Pad potrošnje goriva od 14% u maju i 11% u aprilu, vlada izdvaja 710 miliona evra pomoći prevoznicima

Potrošnja goriva u Francuskoj smanjena je za 14 odsto u maju ove godine u poređenju sa istim periodom prošle godine, saopštio je ministar ekonomije Rolan Leskir. Pad potrošnje usledio je nakon rasta cena izazvanog ratom na Bliskom istoku. Ministar je istakao da su građani prilagodili svoje navike i da sada sipaju manje goriva. Prema podacima koje prenosi Figaro, pad potrošnje goriva zabeležen je i u aprilu, kada je iznosio 11 odsto na godišnjem nivou.

Francuska vlada je juče povećala pomoć za profesionalne prevoznike, koji su najviše pogođeni rastom cena, a za ove mere izdvojeno je 710 miliona evra. Ministar ekonomije naglasio je da se vlada uzdržava od masovnih i neselektivnih subvencija za gorivo poput onih koje su bile sprovedene 2022. godine, uzimajući u obzir stanje javnih finansija.

“Kriza košta Francusku, tako da moramo da podelimo taj trošak”, izjavio je Leskir, dodajući da se podrška usmerava na najranjivije grupe, dok neki građani mogu da prebrode krizu bez državne pomoći. On je kritikovao praksu Španije, koja, prema njegovim rečima, “troši bogatstvo” na subvencionisanje cena goriva, što ponekad koristi i Francuzima koji žive u blizini granice.

Ministar je naglasio da su zalihe goriva i kerozina u Francuskoj stabilne. “Za Evropu, ova kriza je problem cena, a ne problem količine”, rekao je Leskir, ističući da evropski kontinent za sada nema problema sa snabdevanjem gorivom, za razliku od Azije.

Pilot projekat #VRATILEK omogućava građanima da farmaceutski otpad predaju u apotekama bez naknade, najavila ministarka Sara Pavkov

Ministarstvo zaštite životne sredine u saradnji sa Privrednom komorom Srbije najavilo je pokretanje pilot projekta #VRATILEK, kojim će građanima biti omogućeno besplatno vraćanje lekova kojima je istekao rok trajanja u apoteke. Ova inicijativa, predstavljena 22. maja 2026. godine, ima za cilj da reši višegodišnji problem odlaganja farmaceutskog otpada iz domaćinstava, koji je do sada završavao na deponijama zbog nedostatka adekvatnog sistema sakupljanja.

Prema rečima ministarke zaštite životne sredine Sare Pavkov, projekat je pokrenut s namerom da se poveća svest građana o važnosti pravilnog odlaganja neiskorišćenih lekova, ali i da se omogući njihovo bezbedno prikupljanje i skladištenje. “Osluškujući probleme građana, prepoznali smo potrebu da pokrenemo pilot projekat koji se odnosi na farmaceutski otpad. Do sada nije postojala mogućnost da u lokalnim apotekama građani bezbedno predaju lekove kojima je istekao rok, niti su apoteke imale kapacitete za njihovo preuzimanje. Zbog toga su ovi lekovi često završavali u komunalnom otpadu i na deponijama, što želimo da sistemski promenimo uspostavljanjem održivog rešenja. Ono što je važno da građani znaju jeste da će apoteke preuzimati i privremeno bezbedno skladištiti lekove, nakon čega će uslediti njihov transport i pravilno zbrinjavanje”, izjavila je Pavkov.

Pilot projekat predstavlja prvi korak ka uspostavljanju održivog nacionalnog modela za farmaceutski otpad. Planirano je da se nakon pilot faze sistem proširi na celu zemlju, kako bi građani u svim delovima Srbije imali mogućnost da neiskorišćene lekove vrate apotekama bez rizika za životnu sredinu i zdravlje stanovništva. Inicijativa je deo šire strategije unapređenja upravljanja otpadom i odgovornog ponašanja prema životnoj sredini.

Rok za dogovor o prodaji većinskog udela Gaspromnjefta ističe danas, cena nafte može preći 150 dolara po barelu

Naftna industrija Srbije (NIS) neće doživeti promenu vlasničke strukture danas, jer rok za postizanje dogovora o prodaji većinskog udela Gaspromnjefta mađarskom MOL-u ističe bez rezultata. Državni vrh Srbije potvrdio je da nacionalizacija NIS-a nije opcija, a fokus je sada na eventualnom produženju dozvole OFAC-a iz Vašingtona za nastavak pregovora. Profesor Ekonomskog fakulteta Velimir Lukić istakao je da će današnji odgovor američke administracije prvenstveno zavisiti od napretka pregovora o promeni vlasničke strukture kompanije. On upozorava da bi u slučaju eskalacije krize na Bliskom istoku cena nafte mogla da premaši 150 dolara po barelu, dok su globalne nestašice energenata tokom leta realan scenario, naročito ukoliko bi zbog sankcija bio prekinut dotok nafte preko Janafa. Operativna licenca NIS-a važi do 16. juna i tesno je povezana sa licencom za pregovore o kupovini kompanije. Ukoliko bi licenca za pregovore prestala da važi, dovedena bi bila u pitanje i operativna dozvola za rad NIS-a. Profesor Lukić navodi tri scenarija: pronalaženje kupca za ruski udeo, eventualna nacionalizacija kompanije ili ukidanje sankcija energetskom sektoru Rusije od strane SAD, pri čemu predsednik Aleksandar Vučić isključuje nacionalizaciju kao rešenje. “Imamo više opcija. Radimo i sa Amerikancima. Počeli smo određene poruke da dobijamo i od ruske strane, ali videćemo kako stvari idu. Koju god meru država bude morala da donese, izbegava se nacionalizacija NIS-a kao rešenje. Jesam li optimista – nisam. Dakle nadam se, a optimista svakako nisam. Ali morate da imate rešenje”, naveo je Vučić. Lukić upozorava i na najnepovoljniji ishod, da se nijedno rešenje ne realizuje. U ovom trenutku, dozvolu OFAC-a za kupovinu ima samo jedan kupac, dok ostali zainteresovani nisu dobili odobrenje. Govoreći o globalnom tržištu nafte, Lukić ocenjuje da bi cena barela u slučaju eskalacije sukoba mogla da se kreće između 120 i 140 dolara, a u slučaju većih poremećaja snabdevanja i preko 150 dolara. Međunarodna agencija za energetiku upozorava na moguće nestašice tokom jula i avgusta. Berzanski stručnjak Branislav Jorgić istakao je da suštinskog pomaka u pregovorima nema, a da Gasprom i MOL imaju različite interese – Gasprom je NIS razvijao kao regionalnu kompaniju, dok je MOL-u u interesu srpsko tržište i distribucija nafte.