Strategija ‘AI for Care’ obuhvata kliničku praksu, upravljanje sistemom, istraživanja i javno zdravlje do 2029. godine

Vlada Irske je najavila pokretanje nacionalne strategije za primenu veštačke inteligencije (AI) u zdravstvenom i socijalnom sektoru, predstavljajući petogodišnji plan koji ima za cilj modernizaciju ključnih oblasti zdravstvene zaštite. Ova inicijativa, pod nazivom ‘AI for Care’, deo je šire digitalne agende ‘Digital for Care’ i predviđa integraciju AI tehnologija u kliničko odlučivanje, upravljanje zdravstvenim sistemom, naučna istraživanja i javno zdravlje do 2029. godine.

Ministarka zdravlja Irske, Dženifer Kerol Meknil, naglasila je da je reč o važnom iskoraku ka stvaranju sigurnijeg, naprednijeg i održivijeg zdravstvenog sistema. Plan podrazumeva postepeno uvođenje AI rešenja, uz posebnu pažnju na bezbednost i transparentnost procesa, kao i na očuvanje centralne uloge zdravstvenih radnika u donošenju svih ključnih odluka vezanih za brigu o pacijentima.

Prema zvaničnoj strategiji, AI će biti implementiran u četiri glavne oblasti: klinička praksa (kao podrška lekarima u dijagnostici i lečenju), upravljanje zdravstvenim sistemom (optiimizacija procesa i resursa), istraživanja (brža analiza velikih skupova medicinskih podataka) i javno zdravlje (praćenje i prevencija bolesti). Vlada ističe da je cilj unapređenje efikasnosti i pravovremenosti zdravstvene usluge, ali i jačanje međuljudskih odnosa u medicini, uz poruku da AI tehnologije treba da podrže, a ne zamene, rad lekara i medicinskog osoblja.

Irska planira da sve AI inicijative u zdravstvu budu sprovedene uz najviše standarde privatnosti i bezbednosti podataka, poštujući postojeće regulative i etičke smernice. Ministarka Meknil navodi da je veštačka inteligencija „retka prilika da se unapredi način pružanja zdravstvene zaštite, kako bi bila dostupnija, kvalitetnija i pravičnija za sve građane“.

Strategija ne predviđa smanjenje broja zdravstvenih radnika, već fokusira na njihovu dodatnu edukaciju i ulogu u nadziranju AI rešenja. Vlada će pratiti efekte primene AI na terenu i prilagođavati implementaciju u skladu sa potrebama zdravstvenog sistema.

Tim srednjoškolki osmislio sprej za odeću koji uklanja nabore bez peglanja, nastao u okviru takmičenja učeničkih kompanija

Učenice Savremene gimnazije iz Beograda pokrenule su sopstveni preduzetnički projekat pod nazivom CreaseEase, u okviru takmičenja učeničkih kompanija. Članice tima, Andrea Krneta, Elena Kisić, Jana Lazarević, Staša Radičanin, Bjanka Matejić i Larisa Sinobad, razvile su inovativni sprej za odeću koji omogućava brzo uklanjanje nabora bez potrebe za peglanjem, prilagođavajući se savremenim potrebama korisnika.

Pre lansiranja proizvoda, učenice su prošle kroz sve ključne faze razvoja: od istraživanja tržišta i analize konkurencije, do definisanja ciljne grupe i izrade biznis plana. Paralelno su radile i na izgradnji brenda, razvoju komunikacije i strategiji promocije, uz podršku mentora, profesora Krstivoja Miljkovića. Kroz ovaj projekat, tim je pokazao visok nivo kreativnosti i profesionalnog pristupa, što je prepoznato i u okviru školskog programa preduzetništva.

CreaseEase je dizajniran kao praktično rešenje za one koji žele da izbegnu tradicionalno peglanje, omogućavajući korisnicima da jednostavno naprskaju odeću i uklone nabore na brz i efikasan način. Projekat je deo šireg nastojanja da se mladima pruži prilika da razviju preduzetničke veštine i primene ih na stvarnim tržišnim izazovima.

Stellantis i Toyota više ne kupuju CO2 kredite od Tesle, kompanija mora povećati prodaju vozila kako bi nadoknadila gubitak

Tesla, vodeći američki proizvođač električnih automobila na čelu sa Elonom Muskom, suočava se sa značajnim finansijskim izazovom na evropskom tržištu. Kompanija je deceniju profitirala od prodaje CO2 kredita drugim proizvođačima automobila, poput Stellantis-a i Toyote, što joj je omogućavalo dodatni prihod pored prodaje vozila. Međutim, najnovija odluka Stellantis-a i Toyote da više ne kupuju ove kredite od Tesle predstavlja ozbiljan udarac za poslovanje američke kompanije u Evropi.

Gubitak ovih kupaca znači da Tesla više ne može da računa na značajne prihode iz ovog segmenta, zbog čega će kompanija morati da poveća prodaju električnih vozila kako bi održala postojeći nivo profitabilnosti. Do sada je prodaja CO2 kredita omogućavala Tesli da balansira cene vozila i profitne marže, ali nova situacija zahteva prilagođavanje strategije.

Iako je Model Y i dalje najprodavaniji električni automobil u Evropi, kompanija će se sada više oslanjati na rast prodaje i širenje tržišnog učešća. Dolazak pristupačnijih verzija Modela Y dodatno je učvrstio Teslinu vodeću poziciju među električnim vozilima na kontinentu, ali gubitak prihoda od kredita zahteva nove pristupe za održavanje finansijske stabilnosti.

Kako industrija nastavlja da se razvija i kako proizvođači automobila postaju manje zavisni od kupovine CO2 kredita, Tesla će biti prinuđena da traži inovativna rešenja za očuvanje konkurentnosti i profitabilnosti na evropskom tržištu.