Američka centralna banka potvrdila odluku o nepromenjenim stopama, prateći rast cena usled sukoba u Iranu

Federalne rezerve Sjedinjenih Američkih Država odlučile su u sredu da zadrže referentnu kamatnu stopu na istom nivou, navodeći kao razlog ponovni rast inflacije izazvan povećanjem cena energenata zbog sukoba u Iranu. Odluku je saopštio Federalni komitet za otvoreno tržište (FOMC), zadržavši raspon federalnih kamatnih stopa između 3,5% i 3,75%. Ekonomisti su većinom očekivali ovakav potez centralne banke.

Ovo je ujedno prvo zasedanje FOMC-a kojim predsedava novi guverner Federalnih rezervi, Kevin Warsh, imenovan od strane predsednika Donalda Trampa nakon isteka mandata prethodnog guvernera, Džeroma Pauela, u maju ove godine. Warsh će nakon sastanka održati konferenciju za novinare, gde se očekuju dodatna pojašnjenja o budućoj ekonomskoj politici i pristupu inflaciji.

Prema izveštajima međunarodnih medija, predsednik Tramp je tokom mandata više puta apelovao na prethodnog guvernera da spusti kamatne stope. Međutim, najnoviji podaci pokazuju da je inflacija u Sjedinjenim Državama na najvišem nivou u poslednje tri godine i znatno iznad ciljanih 2% godišnje, što, prema analitičarima, smanjuje verovatnoću promena u monetarnoj politici do kraja godine.

Hank Smit, strateg investicione kompanije Haverford Trust, izjavio je pre sastanka da novi guverner ima zadatak da postigne jedinstvo unutar komiteta i osigura poverenje tržišta. “Ovo nije trenutak ni za smanjenje ni za povećanje kamatnih stopa – ključna je stabilnost i disciplina”, naveo je Smit, dodajući da će pažljivo pratiti nastup Warsha na prvoj konferenciji za novinare.

Ekonomisti i investitori pažljivo prate dalji razvoj događaja, posebno s obzirom na aktuelne geopolitičke rizike i njihov uticaj na međunarodna tržišta energenata. Odluke Federalnih rezervi imaju značajne posledice po troškove zaduživanja građana i preduzeća u Sjedinjenim Državama, ali i globalno.

Ovo je aktuelna vest koja će biti ažurirana novim informacijama tokom dana.

Zvaničnici potvrdili otvaranje centra u Džekson Parku, projekat realizovan nakon višegodišnjih priprema

Obama predsednički centar i biblioteka zvanično su otvoreni za javnost 19. juna 2026. godine u Džekson Parku, u Čikagu. Ovaj objekat, koji se prostire na površini od 20 hektara, nalazi se u blizini jezera Mičigen i južno od Muzeja nauke i industrije, na istočnom kraju Midvej Plezansa. Lokacija je odabrana zbog značajnih veza porodice Obama sa ovim delom grada, kako pre tako i nakon političke karijere Baraka Obame. Zvaničnici su naglasili da centar nije samo biblioteka, već i mesto okupljanja zajednice, namenjeno građanima Čikaga, SAD i posetiocima iz celog sveta, sa ciljem očuvanja nasleđa i rada bivšeg predsednika.

Planovi za izgradnju predsedničke biblioteke Baraka Obame prvi put su najavljeni u maju 2015. godine. U saopštenju tadašnjeg predsednika istaknuto je da su svi ključni događaji u njegovom životu povezani sa Čikagom, gde je upoznao suprugu Mišel, osnovao porodicu i započeo rad u zajednici pre ulaska u politiku.

Obama fondacija je tokom pripremne faze razmatrala dve moguće lokacije – Vašington Park i Džekson Park, obe u blizini Univerziteta u Čikagu. Nakon razmatranja, odlučeno je da se centar izgradi na obali jezera. U 2017. godini izabran je tim za upravljanje projektom, ali su pripreme i početak izgradnje trajali još nekoliko godina.

Osim biblioteke, centar uključuje prostorije za različite programe i aktivnosti namenjene zajednici, a cilj je da postane mesto susreta i saradnje građana različitih generacija. Zvaničnici navode da objekat ima i simboličko značenje, jer podseća na ulogu Čikaga u političkom i ličnom razvoju bivšeg predsednika.

Otvaranje centra prati niz događaja i programa tokom prvih nedelja, saopštili su organizatori. Projekat se realizovao uz podršku lokalnih vlasti i zajednice, a izgradnja i sadržaji centra deo su dugoročnog plana revitalizacije ovog dela Čikaga.

Ministarstvo pravde zvanično potvrdilo imenovanje, fokus na jačanje saradnje među agencijama i podršku žrtvama

Vršilac dužnosti američkog državnog tužioca, Tod Blanš, saopštio je u sredu da je dugogodišnja federalna tužiteljka Aleksandra Serano postavljena na mesto nacionalne koordinatorke za slučajeve trgovine ljudima i eksploatacije dece u Ministarstvu pravde SAD. Ova odluka doneta je u cilju unapređenja saradnje među različitim agencijama i pojačanog odgovora na ovakve vrste krivičnih dela, navodi se u zvaničnom saopštenju Ministarstva pravde.

Aleksandra Serano je od 2003. godine obavljala niz funkcija u Ministarstvu pravde, među kojima su bile tužilačke pozicije u Južnoj Kaliforniji, na Devičanskim ostrvima i, poslednje, u Istočnoj Virdžiniji. Takođe, radila je kao viša savetnica zameniku državnog tužioca i završila privremenu misiju u Odboru za pravosuđe Senata.

Na novoj poziciji, Serano će biti odgovorna za koordinaciju nacionalnih aktivnosti vezanih za istrage i krivično gonjenje slučajeva trgovine ljudima i eksploatacije dece. Njene dužnosti uključuju i saradnju sa Kancelarijom za pravosudne programe, koja dodeljuje sredstva organizacijama za podršku žrtvama i lokalnim policijskim agencijama.

U svom obraćanju, vršilac dužnosti državnog tužioca Blanš istakao je da je suzbijanje trgovine ljudima i eksploatacije dece jedan od najviših prioriteta Ministarstva pravde. “Današnjim imenovanjem Aleksandre Serano šaljemo jasnu poruku: Ministarstvo pravde će nastaviti posvećeno da radi na zaštiti najugroženijih”, naveo je Blanš u saopštenju.

Slučajevi trgovine ljudima i eksploatacije dece vode se kroz 93 američke Okružne tužilačke kancelarije. Dodatno, dve posebne kancelarije u okviru Krivičnog odeljenja Ministarstva pravde bave se ovim slučajevima, posebno kada se radi o delima koja prevazilaze granice više okruga.

Ministarstvo pravde navodi da je zadatak nove koordinatorke da unapredi razmenu informacija i resursa između saveznih, državnih i lokalnih institucija, kao i da podrži projekte pomoći žrtvama ovih krivičnih dela. Prema zvaničnim informacijama, Serano će u narednom periodu raditi na jačanju institucionalnih kapaciteta i razvoju strategija za efikasniju borbu protiv trgovine ljudima i eksploatacije dece.

Ovim imenovanjem Ministarstvo pravde nastoji da poboljša odgovor na složene slučajeve koji zahtevaju saradnju između više saveznih i lokalnih tela, uz poseban akcenat na zaštitu i podršku žrtvama.