Finansijski analitičari navode rast neizvesnosti zbog rata na Bliskom istoku, trgovanje pod uticajem američkog ultimatuma

Finansijska tržišta zabeležila su značajne pomake 7. aprila 2026. godine, dok su cene nafte porasle, a berzanski indeksi pali uoči najavljenog roka američkog predsednika Donalda Trampa za Iran. Prema dostupnim podacima, predsednik SAD najavio je rok za otvaranje Ormuskog moreuza, ključne tačke za transport energenata iz Persijskog zaliva, u suprotnom su najavljeni mogući vazdušni udari na infrastrukturu, uključujući elektroenergetske objekte i mostove.

Nafta tipa Brent, međunarodni referentni standard, zabeležila je rast od 1% i dostigla cenu od 110,81 dolara po barelu, dok je američka WTI nafta skočila za 2,9% na 115,70 dolara po barelu. Istovremeno, terminski ugovori za S&P 500 indeks pali su za 0,5%, Dow Jones za 0,4%, a Nasdaq za 0,6%.

Rastuće cene nafte prouzrokovale su povećanje prosečne cene goriva u Sjedinjenim Državama, koja je prema podacima relevantnih izvora dostigla najviši nivo od 2022. godine. Cena galona običnog benzina dostigla je 4,14 dolara, u poređenju sa 2,98 dolara pre izbijanja sukoba na Bliskom istoku.

Tržišna neizvesnost traje više nedelja, a investitori reaguju na ratna dešavanja koja su značajno ograničila globalni protok nafte i prirodnog gasa. Ormuski moreuz, kao ključna tačka za pomorski transport nafte, ostaje zatvoren za tankere, što je dovelo do rasta cena energenata za više od 50% od početka sukoba krajem februara, navode ekonomski analitičari.

Pojedini investicioni stručnjaci ocenjuju da su tržišne reakcije i dalje relativno ograničene u odnosu na potencijalne posledice eskalacije sukoba. Direktor investicione kompanije de Vere Group, Najdžel Grin, naveo je u izjavi za medije da bi javno postavljen rok američkog predsednika mogao doneti brz razvoj događaja – ili kroz deeskalaciju, ili kroz direktne napade na infrastrukturne ciljeve u Iranu.

Ekonomisti upozoravaju na moguće posledice daljeg rasta cena, uključujući pritisak na inflaciju i dodatnu neizvesnost na svetskim finansijskim tržištima. Dalji tok dešavanja zavisiće od odgovora Irana na postavljeni rok, kao i od potencijalnih međunarodnih diplomatskih inicijativa za prevazilaženje krize.

Tržišni posmatrači ukazuju da bi nastavak zatvaranja Ormuskog moreuza mogao imati dugoročne posledice na globalno snabdevanje naftom i ekonomsku stabilnost, dok investitori pažljivo prate situaciju i signale iz Vašingtona i Teherana. Nije bilo zvaničnih saopštenja iz Irana povodom postavljenog roka u trenutku objavljivanja ovog izveštaja.

Američka agencija za bezbednost saobraćaja potvrdila opoziv, vozači obavešteni o potencijalnom riziku smanjene vidljivosti

Ford Motor Company je saopštio da povlači ukupno 422.613 vozila zbog mogućnosti kvara na brisačima vetrobranskog stakla. Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na autoputevima Sjedinjenih Američkih Država (NHTSA) objavila je 7. aprila 2026. godine zvaničnu obavest o ovom opozivu, navodeći da potencijalni kvar može smanjiti vidljivost vozača i time povećati rizik od saobraćajne nezgode.

Opoziv se odnosi na vozila proizvedena u periodu od 2021. do 2023. godine, uključujući modele Lincoln Navigator i Expedition, kao i određene kamionske modele iz F-serije. Preciznije, obuhvaćeni su sledeći modeli: Lincoln Navigator i Expedition iz 2021–2023. godine, kao i F-250 SD, F-350 SD, F-450 SD, F-550 SD i F-600 iz 2022–2023. godine.

NHTSA je istakla da je problem identifikovan kod sistema brisača, koji može otkazati tokom vožnje, što bi moglo uticati na bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Ford planira da 13. aprila 2026. godine uputi zvanična obaveštenja vlasnicima vozila na koje se opoziv odnosi, sa detaljima o konkretnim rizicima i proceduri za besplatnu zamenu brisača u ovlašćenim servisima.

Vozačima pogođenih vozila biće omogućeno da besplatno zamene brisače na najbližoj ovlašćenoj lokaciji. Ford je za ovu akciju dodelio broj opoziva 26S24, dok je NHTSA registrovala slučaj pod brojem 26V204000. U zvaničnom saopštenju navodi se da do trenutka objave opoziva nisu prijavljeni incidenti sa povređenima ili materijalnom štetom povezani sa ovim kvarom.

Ovaj opoziv deo je šireg sistema nadzora bezbednosti vozila na američkom tržištu, gde proizvođači imaju obavezu da preduzmu preventivne mere ukoliko se otkrije potencijalni tehnički nedostatak koji može uticati na bezbednost saobraćaja. NHTSA je pozvala vlasnike navedenih Ford vozila da prate zvanična obaveštenja i blagovremeno kontaktiraju ovlašćene servise radi zamene delova.

Ford Motor Company i dalje sprovodi internu istragu kako bi utvrdila uzroke kvara i sprečila slične probleme u budućnosti. NHTSA nastavlja da prati situaciju i preporučuje vozačima da provere da li njihovo vozilo podleže ovom opozivu putem zvaničnih kanala.

Američki predsednik upozorio Teheran na moguće posledice, zahtevajući otvaranje ključne pomorske rute do ponoći

Američki predsednik Donald Tramp objavio je na društvenoj mreži da je Iranu postavljen rok do večeras, do dva sata iza ponoći po srednjeevropskom vremenu, da otvori Ormuski moreuz. Prema njegovim rečima, neuspeh u ispunjavanju ovog zahteva mogao bi imati ozbiljne posledice po iransku civilizaciju.

Ormuski moreuz predstavlja ključnu pomorsku rutu kroz koju prolazi oko petina svetske nafte, a blokada ovog prolaza izazvala bi poremećaje na globalnom tržištu energenata. Tramp je u svojoj izjavi naglasio da “cela civilizacija može umreti večeras i da se možda nikada neće vratiti”, ali je istakao i mogućnost pozitivnih promena ukoliko dođe do, kako je naveo, “totalne promene režima i dolaska manje radikalizovanih struktura na vlast”.

Zvanične reakcije iz Teherana na ovu izjavu, kao i eventualne mere koje bi mogle biti preduzete, za sada nisu poznate. U diplomatskim krugovima situacija se ocenjuje kao veoma napeta, a bezbednosne službe pomno prate razvoj događaja na Bliskom istoku.

“Naša pozicija je jasna, zahtevamo otvaranje Ormuskog moreuza radi očuvanja stabilnosti u regionu i globalne ekonomije”, navodi se u izjavi američkog predsednika.

Dalji koraci u ovom slučaju zavisiće od odgovora iranskih vlasti, dok međunarodna zajednica apeluje na smirivanje tenzija i nastavak dijaloga.