Program finansijske pismenosti realizovan u 43 škole uz podršku 9 kompanija i 54 biznis mentora

Program finansijske pismenosti koji zajednički sprovode Nordeus fondacija i Dostignuća mladih u Srbiji obuhvatio je 1.550 učenika u školskoj 2025/2026. godini. Ovaj edukativni projekat realizovan je u 22 grada, 43 srednje škole i 56 učionica, uz angažman 47 nastavnika i 54 biznis mentora iz 9 partnerskih kompanija, saopštila je Nordeus fondacija.

Tokom prethodne četiri godine, kroz program je prošlo više od 4.500 srednjoškolaca iz preko 25 gradova širom Srbije. U tom periodu učestvovalo je više od 120 nastavnika, 182 biznis mentora i 11 partnerskih kompanija, a nastava je sprovedena u 163 učionice. Program je namenjen jačanju praktičnih veština mladih u oblastima kao što su planiranje kućnog budžeta, štednja, krediti, osiguranje i investiranje.

U školskoj 2025/2026. godini, program je bio prisutan u gradovima kao što su Beograd, Novi Sad, Niš, Čačak, Kruševac, Pančevo, Leskovac, Valjevo, Zrenjanin, Šabac, Sremska Mitrovica, Ivanjica, Guča i Vrnjačka Banja. U program su bile uključene gimnazije, ekonomske, tehničke, medicinske, poljoprivredne i stručne škole, što ukazuje na široko interesovanje učenika iz različitih obrazovnih profila.

“Najvrednija lekcija zapravo nije nešto što ću trenutno raditi sa novcem, nego u daljem životu. Sada znam šta treba da uradim sa prvom platom, a radionica o kućnom budžetu mi je pomogla da saznam koliko je novca stvarno potrebno izdvojiti za određene stvari. Verujem da ću se, kada se osamostalim, na dobar način ophoditi prema novcu i njime uspešno raspolagati”, izjavila je Tamara Milić, učenica Devete beogradske gimnazije.

U realizaciji programa tokom četiri godine učestvovalo je ukupno 182 biznis mentora, dok je samo u školskoj 2025/2026. bilo angažovano 54 mentora. “Rad sa mentorima iz industrije mnogo znači. Jedno je kada u učionici kroz teoriju prenosite poslovni svet, a sasvim je druga slika i atmosfera kada osoba koja je deo tog sveta bude deo naših radionica. Tu učenici zapravo mogu da pitaju sve što ih interesuje i vide kako taj poslovni svet funkcioniše u praksi”, naglasila je Ivana Janjić, nastavnica izbornog predmeta Ekonomija i biznis u Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji.

Projekat se realizuje uz podršku kompanija Banca Intesa, Erste Banka, Generali Osiguranje Srbija, Mastercard, Wiener Städtische osiguranje, OTP banka, Telekom Srbija, UniCredit Bank i Triglav osiguranje. Program povezuje škole, nastavnike, kompanije i poslovne mentore kako bi mladima pružio znanja i veštine za odgovorno upravljanje ličnim finansijama.

Fond Vista Rica Origin ulaže u plemenite metale, energente i sirovine radi dugoročne diversifikacije

Cena terminskih ugovora na bakar zabeležila je rast od 6,03 odsto u aprilu 2026. godine, što ukazuje na sve veću važnost tržišta roba u savremenim investicionim tokovima. U uslovima inflacije, geopolitičkih tenzija i promena na tržištu kapitala, investitori sve češće traže načine da zaštite kapital kroz imovinu sa dugoročnom vrednošću, zbog čega su zlato i roba ponovo u centru pažnje.

Plemeniti metali, energenti, poljoprivredne sirovine i industrijski metali tradicionalno čine osnovu globalne ekonomije. Za razliku od kratkoročnih trendova, ulaganje u robu je povezano sa realnom potrošnjom i ekonomskom aktivnošću, pa mnogi investitori ovu klasu imovine vide kao važan deo stabilnosti i diversifikacije portfolija.

Investiranje u zlato i robu više nije rezervisano samo za institucionalne investitore – danas su dostupni fondovi koji omogućavaju i individualnim ulagačima pristup globalnim tržištima, bez potrebe za fizičkom kupovinom zlata ili složenim trgovanjem na berzama. Jedan od takvih fondova je Vista Rica Origin, otvoreni alternativni investicioni fond kompanije Vista Rica, koji ulaže u instrumente povezane sa plemenitim metalima i robama kojima se trguje na svetskim berzama. Ovaj fond nudi dugoročnu diversifikaciju kroz izloženost različitim vrstama roba, uključujući zlato, srebro, energente i industrijske sirovine.

Roba se smatra ogledalom globalne ekonomije jer je direktno povezana sa realnom potrošnjom. Cena nafte zavisi od geopolitičkih faktora i potrošnje energije, pšenica od klimatskih uslova i proizvodnje hrane, dok industrijski metali ukazuju na stanje svetske industrije. Zlato je tradicionalno „sigurna luka” u periodima nestabilnosti, a investitori često preusmeravaju deo kapitala u plemenite metale kada inflacija raste ili dolazi do oscilacija na tržištu.

Savremeni investitori sve češće biraju širu izloženost robi, ne ograničavajući se samo na jedan metal. Različite vrste roba različito reaguju na globalna kretanja, što doprinosi boljoj ravnoteži portfolija. „Roba danas predstavlja jednu od retkih klasa imovine koja investitorima omogućava direktnu izloženost realnoj ekonomiji. Upravo zbog toga diversifikacija kroz više tipova roba može imati važnu ulogu u dugoročnom očuvanju vrednosti kapitala”, navode iz kompanije Vista Rica.

Direktno ulaganje u robu može biti složeno, ali investicioni fondovi omogućavaju jednostavniji pristup, veću diversifikaciju i profesionalno upravljanje portfoliom. Ovakvi modeli ulaganja postaju sve popularniji među investitorima koji žele izloženost zlatu i robi, ali bez operativnih komplikacija koje prate fizičku kupovinu imovine.

Dostupnost investicionih instrumenata omogućila je širem krugu ljudi da ulože u različite klase imovine. Fondovi sa profesionalnim upravljanjem i transparentnom strukturom ulaganja postaju deo dugoročnog finansijskog planiranja sve većeg broja investitora.

Stručnjaci ističu da je dugoročna strategija i diversifikacija često vrednija od pokušaja da se „pogodi trenutak” na tržištu. U vreme kada globalna ekonomija prolazi kroz stalne promene, investitori sve češće biraju modele ulaganja koji omogućavaju raspodelu rizika i očuvanje vrednosti kapitala.

Više od 100 data centara traži priključak na gas, dok projekti sa 100 gigavata čekaju na mrežu

Više od 100 novih data centara u Velikoj Britaniji planira da koristi sopstvene gasne generatore za proizvodnju električne energije, pokazuju najnoviji podaci. Operateri su podneli više od 100 zahteva za priključak na gas u poslednje dve godine, a ukupna tražena količina prelazi 15 teravat sati energije godišnje. Ova količina je dovoljna za napajanje Londona u periodu od oko četiri i po meseca.

Povećan broj zahteva za priključak na gas dolazi kao posledica velikih zagušenja i dugih čekanja na priključivanje na javnu gasnu i elektroenergetsku mrežu. Prema rečima Stjuarta Okina, direktora za sajber regulaciju i veštačku inteligenciju u kompaniji Ofgem, trenutno su na čekanju projekti data centara ukupne snage 100 gigavata, što značajno prevazilazi trenutne kapacitete mreže.

Kao odgovor na ove izazove, neki operateri planiraju trajno korišćenje gasnih generatora, umesto privremene mere dok se ne priključe na mrežu. Silvija Sajmon iz firme Future Energy Networks navodi da su gasne mreže zabeležile veliko interesovanje programera data centara, koji sve češće vide gas kao rešenje za svoje energetske potrebe.

U Sjedinjenim Američkim Državama, sličan trend je već prisutan, gde su data centri za kompanije poput Mete, OpenAI, Majkrosofta i xAI izgradili vanmrežne gasne generatore, sa procenom da će njihove emisije ugljenika premašiti ukupne emisije Maroka. U Velikoj Britaniji, stručnjaci upozoravaju da bi ovakav razvoj mogao dodatno ugroziti nacionalne klimatske ciljeve. Direktor strateškog planiranja Nacionalnog operatera energetskog sistema (Neso), Džulijan Lesli, izjavio je da bi povećanje emisije gasa iz data centara moglo da zakomplikuje napore na smanjenju ugljeničnog otiska zemlje.

Eleonor Vorberton iz kompanije Ofgem dodala je da rast upotrebe veštačke inteligencije utiče na povećanje broja data centara i njihovu potrošnju energije, te da je potrebno pronaći balans između tehnološkog razvoja i očuvanja životne sredine.