BDP SAD porastao na 2%, cene nafte iznad 100 dolara po barelu, Pauel ostaje član FOMC nakon isteka mandata

Privreda Sjedinjenih Američkih Država zabeležila je rast bruto domaćeg proizvoda od 2 odsto u prvom kvartalu 2026, prema preliminarnim podacima koje je objavilo Ministarstvo trgovine. Ovaj rezultat predstavlja ubrzanje u odnosu na prethodni kvartal, kada je zabeležen rast od 0,5 odsto, ali je ipak slabiji od procene analitičara iz organizacije Fekset, koji su očekivali rast BDP-a od 2,3 odsto.

Američka ekonomija je ušla u period eskalacije sukoba sa Iranom na stabilnim osnovama, pri čemu su veći poreski povraćaji ublažili povećanje troškova izazvano rastom cena goriva. Rat na Bliskom istoku traje oko devet nedelja i nastavlja da utiče na globalno tržište energije, a cene nafte su ostale iznad 100 dolara po barelu, što zadržava pritisak na potrošačke cene u SAD.

„Rast u prvom kvartalu pokazuje otpornost američke ekonomije uprkos geopolitičkim tenzijama i rastu cena energije“, navodi se u saopštenju Ministarstva trgovine. Ekonomisti, međutim, upozoravaju da bi nastavak sukoba mogao dodatno da uspori privrednu aktivnost u narednim kvartalima zbog viših troškova energije i neizvesnosti koja utiče na investicije i potrošnju.

Predsednik Federalnih rezervi Džeroum Pauel, kome mandat ističe u maju, izjavio je da ostaje član Federalnog komiteta za operacije na otvorenom tržištu (FOMC) i nakon primopredaje dužnosti. “Neću nastupati kao predsednik u senci, ali ću i dalje doprinositi radu FOMC u skladu sa institucionalnom ulogom”, istakao je Pauel. Senatski odbor za bankarstvo podržao je imenovanje Kevina Vorša za novog predsednika Feda, koji će preuzeti funkciju po potvrdi u Senatu.

FOMC je na poslednjem sastanku odlučio da zadrži kamatne stope u rasponu od 3,5 do 3,75 odsto, naglašavajući važnost stabilnosti u trenutnoj ekonomskoj situaciji. Pauel je naglasio da predsednik Federalnih rezervi ima jedan glas, a da odluke donosi ceo komitet na osnovu konsenzusa. Novi predsednik Feda preuzeće i vođenje FOMC, koji određuje monetarnu politiku u SAD.

EBITDA dostigla 11 milijardi dinara zahvaljujući rastu cena nafte i optimizaciji troškova, investicije usmerene na istraživanje i proizvodnju

Naftna industrija Srbije (NIS), većinski u vlasništvu ruskog Gasproma, zabeležila je neto dobit od 2,8 milijardi dinara (23,9 miliona evra) u prvom kvartalu 2026. godine, saopštila je kompanija. EBITDA (dobit pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije) iznosila je 11 milijardi dinara (93,7 miliona evra), dok je operativni novčani tok dostigao 16,7 milijardi dinara.

U periodu januar-mart ove godine, NIS je sproveo mere optimizacije troškova na svim nivoima, istovremeno zadržavajući finansiranje strateških projekata važnih za bezbednost i nastavak poslovanja. Najveći deo investicija, ukupno 6,3 milijarde dinara (53,7 miliona evra), bio je usmeren na istraživanje i proizvodnju nafte i gasa.

Prosečna cena nafte tipa brent tokom izveštajnog perioda iznosila je 80,6 dolara po barelu, što je povećanje od 7 odsto u poređenju sa prvim kvartalom 2025. godine. Efekat rasta cena nafte na svetskom tržištu i uticaj jeftinijih zaliha doprineli su pozitivnim finansijskim rezultatima, uprkos nastavku poslovanja u složenim tržišnim uslovima i ograničenjima nametnutim kratkoročnim licencama Ministarstva finansija SAD (OFAC).

Ukupan obim proizvodnje nafte i gasa u prvom tromesečju dostigao je 280 hiljada uslovnih tona, dok je prerada sirove nafte i poluproizvoda iznosila 643 hiljade tona. Promet naftnih derivata bio je 592 hiljade tona, a ukupna proizvodnja električne energije dostigla je 40,5 GWh.

Kompanija je tokom ovog perioda smanjila ukupnu zaduženost prema bankama na 373,7 miliona evra. Obračunate obaveze po osnovu poreza i drugih javnih prihoda za prvih tri meseca iznose 44 milijarde dinara.

U saopštenju se navodi da su ograničenja nametnuta od strane američkog Ministarstva finansija uticala na finansijske i operativne pokazatelje, posebno u segmentima prerade sirove nafte i prometa naftnih derivata, u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uprkos tome, NIS je zadržao stabilnost poslovanja i uredno snabdevanje domaćeg tržišta.

Kompanija će do kraja godine ostati fokusirana na očuvanje finansijske discipline, uredno snabdevanje tržišta i socijalnu stabilnost zaposlenih, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Nemačka privreda ubrzala na 0,3%, dok Španija prednjači sa 0,6% rasta, nezaposlenost u EU stabilna na 6,0%

Evrozona je u prvom tromesečju 2026. godine ostvarila ekonomski rast od svega 0,1%, što predstavlja dodatno usporavanje u odnosu na povećanje od 0,2% iz poslednjeg kvartala 2025, prema preliminarnoj proceni Evrostata. Na nivou Evropske unije, rast je takođe iznosio 0,1% u istom periodu. Najveća evropska privreda, Nemačka, zabeležila je ubrzanje kvartalnog rasta na 0,3%, dok je Italija prijavila rast od 0,2%. Francuska je ostala na nultom rastu, dok je Španija imala najviši rezultat među vodećim ekonomijama sa rastom od 0,6%.

Na godišnjem nivou, privreda Evrozone porasla je za 0,8%, a Evropske unije za 1%. Nemačka je ostvarila godišnji rast od 0,3%, Francuska 1,1%, Italija 0,7%, dok Španija beleži rast od 2,7%, pokazuju podaci Evrostata.

Stopa nezaposlenosti u Evropskoj uniji u martu 2026. godine ostala je stabilna na nivou od 6,0%, a u Evrozoni je iznosila 6,2%, što je blagi pad u odnosu na prethodni mesec. Prema podacima evropskog statističkog zavoda, u EU je u trećem mesecu bilo oko 13,2 miliona nezaposlenih, od čega gotovo 11 miliona u zemljama Evrozone.

Podaci ukazuju na stabilizaciju tržišta rada u Evropskoj uniji, uz blago poboljšanje u Evrozoni, ali i dalje postoje izazovi u zapošljavanju mladih. Ekonomisti ističu da su slabljenje domaće potrošnje u Evrozoni i smanjena konkurentnost evropske industrije, usled visokih troškova energije, glavni faktori usporavanja privrednog rasta. Dodatno, energetski šok izazvan ratom na Bliskom istoku dodatno je uticao na evropsku privredu.