ministarstvo spoljnih poslova, Nacionalni muzej „Černobilj“, Kijevska opera i baletsko pozorište, obrazovne i verske institucije, pijace i stambeni blokovi. Ruski vojni vrh naveo je da je napad izveden kao “odmazda za terorističke napade na ruskoj teritoriji”, dok ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tvrdi da je reč o ciljanju civilnog stanovništva.

“Više od 50 projektila i stotine dronova u samo jednom jutru. Rusija je upotrebila sve što ima u svom arsenalu da uništi našu istoriju i prestonicu. Ovo je dokaz da Moskva ne želi mir. Naš odgovor će biti odlučan, ali nam je hitno potrebna snažnija podrška partnera kako bismo zatvorili nebo”, izjavio je Zelenski. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenila je da je napad ratni zločin i najavila ubrzanje vojne pomoći Ukrajini.

Prema podacima kancelarije Visokog komesarijata UN za ljudska prava, od početka sukoba u Ukrajini je poginulo 15.850 civila, uključujući 791 dete, dok je povređeno 44.809 ljudi. U aprilu je registrovan najveći broj civilnih žrtava u poslednjih nekoliko meseci, sa najmanje 238 ubijenih i 1.404 ranjenih.

Spasilačke službe i volonteri nastavljaju potragu za povređenima i raščišćavanje ruševina na mestima pogođenim raketama i dronovima. Istraga o posledicama napada je u toku, dok međunarodna zajednica poziva na obustavu ovakvih akcija i pružanje dodatne podrške Ukrajini.

Iransko pravosuđe potvrdilo pogubljenje, slučaj deo serije sličnih presuda u kontekstu aktuelnih tenzija

Iranske vlasti su u utorak izvršile smrtnu kaznu nad muškarcem koji je osuđen za navodnu saradnju i špijunažu u korist izraelske obaveštajne službe, saopštila je pravosudna institucija te zemlje. Prema izveštaju objavljenom na zvaničnom sajtu iranskog pravosuđa, Gholamreza Khani Shekarab pogubljen je nakon što je Vrhovni sud potvrdio presudu za, kako je navedeno, obaveštajnu saradnju i špijuniranje u korist izraelskog Mossada.

U izveštaju se navodi da je Shekarab označen kao “jedan od operativnih vođa Mossada u inostranstvu”, a takođe se tvrdi da je pokušao da regrutuje pojedince u Iranu radi sprovođenja aktivnosti koje su okarakterisane kao ugrožavanje bezbednosti.

Prema navodima pravosudnih organa, Shekarab je uhapšen u Iranu tokom, kako je opisano, složene operacije u kojoj su korišćene obaveštajne i kontraobaveštajne mere. Pripadnici Odeljenja za obaveštajne poslove Islamske revolucionarne garde su, prema istom izvoru, uhapsili optuženog nakon što je navodno doveden u zemlju kroz koordinisanu akciju.

Zvanično je saopšteno i da je Shekarab, prema tvrdnjama iranskog pravosuđa, imao zadatak da putuje u jednu od zemalja regiona kako bi prikupio informacije i pripremio osnovu za pokušaj atentata na jednog jevrejskog rabina, sa ciljem da Iran bude optužen za antisemitizam. Nije precizirano kada je Shekarab uhapšen niti kada mu je izrečena presuda.

Pravosudni organi su naveli da je nakon sprovođenja sudskog postupka i potvrde presude na Vrhovnom sudu, optuženi pogubljen vešanjem ujutru na dan izvršenja.

Ova egzekucija deo je šireg trenda povećanog broja pogubljenja u Iranu u vezi sa bezbednosnim slučajevima, posebno nakon izbijanja oružanih sukoba i tenzija između Irana, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država od 28. februara. Prema navodima iz istog izvora, dan ranije je u Iranu pogubljen još jedan muškarac osuđen za oružane napade tokom protesta, dok je pre toga izvršena smrtna kazna nad Mojtabom Kianom zbog špijunaže, što je označeno kao prvo pogubljenje povezano sa optužbama za špijunažu u trenutnom kontekstu sukoba.

Međunarodne organizacije za ljudska prava navode da je Iran zemlja sa drugim najvećim brojem izvršenih smrtnih kazni na svetu, posle Kine. Prema njihovim podacima, broj pogubljenja u Iranu je u poslednje vreme značajno povećan, što je uticalo na globalne statistike o smrtnim kaznama.

Eksperti ističu rastuće bezbednosne izazove, naglašavajući uticaj Rusije i Kine na evropsku stabilnost

Na prestižnom Globsec forumu u Pragu, okupljeni državnici i eksperti diskutovali su o promenama u bezbednosnoj arhitekturi Evrope, posebno o pretnjama koje predstavljaju ruski i kineski revizionizam. Prema učesnicima, ruska izolacija i kineska ekonomska konkurencija izazivaju zabrinutost, dok je istaknuta potreba za racionalnim dijalogom sa Pekingom. Učesnici su ukazali na nepoverenje prema kineskim IKT tehnologijama i najavili evropske zakone koji neće direktno imenovati Kinu, ali će uticati na bezbednost sajber prostora.

Tokom foruma, naglašeno je da Evropa teži jačanju nacionalne otpornosti i povezivanju demokratskih država, dok američko-evropska saradnja postaje ključna za određivanje budućih pravila poslovanja. Učesnici su napomenuli da, iako su pretnje složenije, nije izvesno da će Kina i Rusija preoblikovati globalni poredak. Takođe je pomenuta i uloga bivšeg američkog predsednika u geopolitičkim promenama, posebno u energetskom sektoru i u odnosima sa Kinom.

Bezbednosna politika Evropske unije ostaje evroatlantska, a većina članica EU su istovremeno i članice NATO-a. Istaknuta je i promena prirode pretnji – pored konvencionalnih rizika, sve veći značaj imaju hibridne pretnje, sajber napadi, bezbednost snabdevanja i transportnih koridora. Rumunija je izdvojena kao novo energetsko čvorište Evrope, dok Inicijativa Tri mora dobija na značaju.

Eksperti su postavili pitanje održivosti multivektorskog pristupa i efektivnosti međunarodnog prava u novim okolnostima. Najavljeno je usvajanje evropske regulative kojom bi podaci građana mogli biti skladišteni isključivo na teritoriji Evrope, što se tumači kao odgovor na tehnološke i bezbednosne izazove iz trećih zemalja.

Učesnici su takođe izneli stav da je ruski napad na Ukrajinu rezultat prethodnih odnosa, dok se Rusija i Kina sve više posmatraju kao multipolarni izazivači. Poljski ministar spoljnih poslova je ocenio da Rusija gubi rat i da je strateški gubitnik. Dodatno, izražena je zabrinutost zbog ruskog “kognitivnog rata” i pokušaja destabilizacije evropskih društava kroz propagandu i podrivanje evroatlantskih integracija drugih država.

Kako je zaključeno na forumu, savremene bezbednosne pretnje zahtevaju stalnu prilagodbu i jačanje saradnje među demokratskim državama.