U prvom kvartalu registrovano 5.243 teretnih vozila i 220 autobusa, saobraćajne nezgode smanjene za 3,5 odsto

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu 2026. godine u Srbiji je prvi put registrovan 41.391 putnički automobil, dok je broj teretnih vozila iznosio 5.243, a autobusa 220. Među ovim vozilima, čak 82,9 odsto novo registrovanih putničkih automobila bilo je starije od dve godine, dok je kod teretnih vozila taj udeo 77,0 odsto, a kod radnih vozila 59,8 odsto.

Najzastupljenija teretna vozila su ona nosivosti do 999 kg, sa dominantnim korišćenjem dizel goriva. Kod putničkih automobila, vozila sa zapreminom motora do 1.399 cm3 uglavnom koriste benzin, dok su vozila zapremine 1.400 cm3 i više češće na dizel pogon. Među brendovima, najviše je registrovano automobila marki Folksvagen, Audi, Škoda, Pežo i Opel. Podaci Srpske asocijacije uvoznika delova i vozila pokazuju da su kod novih vozila najprodavanije Škode (2.492 vozila u prva četiri meseca), a slede Tojota sa 1.517 i Hjundai sa 793 vozila.

U istom periodu zabeležene su ukupno 2.633 saobraćajne nezgode sa nastradalim licima, pri čemu je povređeno 3.575 lica, a život izgubilo 84 osobe. Broj saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima smanjen je za 3,5 odsto u odnosu na prvi kvartal 2025. godine. Van naselja je zabeležen pad nezgoda od 10,0 odsto, dok je u naseljima pad iznosio 1,3 odsto.

Broj nastradalih lica takođe je smanjen za 6,8 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Povređenih je manje za 6,4 odsto, a broj poginulih lica smanjen je za 18,4 odsto. Ovi podaci ukazuju na nastavak trenda smanjenja saobraćajnih nezgoda i nastradalih na drumovima Srbije.

Brent nafta beleži rast od 0,4%, dok dizel u Crnoj Gori pada na 1,66 evra, a u Srbiji benzin ostaje na 196 dinara

Na svetskom tržištu nafte tokom prethodne nedelje cena brent nafte porasla je za 0,4%, dostigavši 94 dolara za barel, dok je nedeljni prosek iznosio 95 dolara. Uprkos nestabilnostima na Bliskom istoku i prekidu pregovora Irana, tržište nije značajnije reagovalo, a cena goriva u Srbiji ostala je nepromenjena za razliku od susednih zemalja.

Na mediteranskom tržištu, relevantnom za region, derivati su zabeležili pad. Cena ultraniskosumpornog dizela (ULSD) kretala se od 1.070 do 1.120 dolara po toni, što predstavlja smanjenje od 25 do 30 dolara u odnosu na kraj maja. Premijum benzin je koštao 995 do 1.045 dolara, uz pad od 5 do 10 dolara.

U Crnoj Gori, litar dizela sada iznosi 1,66 evra, što je smanjenje od tri centa, dok je benzin 95 oktana pao na 1,65 evra, takođe tri centa manje. Vlada je intervenisala vraćanjem višeg iznosa akcize, čime su ublažena veća pojeftinjenja. U Hrvatskoj, gde je Vlada snizila akcize i fiksirala marže do 15. juna, benzin i dizel koštaju 1,61 evro, što znači da je benzin jeftiniji za tri centa, a dizel za pet centi u odnosu na cene pre utorka.

Srbija, međutim, zadržava prethodne cene. Administrativna cena bezolovnog benzina BMB 95 i dalje iznosi najviše 196 dinara (1,67 evra) po litru, a standardnog evrodizela 222 dinara (1,89 evra). Ove cene su određene nakon što je prethodnog petka benzin poskupeo za tri dinara, a dizel pojeftinio za tri dinara. Vlada Srbije je nedavno izmenila iznos akcize, smanjivši umanjenje trošarine sa 25% na 20%. Tako se do 7. juna na litar benzina obračunava akciza od 57,6 dinara (umesto 54), a na dizel 59,23 dinara (prethodno 55,53). Puna akciza za ovu godinu je određena na 72 dinara za benzin, odnosno 74 dinara za dizel, i mogla bi se primenjivati od 8. juna, prema poslednjoj odluci Vlade.

Formiranje maloprodajnih cena goriva u Srbiji uređeno je Uredbom o ograničenju cena goriva, donetom februara 2022. godine, koja je produžena do 23. juna 2026. Cene se određuju na osnovu srednje veleprodajne cene Ministarstva energetike i rudarstva, uz dodatak marže i PDV-a. Prosečna cena na berzi Mediterana (PLATTS CIF Mediteran, luka Đenova/Lavera) koristi se umesto domaće rafinerijske cene, budući da rafinerija već dva meseca ne radi zbog prekida dotoka nafte. Privredni subjekti su dužni da odmah primene nove maloprodajne cene po objavljivanju na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.

Cene žitarica porasle za 2,6 odsto u maju, dok su biljna ulja zabeležila pad od 4,6 odsto

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) saopštila je da je svetski indeks cena hrane (FFPI) u maju iznosio 130,8 poena, što je pad od 0,2 odsto u odnosu na aprilskih 131 poen, ali i dalje ostaje blizu trogodišnjeg maksimuma. Prema izveštaju FAO, najveći rast zabeležen je kod šećera, čije su cene porasle za 7,5 odsto na 95,1 poen, dok je indeks cena žitarica povećan za 2,6 odsto na 114,3 poena.

Cene svih glavnih žitarica su u maju porasle, a pšenica je nastavila trend rasta četvrti mesec zaredom. Kao ključni razlozi ovog rasta navode se slabiji prinosi u glavnim izvoznim državama, uključujući Sjedinjene Američke Države, kao i povećanje globalnih troškova goriva i đubriva.

Kod šećera je zabeležen snažan rast zbog zabrinutosti investitora oko moguće redukcije globalne ponude u narednim mesecima. Rast cena povezan je i sa višim cenama nafte, kao i očekivanjima da će Brazil veći deo šećerne trske usmeriti ka proizvodnji etanola, koji se u toj zemlji široko koristi kao pogonsko gorivo.

Cene mesa su povećane za 0,1 odsto na 130,5 poena, a rast je zabeležen kod govedine i ovčetine. Suprotno tome, mlečni proizvodi su pojeftinili za 0,5 odsto na 119,2 poena, što je najniži nivo od januara 2024. godine.

Najveći pad cena zabeležen je kod biljnih ulja, gde je indeks smanjen za 4,6 odsto na 185 poena, prvenstveno zbog pojeftinjenja palminog i sojinog ulja, dok su cene ulja repice i suncokreta porasle.

Vrednost FAO indeksa cena hrane u maju je bila za 2,9 odsto viša nego u istom mesecu 2025. godine, ali niža za 18,4 odsto u odnosu na rekordne vrednosti iz marta 2022. godine.