Farma iz Srbije izabrana u prestižnu mrežu zajedno sa Wageningen University & Research, radionica od 1. do 5. juna

Poljoprivredna kompanija LoginEKO iz Srbije izabrana je da ponese priznanje Lighthouse Farm, čime je postala jedna od samo 14 oglednih farmi na globalnom nivou, saopštila je Ambasada Holandije u Srbiji. Ova inicijativa prepoznaje komercijalno održiva gazdinstva koja uvode inovativna i održiva rešenja za savremene izazove u prehrambenoj industriji. LoginEKO tako ulazi u elitni krug pionira održive proizvodnje hrane i očuvanja ekosistema.

Kao priznati član Lighthouse Farm mreže, LoginEKO će u saradnji sa Wageningen University & Research od 1. do 5. juna organizovati radionicu koja okuplja učesnike iz više zemalja i različitih segmenata prehrambenog sistema. Cilj ove radionice je razmena znanja i razvoj inovativnih pristupa u poljoprivredi.

“U periodu od 1. do 5. juna, Srpski Lab će okupiti međunarodne učesnike koji rade u okviru prehrambenog sistema, kako bi istražili inovativne pristupe poljoprivrednim sistemima. Centralni deo programa je LoginEKO, koji funkcioniše kao ‘živa laboratorija’ u kojoj poljoprivrednici i softverski inženjeri sarađuju na razvoju i testiranju alata za upravljanje farmom i praćenje proizvodnje”, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Lighthouse farme služe kao primerni modeli dobre prakse i predstavljaju smernice za budući razvoj održive poljoprivrede, sa posebnim akcentom na inovacije koje odgovaraju na potrebe modernih prehrambenih sistema.

Preduzetnici mogu dobiti do 50 odsto investicije, najviše tri miliona dinara, uz kredit Fond za razvoj sa 2,5 odsto kamate

Ministarstvo privrede raspisalo je javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava po Programu o rasporedu i korišćenju sredstava za podršku razvoju privrednih subjekata i očuvanju postojećeg broja zaposlenih u 2026. godini. Ukupno je opredeljeno 50 miliona dinara za realizaciju ovog programa, a prijave se podnose do utroška sredstava, najkasnije do 30. aprila.

Na konkurs mogu da se prijave preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća, kao i zadruge registrovane u Agenciji za privredne registre. Bespovratna sredstva pokrivaju do 50 odsto vrednosti ulaganja, ali ne više od tri miliona dinara po korisniku. Ostatak investicije može biti finansiran iz sopstvenih sredstava ili povoljnim kreditima Fonda za razvoj Republike Srbije, sa rokom otplate do pet godina, grejs periodom od godinu dana i kamatnom stopom od 2,5 odsto godišnje, uz odgovarajuće sredstvo obezbeđenja i valutnu klauzulu.

Ukupan iznos odobrenih sredstava po jednom zahtevu, uključujući bespovratni deo i kredit, ne može biti manji od 400.000 dinara, niti veći od šest miliona dinara. Ulaganja koja su prihvatljiva za finansiranje obuhvataju nabavku nove ili polovne opreme, mašina i specijalizovanih alata, vozila ne starijih od pet godina, kao i nove računarske opreme i softverskih licenci u funkciji poslovanja.

Takođe, finansira se kupovina, investiciono i tekuće održavanje, izgradnja, adaptacija, sanacija, rekonstrukcija i dogradnja proizvodnog ili poslovnog prostora. Operativni troškovi mogu učestvovati najviše do 40 odsto u ukupnoj strukturi ulaganja za koje se traži podrška.

Osnivači privrednih subjekata koji apliciraju mogu da se obrate akreditovanim regionalnim razvojnim agencijama i besplatno pohađaju obuku o konkurisanju. Program Ministarstva privrede realizuje se u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije, sa ciljem podrške razvoju privrednih subjekata i održavanju zaposlenosti tokom 2026. godine.

Pad sentimenta kod potrošača 3,4 poena, industrija beleži blagi rast od 0,2 poena

Ekonomski sentiment u evrozoni zabeležio je pad od 1,6 poena i iznosi 96,6 poena tokom marta, što je ispod očekivanja analitičara i ispod dugoročnog proseka od 100 poena, pokazuje najnoviji izveštaj Evropske komisije. Potrošači su iskazali veći pesimizam, što se ogleda u padu njihovog sentimenta za 3,4 poena, dok je trgovinski sektor zabeležio pad od dva poena, a sektor usluga blagi pad od 0,4 poena.

Industrijski sektor ostao je gotovo nepromenjen sa blagim rastom od 0,2 poena, dok je građevinski sektor ostvario rast od 0,7 poena, zahvaljujući povoljnim očekivanjima u vezi sa knjigama porudžbina i zapošljavanjem. Pad ekonomske klime najizraženiji je među najvećim evropskim privredama: Francuska beleži pad od 3,7 poena, Španija 2,4 poena, Holandija 1,5 poena, a Italija 1,3 poena.

Pored toga, indikator ekonomske neizvesnosti (EUI) porastao je za tri poena na mesečnom nivou, pri čemu je najveći rast zabeležen među menadžerima u industriji, trgovini i uslugama, dok je kod menadžera u građevinarstvu neizvesnost smanjena. Ova kretanja ukazuju na rastuću zabrinutost evropskih potrošača i poslovne zajednice zbog globalnih geopolitičkih i inflacionih pritisaka, što se odražava kroz očekivanja o većem rastu cena i slabiju percepciju ekonomske situacije i finansija domaćinstava.