U 2025. godini ekološki dug nastupio već 8. maja, uz upozorenje da bi do 2050. čak 74 odsto staništa moglo biti pogođeno ekstremnim temperaturama

Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) saopštila je da je Srbija 16. maja 2026. godine ušla u ekološki dug, što znači da je potrošila više prirodnih resursa nego što će ih obnoviti tokom godine. U 2025. godini Srbija je u ekološki dug ušla već 8. maja, dok je u 2024. taj prag dostignut 23. maja.

Prema podacima WWF, građani Srbije do kraja godine žive „na pozajmicu“, koristeći resurse koji nisu obnovljivi u okviru tekuće godine. Organizacija ističe rezultate istraživanja objavljenog u časopisu „Nature Ecology & Evolution“, koje pokazuje da se globalno uticaj klimatskih promena na bioraznovrsnost često potcenjuje, posebno kada su u pitanju ekstremne meteorološke pojave koje se retko dešavaju izolovano.

Projekcije istraživanja ukazuju da bi do 2085. godine čak 36 odsto staništa kopnenih vrsta moglo biti izloženo kombinaciji vremenskih ekstrema, dok bi do 2050. godine 74 odsto staništa moglo biti pogođeno ekstremnim temperaturama. Istraživači napominju da se procenjeni rizik može smanjiti sa 36 odsto na 9 odsto ukoliko dođe do brzog i odlučnog smanjenja emisija ugljen-dioksida i postizanja nultih štetnih emisija.

Predstavnica WWF Adrija, Aleksandra Ugarković, navodi: „Niz istraživanja renomiranih instituta i klimatoloških centara širom sveta ukazuje na potrebu da se klimatski rizici sagledavaju sistemski, a ne kroz pojedinačne pojave. Priroda je savršen sistem i ako smo uspeli da temeljnom eksploatacijom poremetimo njenu ravnotežu, sada isto tako treba da se suštinski posvetimo njenom oporavku.“

WWF godinama apeluje na donosioca odluka o nužnosti promene poslovanja kompanija i potrebi za brzim delovanjem. Organizacija ističe da prostor za akciju i dalje postoji, ali da će brzina i odlučnost u donošenju odluka biti presudni za očuvanje prirodnih resursa.

Američki proizvođač postigao prvi veliki ugovor u Kini posle 10 godina, GE može isporučiti 400 do 450 motora

Američka kompanija Boing postigla je dogovor o prodaji 200 aviona Kini, što predstavlja prvu veliku narudžbinu sa ovog tržišta u poslednjih deset godina, izjavio je predsednik SAD Donald Tramp tokom povratka sa samita sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u Pekingu. Tramp je tom prilikom naveo da je Kina izrazila spremnost da kupi i do 750 Boingovih aviona, kao deo šireg dogovora postignutog na sastanku. Bela kuća nije objavila koji su modeli aviona u pitanju, niti druge detalje transakcije, a ni kineska vlada ni Boing nisu potvrdili postizanje ovog sporazuma.

Izvršni direktor Boinga Keli Ortberg bio je među američkim privrednicima koji su pratili Trampa u Kini, sa ciljem da prošire izvoz proizvoda i usluga na kinesko tržište. Tramp je takođe izjavio da bi potencijalni ugovor koristio i kompaniji General Electric (GE), koja bi prema njegovim rečima trebalo da isporuči između 400 i 450 avionskih motora Kini. Predsednik GE Aerospace H. Lorens Kalp bio je deo delegacije, ali iz kompanije nije bilo komentara na najave o novom poslu.

Iako su postojala očekivanja da će samit doneti konkretne dogovore, prema oceni Boni Glaser iz Maršalovog fonda, poseta je završena bez zvaničnih potvrda o pojedinostima dogovora, uključujući i detalje o trgovinskim sporazumima za soju, tečni prirodni gas i govedinu. Glaser je istakla da “još treba sačekati zvanične podatke od Boinga ili Kine”, naglašavajući oskudicu konkretnih informacija o sklopljenim trgovinskim aranžmanima.

Od povratka Trampa na predsedničku funkciju, njegova administracija je Boing postavila kao ključnu kompaniju za obnovu američke industrijske proizvodnje. Ranije posete Bliskom istoku rezultirale su ugovorima poput onog sa Katar ervejzom za do 210 Boingovih aviona, kao i dogovorima sa drugim državama, uključujući Južnu Koreju i Tursku. Tramp je u Pekingu boravio tri dana, u okviru prve posete američkog predsednika Kini od 2017. godine.

Prema Trampovoj izjavi, među glavnim temama razgovora sa kineskim liderima bio je i rat sa Iranom, pri čemu je naglašeno zajedničko zalaganje za okončanje sukoba i otvaranje Ormuskog moreuza. Tramp je naveo da su on i Si postigli “fantastične trgovinske sporazume”, ali da još nije doneta odluka o velikoj prodaji američkog naoružanja Tajvanu.

Izmene Zakona o strancima omogućavaju profesionalnim vozačima dugotrajnu vizu, maksimalno 90 dana boravka u 180 dana prema EU propisima

Hrvatski parlament usvojio je izmene Zakona o strancima 16. maja 2026. godine, čime se otvara mogućnost rešenja za hiljade profesionalnih vozača iz Bosne i Hercegovine i regiona. Novi propisi omogućavaju izdavanje dugotrajnih viza za vozače teretnih vozila i autobusa iz trećih zemalja, s rokom važenja do godinu dana, dok važeća EU pravila dozvoljavaju boravak od najviše 90 dana u poslednjih 180 dana u Šengenskom prostoru.

Izmene Zakona usvojene su radi usklađivanja sa direktivom Evropske unije i odgovora na rastući uvoz radne snage, pritiske na tržište rada i sigurnosne izazove povezane s migracijama. Ministar komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine Edin Forto izjavio je: „Naši vozači ne putuju turistički, nego rade svoj posao bez kojeg nema funkcioniranja lanaca snabdijevanja i transporta robe širom Evrope. Nadam se da će zakon biti implementiran u narednim sedmicama, a ne mesecima, jer vozači iz Bosne i Hercegovine i celog regiona rešenje čekaju predugo.”

Novi zakon predviđa fleksibilniji pristup zapošljavanju stranaca, uz pojačan nadzor nad migracijskim procesima i poslodavcima. Dozvola za deficitarna zanimanja više neće važiti za sva područja, već samo gde postoji deficit i gde je test tržišta rada sproveden. Sezonske dozvole, koje su dosad važile do godine dana, sada traju tri godine za istog radnika i poslodavca, uz mogućnost rada do 90 dana u godini ili do devet meseci godišnje. Rok za rešavanje zahteva za dozvolu produžen je na 90 dana.

Iako nova rešenja važe samo na teritoriji Hrvatske i nisu primenljiva za celu Šengen zonu, predstavljaju prvi korak ka bilateralnom rešenju problema koji je eskalirao početkom godine zbog strože primene EU propisa i uvođenja elektronskog sistema kontrole EES. Prema ekonomskim analizama, ova mera omogućava vozačima iz regiona nastavak rada bez stalnog straha od isteka dozvoljenog boravka, dok se čeka šire evropsko rešenje.