Mnogi veruju da sladoled izaziva isti nagli skok šećera u krvi kao bombone ili gazirana pića, ali stručnjaci ističu da njegov uticaj može biti drugačiji zbog sastava ove poslastice.

Kada pojedemo sladoled, ugljeni hidrati se razlažu na glukozu koja dospeva u krvotok. Koliko će nivo šećera porasti najviše zavisi od količine unetih ugljenih hidrata, ali i od veličine porcije.

Za razliku od brojnih drugih slatkiša, sladoled sadrži i određenu količinu masti. Upravo mast usporava varenje i apsorpciju glukoze, pa se porast šećera u krvi obično dešava postepeno, a vrhunac može nastupiti kasnije nego nakon konzumiranja slatkiša sa malo ili nimalo masti.

Veličina porcije igra ključnu ulogu

Istraživanja pokazuju da sporije povećanje glukoze ne znači i manji ukupni porast. Organizam će i dalje apsorbovati ugljene hidrate iz sladoleda, samo nešto sporijim tempom.

Zbog toga stručnjaci naglašavaju da je količina pojedenog sladoleda često važnija od samog ukusa. Mala porcija sadrži znatno manje ugljenih hidrata od velikog sladoleda iz poslastičarnice, pa će i njen uticaj na nivo šećera biti drugačiji.

Ne reaguju svi organizmi isto

Na tržištu postoje različite vrste sladoleda – sa manje dodatog šećera, više proteina ili zaslađivačima. Takvi proizvodi mogu izazvati blaži porast glukoze, ali i dalje sadrže ugljene hidrate koji utiču na nivo šećera u krvi.

Reakcija organizma razlikuje se od osobe do osobe. Na nju mogu uticati godine života, fizička aktivnost, kvalitet sna, nivo stresa, metabolizam i opšte zdravstveno stanje, zbog čega dve osobe mogu imati potpuno različit odgovor na istu porciju sladoleda.

Visoke temperature ubrzavaju kvarenje hrane, a rizik od trovanja i dehidracije raste – posebno kod žena, dece i trudnica

Sa dolaskom leta i porastom temperatura, žene širom Srbije sve češće organizuju porodične obroke na otvorenom i odlaze na piknike, ali treba znati da vrućina znatno ubrzava kvarenje hrane. Stručnjaci napominju da određene namirnice postaju rizične za zdravlje ukoliko se ne skladište i ne pripremaju pravilno.

Letnji meseci pogoduju brzom razmnožavanju bakterija poput salmonele i ešerihije koli, pa i nekoliko sati na sobnoj temperaturi može biti dovoljno da se hrana pokvari. Posebno su osetljivi deca, trudnice, starije žene i osobe sa slabijim imunitetom – za njih čak i blago trovanje može izazvati dehidraciju i ozbiljne zdravstvene komplikacije.

Na spisku rizičnih namirnica nalazi se i pasulj, koji je odličan izvor proteina, ali sirov ili nedovoljno kuvan može biti opasan zbog lektina koji izazivaju stomačne tegobe, povraćanje i dijareju. Pasulj je neophodno dobro skuvati i odmah nakon hlađenja odložiti u frižider. Slično važi i za zeleni ili proklijali krompir – ovakvi plodovi sadrže prirodne toksine koji mogu izazvati mučninu, glavobolju ili neurološke probleme. Zelene delove treba obavezno odstraniti, a krompir koji je previše zelen – baciti.

Letnje voće, poput trešanja, kajsija i breskvi, često je na jelovniku, ali njihove koštice nikada ne treba lomiti ili grickati, jer tako može doći do oslobađanja cijanida, što je posebno opasno za decu. Isto važi i za semenke jabuka. Dodatni oprez savetuje se i kada su u pitanju divlje pečurke – leti je povećan broj trovanja zbog zamene jestivih i otrovnih vrsta. Dr Nada Petrović, nutricionista, savetuje: “Pečurke uvek kupujte isključivo od proverenih prodavnica ili sertifikovanih uzgajivača.”

Osvežavajući napici od zove su popularni tokom vrućih dana, ali je važno znati da sirova zova nije bezbedna. Nezrele bobice, listovi i kora mogu izazvati mučninu i dijareju. Dr Petrović upozorava: “Termička obrada uništava većinu štetnih supstanci, pa bobice nikada ne treba jesti sirove.”

U letnjim mesecima, posebnu pažnju treba posvetiti izboru i načinu pripreme hrane. Pravilno čuvanje i temeljna termička obrada ključni su za očuvanje zdravlja, naročito za žene koje vode računa o sebi i svojoj porodici.

Jednostavan, začinjen recept od bezglutenske testenine i paradajza, gotov za kratko vreme i pogodan za vegane

Za sve ljubiteljke testenine koje biraju lagane, zdrave obroke, kremasta vegan pasta arabijata bez glutena je odličan izbor. Ovaj italijanski specijalitet savršeno spaja intenzivne ukuse i lakoću pripreme, a idealan je za one koje vode računa o zdravlju ili izbegavaju gluten. Tradicionalna arabijata kombinuje pikantan paradajz sos sa kvalitetnom testeninom, ali u ovoj modernoj verziji koristi se bezglutenska testenina od pirinča, kukuruza ili leblebije, što ga čini pogodnim i za osobe sa intolerancijom na gluten. Jelo je u potpunosti bez sastojaka životinjskog porekla, pa je odličan izbor za vegane ili sve koji žele lagan i ukusan obrok.

Za pripremu ovog recepta potrebno je: 300 grama bezglutenske testenine, 2 kašike maslinovog ulja, 3 čena belog luka, 400 grama pelata ili seckanog paradajza, 1 kašičica ljute paprike, prstohvat origana i so po ukusu. Najpre sitno naseckani beli luk propržite na maslinovom ulju, zatim ubacite paradajz i začine. Testeninu skuvajte prema uputstvu na pakovanju, pazeći da bude al dente. Paradajz sos kuvajte na tihoj vatri dok se ne zgusne, uz povremeno mešanje. Kada je sve gotovo, sjedinite sos i testeninu i kratko promešajte na ringli. Po želji, obrok možete obogatiti sa malo svežeg bosiljka ili peršuna za dodatnu aromu.

Ova pasta je izuzetno praktična, brzo se sprema, a ima bogat, kremast ukus zahvaljujući kombinaciji maslinovog ulja i paradajza. Ljuta paprika daje pikantnu notu, pa je obrok posebno osvežavajuć i energizujuć. Jelo ne opterećuje stomak, što ga čini savršenim i za laganu večeru nakon napornog dana. Vegan pasta arabijata može biti glavno jelo za ručak, ali i sjajno predjelo za večeru uz čašu vina. Mnoge žene ističu da im je ovaj recept postao omiljen jer, kako kažu, „osvežava i daje energiju, a ne traži mnogo vremena za pripremu“.

Takođe, možete eksperimentisati sa vrstom bezglutenske testenine ili dodavati začine po ukusu, pa je svaki put obrok malo drugačiji, a navike zdrave. Ovaj recept je pravi hit u savremenim kuhinjama i idealan je za sve koji žele ukusan ručak ili večeru bez suvišnih kalorija.