Oružane snage izdale hitno upozorenje, građanima naloženo da ostanu u zatvorenom prostoru

Oružane snage Letonije izdale su danas upozorenje na vazdušnu pretnju za regione koji se graniče sa Rusijom i Belorusijom, pozivajući stanovnike da ostanu u svojim domovima. Prema zvaničnim informacijama, najmanje jedan dron je ušao u letonski vazdušni prostor iz pravca Rusije, a avioni NATO-a su ga oborili.

U saopštenju vojske navodi se da građani treba da potraže bezbedno mesto u zatvorenom prostoru i da ne prilaze nisko letećim ili sumnjivim objektima, već da o tome obaveste nadležne službe na broj 112. Dodaje se da će stanovništvo biti informisano kada opasnost prođe.

Poslednjih nedelja zabeleženi su incidenti sa vojnim dronovima u vazdušnim prostorima Finske, Estonije, Letonije i Litvanije, što izaziva zabrinutost zbog mogućeg širenja sukoba iz Ukrajine na severne granice NATO-a i Rusije.

Kako je saopšteno, deo dronova koji su lansirani tokom napada na ruske naftne luke na Baltičkom moru zalutao je izvan ciljanih oblasti, što je dovelo do dodatnih bezbednosnih upozorenja u susednim državama.

“Nacionalne oružane snage Letonije obaveštavaju da postoji vazdušna pretnja u letonskom vazdušnom prostoru. Građani treba da potraže bezbedno mesto u zatvorenom prostoru i da ne prilaze sumnjivim objektima. Biće obavešteni kada pretnja prestane”, navedeno je u zvaničnom saopštenju vojske.

Generalni direktor EPS-a naveo da su pripremni radovi u planu ove godine, uz fokus na obnovljive izvore energije i balansiranje sistema

Elektroprivreda Srbije (EPS) planira da tokom ove godine započne pripremne radove na dva ključna energetska projekta — hidroelektrani ‘Đerdap 3’ i reverzibilnoj hidroelektrani ‘Bistrica’, saopštio je generalni direktor EPS-a Dušan Živković. Projekat ‘Đerdap 3’, za koji je već raspisan javni poziv, ima za cilj da odgovori na zahteve dekarbonizacije, razvoj obnovljivih izvora i obezbeđivanje stabilnosti elektroenergetskog sistema, naveo je Živković. Prema njegovim rečima, ‘Đerdap 3’ treba da omogući dodatnu stabilnost sistema, posebno kroz razvoj obnovljivih izvora električne energije i balansiranje na regionalnom nivou. Paralelno se razvija i projekat ‘Bistrica’, koji je u odmakloj fazi pripreme, a Živković je najavio da EPS planira potpisivanje ugovora o izgradnji i finansiranju ovog projekta sredinom sledeće godine.

Živković je dodao da EPS radi i na razvoju velikih solarnih i vetroenergetskih kapaciteta u Kostolcu, kao i na usaglašavanju tehničkih detalja za solarnu elektranu snage jedan gigavat. U toku je priprema prostorno-planske i ekološke dokumentacije za ove projekte. Kao razlog za odlaganje priključenja novih velikih kapaciteta iz obnovljivih izvora do 2029. godine, Živković je naveo ograničene mogućnosti balansiranja sistema i naglasio da su za dalji razvoj obnovljivih izvora potrebni dodatni proizvodni kapaciteti.

Prema podacima koje je izneo, Srbija trenutno ima oko 1.400 megavata vetro i solarnih kapaciteta priključenih na mrežu, dok obnovljena reverzibilna hidroelektrana ‘Bajina Bašta’ omogućava stabilno uključivanje ovih izvora u sistem. Živković je upozorio i na finansijske posledice primene mehanizma Evropske unije za prekogranično oporezivanje ugljenika (CBAM), ističući da će 25 miliona tona emitovanog ugljen-dioksida ove godine koštati oko sto miliona evra. Takođe, nemogućnost izvoza električne energije u EU može značiti i oko 150 miliona evra manjih prihoda za EPS. “Investicije neće biti ugrožene, uprkos CBAM taksi. Sredstva su obezbeđena i projekti se realizuju predviđenom dinamikom, iako nam nova taksa svakako ne ide u prilog”, rekao je Živković.

Prema preliminarnim rezultatima, centralna izborna komisija navodi da je Srpska lista osvojila svih 10 mandata u srpskim opštinama

Prema preliminarnim rezultatima centralne izborne komisije u Prištini, na vanrednim izborima za skupštinu privremenih institucija samouprave na Kosovu i Metohiji Srpska lista osvojila je apsolutnu većinu u svim srpskim sredinama i svih 10 mandata zagarantovanih Srbima. Izbori su održani 16.06.2024, a na osnovu obrađenih 99,40 odsto biračkih mesta, Srpska lista je osvojila 6,17 odsto glasova, odnosno 42.761 glas.

Pokret Samoopredeljenje vodi sa 42,92 odsto (297.296 glasova), dok su Demokratska partija Kosova i Demokratski savez Kosova osvojili 21,06, odnosno 17,61 odsto glasova. Alijansa za budućnost Kosova ima 7,18 odsto podrške. Stranka Za slobodu pravdu i opstanak, koju predvodi Nenad Rašić, osvojila je 0,76 odsto ili 5.232 glasa, uglavnom u albanskim sredinama kao što su Prizren, Đakovica i Suva Reka.

Predsednik Srpske liste Zlatan Elek izjavio je da je Srpska lista ostvarila fantastične rezultate i da je osvojila svih 10 mandata u srpskim sredinama, ali je istakao da postoji politički inženjering, jer su glasovi Nenada Rašića došli iz albanskih sredina. Član Predsedništva Srpske liste Igor Simić naveo je da se na ovaj način ponovo pokušava oduzeti mandat srpskom narodu.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković saopštio je da Srpska lista ima svih 10 mandata, ali da se pokušava, zahvaljujući glasovima iz albanskih sredina, jedan mandat dodeliti Nenadu Rašiću. Petković je naglasio da Rašić ne može i neće predstavljati srpski narod.

Prema navodima centralne izborne komisije, preliminarni rezultati ne uključuju glasove sa uslovnih biračkih mesta, glasove osoba sa posebnim potrebama i glasove birača koji su glasali van Kosova i Metohije. Ukupna izlaznost bila je 36,88 odsto, s tim da je najveća zabeležena u srpskim sredinama, dok je ukupna izlaznost manja za osam odsto u odnosu na izbore iz decembra 2025. godine.

Izbori su održani u atmosferi pritisaka na Srbe i Srpsku listu, uključujući hapšenja, pretnje i upade u srpske institucije, a zabeležena su i hapšenja Srba na sam dan glasanja. Skupština privremenih institucija broji 120 poslaničkih mesta, od kojih je 10 zagarantovano predstavnicima Srba, još 10 predstavnicima nesrpskih nevećinskih zajednica, dok se za preostalih 100 mandata nadmeću albanske stranke. Ovo su treći izbori za skupštinu privremenih institucija u poslednjih 16 meseci.