Saveti doktorke Radmile Šehić pomažu ženama da prepoznaju neispravno meso i zaštite zdravlje svoje porodice

Prilikom kupovine, mnoge žene se pitaju kako prepoznati neispravno meso u prodavnici. Upravo na to pitanje odgovara doktor Radmila Šehić, koja ističe da je pravilna provera mesa ključna za zdravlje porodice. Zbog toga, žene koje svakodnevno biraju namirnice treba da znaju osnovne pokazatelje svežine. Pre svega, boja je prvi znak na koji treba obratiti pažnju. Ako meso ima tamne ili sivkaste fleke, postoji mogućnost da nije sveže. S druge strane, prirodna boja bez mrlja ukazuje na dobar kvalitet.

Kako prepoznati neispravno meso u prodavnici

Osim boje, tekstura je još jedan važan pokazatelj. Takođe, doktor Šehić savetuje da prilikom otvaranja pakovanja obavezno proverite da li je površina lepljiva ili vlakna izgledaju razvučeno. Ako primetite ove promene, meso treba izbegavati. „Ako meso ima neobičnu teksturu ili je lepljivo na dodir, nemojte ga koristiti“, poručuje doktor Šehić.

Miris je dodatni signal koji ne treba zanemariti. Sveže meso nema jak ili neprijatan miris. Međutim, svaka neuobičajena nota može ukazivati na kvarenje. Zbog toga, ako osetite sumnjiv miris, bolje je ne kupovati takav proizvod. Pored toga, veoma je važno pravilno čuvati meso kod kuće. Odmah po povratku iz prodavnice stavite ga u frižider i pazite da ne stoji na sobnoj temperaturi duže od sat vremena.

Zašto je sigurnost mesa važna za žene

Na kraju, meso predstavlja važan izvor vitamina B12, koji podržava energiju i zdravlje nervnog sistema kod žena svih uzrasta. Međutim, bezbednost je na prvom mestu. Prateći ove savete, svaka žena može biti sigurna u kvalitet hrane koju sprema za porodicu. Osim toga, preporučuje se kupovina mesa kod proverenih prodavaca i izbegavanje proizvoda nepoznatog porekla. Takođe, pravilno čuvanje u frižideru produžava svežinu i smanjuje rizik od kvarenja. Na taj način, obezbeđujete zdrav i ukusan obrok za sve članove domaćinstva.

Poznati lekari otkrivaju kako biraju zdrave slatkiše i razbijaju mitove o šećeru i riziku od raka

Tri američka onkologa — dr Nathan Handley, dr Dillon Cason i dr Tingting Tan — otkrili su šta biraju kada im se javi želja za slatkim. Njihov izbor voća pokazuje da stručnjaci u oblasti onkologije vode računa o tome šta unose u organizam. Takođe, oni naglašavaju da je veza između šećera i raka često pogrešno shvaćena. Kada se u svakodnevnom životu pojavi potreba za slatkišima, ovi lekari biraju voće umesto industrijskih proizvoda. Pre svega, voće je prirodan izvor šećera i sadrži vlakna, vitamine i minerale. Kao rezultat, daje energiju, ali ne opterećuje telo praznim kalorijama.

Za čim američki onkolozi posežu kada im se jede slatko

Dr Handley ističe: „Kada poželim nešto slatko, najčešće pojedem jabuku ili bobičasto voće. To zadovoljava želju, ali pomaže i celokupnom zdravlju.“ S druge strane, povremeni kolač nije zabranjen, ali onkolozi upozoravaju na preterano konzumiranje zaslađenih napitaka i industrijskih slatkiša. Štaviše, gazirani sokovi i energetski napici sadrže značajne količine šećera koje brzo mogu doprineti povećanju telesne mase.

Kako šećer utiče na rizik od raka

U svakodnevnoj komunikaciji često se čuje tvrdnja da „šećer hrani tumor“. Međutim, onkolozi objašnjavaju da sve ćelije, uključujući maligne, koriste glukozu kao izvor energije. To ne znači da će kolač ubrzati rast tumora ili da će potpuno izbacivanje šećera zaustaviti bolest. „Nema dokaza da unos šećera direktno pogoršava rak. Ključ je u balansu i održavanju zdrave telesne mase“, kaže dr Handley. Pored toga, gojaznost, koja je često rezultat preteranog unosa dodatnog šećera, povećava rizik za najmanje 13 vrsta karcinoma, uključujući rak dojke kod žena posle menopauze. Na kraju, važno je obratiti pažnju na količinu šećera u napicima i industrijskoj hrani.

Praktični saveti za žene koje žele da smanje unos šećera

Onkolozi savetuju ženama da male promene mogu imati veliki efekat na zdravlje. Na primer, zamena zaslađenih napitaka običnom vodom ili biljnim čajem smanjuje dnevni unos šećera. Takođe, biranje svežeg voća umesto slatkiša zadovoljava potrebu za slatkim i donosi važne nutrijente. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da slobodni šećeri čine manje od 10 odsto ukupnog dnevnog kalorijskog unosa. Na kraju, dr Cason zaključuje: „Umerenost je najvažnija.“ Na taj način, žene mogu povremeno uživati u kolaču bez osećaja krivice i sačuvati zdravlje. Balansirana ishrana i redovna fizička aktivnost ostaju ključ za dobrobit svakog organizma.

U svetu u kojem se izgled često predstavlja kao merilo vrednosti, sve više mladih ljudi suočava se sa problemima koji nisu odmah vidljivi spolja. Poremećaji ishrane nisu samo pitanje hrane i telesne težine – oni predstavljaju složene psihičke probleme koji mogu ozbiljno uticati na zdravlje, odnose i svakodnevni život.

Mnogi poremećaji ishrane počinju neprimetno. Nekada sve izgleda kao želja za „zdravijim životom“, promena ishrane ili odluka da se smrša. Međutim, kod nekih osoba kontrola nad hranom postepeno postaje opsesija, a osećaj sopstvene vrednosti počinje da zavisi od izgleda i broja na vagi.

Jedan od najpoznatijih poremećaja jeste anoreksija nervoza, kod koje osoba ima snažan strah od dobijanja na težini i iskrivljenu sliku o sopstvenom telu. Iako može biti veoma mršava, osoba često i dalje oseća da nije dovoljno „vitka“.

Bulimija nervoza karakteriše se epizodama prejedanja nakon kojih mogu uslediti pokušaji da se „ponište“ posledice, poput različitih nezdravih ponašanja. Osoba često krije svoje probleme, zbog čega okolina dugo može da ne primeti da nešto nije u redu.

Postoji i poremećaj prejedanja, kod kojeg osoba doživljava ponavljajuće epizode nekontrolisanog unošenja velike količine hrane, često praćene osećajem krivice, stida i gubitka kontrole.

Društvene mreže mogu dodatno pojačati pritisak na mlade. Fotografije koje su obrađene filterima, nerealni standardi lepote i stalno poređenje sa drugima mogu stvoriti osećaj da neko „nije dovoljno dobar“. Posebno u periodu adolescencije, kada se identitet i samopouzdanje još razvijaju, takvi uticaji mogu biti veoma snažni.

Znakovi upozorenja mogu uključivati nagle promene u navikama ishrane, izbegavanje zajedničkih obroka, preteranu zabrinutost zbog izgleda, česta merenja, povlačenje iz društva, promene raspoloženja ili opsesivno vežbanje. Nijedan pojedinačni znak ne mora značiti da postoji poremećaj, ali promene koje traju i utiču na život zahtevaju pažnju.

Veliki problem predstavlja ćutanje. Mnogi mladi kriju svoje teškoće zbog stida ili straha da ih drugi neće razumeti. Zbog toga je važno stvarati okruženje u kojem se o mentalnom zdravlju i odnosu prema telu može otvoreno razgovarati, bez osuđivanja.

Podrška porodice, prijatelja i stručnjaka može imati ključnu ulogu u oporavku. Rano prepoznavanje problema povećava mogućnost da osoba dobije odgovarajuću pomoć i vrati zdrav odnos prema hrani i sopstvenom telu.

Poremećaji ishrane nisu hir niti faza. Oni su ozbiljni problemi koji zahtevaju razumevanje, strpljenje i podršku. Iza svakog slučaja nalazi se osoba koja se ne bori samo sa hranom, već često sa pritiskom, nesigurnostima i načinom na koji vidi sebe.

Pravi cilj nije savršen izgled, već zdrav odnos prema sebi.