Promet hrane, pića i duvana u evrozoni porastao jedan odsto, najveći godišnji rast zabeležen u Luksemburgu od 11,9 odsto

Sezonski prilagođeni obim maloprodaje u evrozoni porastao je za 1,7 odsto na godišnjem nivou u februaru, prema prvoj preliminarnoj proceni Evrostata. Na mesečnom nivou, zabeležen je pad od 0,2 odsto, pokazuju najnoviji statistički podaci.

Na godišnjoj osnovi, promet hrane, pića i duvana u evrozoni povećan je za jedan odsto, dok je promet neprehrambenih proizvoda (osim goriva) rastao za 2,3 odsto. Prodaja automobilskog goriva u specijalizovanim prodavnicama porasla je za 1,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Među članicama Evropske unije koje su objavile svoje podatke, najviši godišnji rast obima maloprodaje zabeležen je u Luksemburgu sa 11,9 odsto, na Malti sa 11,4 odsto i u Bugarskoj sa 7,3 odsto. Suprotno tome, najveći godišnji padovi registrovani su u Rumuniji sa 6,8 odsto, Sloveniji sa 3,5 odsto i Slovačkoj sa 2,4 odsto.

U februaru je na mesečnom nivou promet hrane, pića i duvana u evrozoni smanjen za 0,5 odsto, dok je maloprodaja neprehrambenih proizvoda (osim goriva) ostala stabilna. Prodaja automobilskog goriva u specijalizovanim prodavnicama porasla je za 0,7 odsto u poređenju sa prethodnim mesecom.

Najveći mesečni rast maloprodaje među članicama EU zabeležen je na Malti sa dva odsto, Bugarskoj sa jedan odsto, dok su Kipar i Portugalija beležili po 0,8 odsto rasta. Najveći pad na mesečnom nivou registrovan je u Litvaniji sa 2,5 odsto, Poljskoj sa 2,4 odsto i Sloveniji sa dva odsto, navodi se u izveštaju Evrostata.

Troškovi sudskog postupka od 25.000 do 40.000 dinara predstavljaju 29–46% medijalne plate od 85.267 dinara

Za prosečnog građanina Srbije, pokretanje sudskog spora predstavlja ozbiljan finansijski rizik zbog visokih i netransparentnih advokatskih tarifa koje su neusklađene sa niskim primanjima. Advokatska komora Srbije propisuje minimalne cene po pravnim radnjama, zbog čega advokati ne mogu naplatiti manje od utvrđene tarife bez rizika disciplinske odgovornosti i gubitka prava na priznanje troškova u sudu.

Najniže cene iz Advokatske tarife za sastavljanje podneska i prisustvo na jednom ročištu iznose između 25.000 i 40.000 dinara. Ovaj iznos čini 29–46% medijalne mesečne plate u Srbiji, koja je za septembar 2025. godine iznosila 85.267 dinara (oko 730 evra), prema Republičkom zavodu za statistiku. Ukoliko postupak ima tri ročišta i više pisanih podnesaka, ukupan trošak često premašuje nekoliko mesečnih plata, ne računajući sudske takse koje iznose od 3.000 do 30.000 dinara, u zavisnosti od vrednosti predmeta, i troškove veštačenja koji variraju od 20.000 dinara za jednostavne slučajeve do preko 100.000 dinara za složenije.

U proseku, jedan pravni postupak može da košta koliko i cela mesečna plata građanina. Kako postupci često traju i do 18 meseci, prema izveštaju Svetske banke iz 2024. godine, ukupni izdaci mogu dostići vrednost dve ili više mesečnih zarada. Za domaćinstva koja žive od plate do plate, ovakvi troškovi mogu ugroziti finansijsku stabilnost.

Kada se uporedi sa zemljama Evropske unije, nominalne advokatske tarife u Srbiji jesu niže, ali predstavljaju znatno veći teret za građane zbog razlike u platama. U Nemačkoj i Holandiji, prosečna neto plata iznosi između 3.200 i 3.800 evra mesečno, dok trošak jednostavnog pravnog postupka iznosi 2.000 do 5.000 evra, što je 50–150% mesečne plate, ali građani retko plaćaju puni iznos zahvaljujući pravnom osiguranju koje pokriva 80–100% troškova. Godišnja premija za Rechtsschutzversicherung iznosi 150–400 evra (mesečno 12–35 evra), a građani plaćaju samo franšizu od 150–300 evra po sporu.

U Srbiji, gde je medijalna plata oko 730 evra, trošak sličnog spora od 500 do 800 evra (dva do tri ročišta) iznosi 70–110% mesečnih primanja. Svi sudski i advokatski troškovi u Srbiji snose građani iz sopstvenog budžeta, a povraćaj novca nakon dobijenog spora može potrajati mesecima ili godinama. Time finansijski teret na domaćinstva u Srbiji postaje 3–5 puta veći nego u razvijenim evropskim državama.

Ovakav sistem, koji ograničava konkurenciju kroz fiksirane minimalne cene, ostavlja građanima mali prostor za izbor i dodatno opterećuje njihove finansije.

Samo 5 brodova dnevno prolazi kroz Ormuski moreuz, dok 426 tankera i 53 broda za tečni gas čekaju izlaz

Više od 800 brodova ostalo je blokirano u Persijskom zalivu nakon što je Ormuski moreuz zatvoren za komercijalnu plovidbu krajem februara, pod strogom iranskom kontrolom. Prema podacima analitičke firme Kpler, trenutno u zalivu čeka 426 tankera sa sirovom naftom i čistim gorivima, 34 broda za tečni naftni gas i 19 brodova za tečni prirodni gas, dok ostatak čine brodovi koji prevoze suvu robu i kontejnere.

Dvonedeljno primirje između Irana i SAD, dogovoreno početkom aprila, još uvek nije omogućilo normalizaciju brodskog saobraćaja, jer je za izlazak svih brodova iz zaliva potrebno znatno više vremena. U normalnim uslovima, svakog dana kroz Ormuski prolaz prođe manje od 140 brodova, dok se u poslednjih šest nedelja taj broj smanjio na svega pet brodova dnevno.

Brodarske kompanije iz Evrope, Azije i Bliskog istoka pažljivo analiziraju uslove primirja i drže svoje brodove u pripravnosti. Iran je pristao na dvonedeljni siguran prolaz za brodove, dok je američki predsednik Donald Tramp izjavio da se očekuje “potpuno, neposredno i bezbedno otvaranje” moreuza. Portparol kompanije AP Moler-Mersk A/S naglasio je da primirje može otvoriti tranzitne mogućnosti, ali da potpuna pomorska bezbednost još uvek nije postignuta i da vlasnici brodova moraju razumeti sve potencijalne rizike.

Tokijska brodarska kompanija Nipon Jusen Kabušiki Kaiša objavila je da pažljivo prati situaciju, dok su brodovi svih kategorija jutros viđeni grupisani sa obe strane Ormuza, kod Dubaija u Persijskom zalivu i Hor Fakana u Omanskom zalivu. Vanredna profesorka na Institutu za odbranu i bezbednost Univerziteta Zapadne Australije, Dženifer Parker, ocenila je da globalni brodski tokovi ne mogu ponovo biti pokrenuti u roku od 24 sata: „Vlasnici tankera, osiguravajuća društva i posade moraju da veruju da se rizik zapravo smanjio, a ne samo zaustavio“.

Šef Odeljenja za pomorske poslove u Aziji osiguravajuće kuće Vilis Tauers, Luis Hart, izjavio je da su planovi za prekid vatre neophodan korak, ali samo početni: “Čak i u okviru dve nedelje očekujemo da će se aktivnosti ponovo pokrenuti na odmeren način, a ne odjednom”. Bivši savetnik američke obaveštajne službe Majkl Predžent dodao je: “Verovatno ćemo videti režim kako kontroliše ko se kreće, ko je za šta optužen, a kome je to uskraćeno”.

Zbog pojačane kontrole i ograničenog protoka brodova kroz Ormuski moreuz, snabdevanje energentima širom sveta je poremećeno, a povratak na normalan tok saobraćaja i stabilizaciju tržišta zahtevaće više vremena od predviđenog dvonedeljnog primirja.