Ispod površine Savskog jezera na Adi Ciganliji krije se čitav jedan svet koji je poznat uglavnom ljubiteljima ronjenja. U mračnim dubinama ovog beogradskog jezera ronioci istražuju podvodne lokacije, susreću različite vrste živog sveta i otkrivaju neobične prizore.

U vodama Savskog jezera mogu se videti meduze, somovi, patuljasti somići i tolstolobici, a posebnu pažnju ronilaca privlači tajanstvena figura devojke koja se nalazi u dubinama jezera.

Ronilac Janez Kranjc ranije je istakao da odavno nisu videli soma većeg od 1,7 metara. Kako je naveo, ranijih godina viđali su i veće primerke, ali smatra da su oni uginuli i da trenutno nema somova dužih od dva metra.

Ipak, ono što najviše privlači pažnju nije prirodni svet, već ono što je čovek ostavio ispod površine.

U mraku jezera krije se umetničko delo

Kada se ronioci spuste nekoliko metara ispod površine, dočekuje ih gotovo potpuni mrak. Međutim, uz odgovarajuću opremu i svetla ronilačkih lampi mogu da ugledaju rekreirano umetničko delo Sandra Botičelija, umetnika iz 15. veka.

Reč je o slici „Rođenje Venere“, poznatoj širom sveta.

Među najzanimljivijim podvodnim lokacijama na Adi Ciganliji posebno mesto zauzima „Gospa“, odnosno Vila sa Ade – skulptura koja je postala omiljena destinacija beogradskih ronilaca.

• U mraku jezera, obasjana samo svetlom ronilačkih lampi, izgleda gotovo nestvarno. Mnogi ni ne slute da se ispod mirne površine Ade nalazi čitav podvodni poligon sa skulpturama, putokazima i mestima za istraživanje – navodi se u objavi hypetv.rs.

Jedan od redovnih ronilaca koji posećuje ovu lokaciju podelio je svoja iskustva i istakao da put do statue nije uvek jednostavan.

• Zove se Venera i redovno je obilazimo na zaronima više puta nedeljno. Zanimljivo je da je na putu do nje često dosta lošija vidljivost i hladnija voda nego u drugim delovima jezera, ali ko prođe kroz nepovoljne uslove ima u čemu da uživa – rekao je ronilac.

Podvodni svet Ade Ciganlije tako ostaje jedna od skrivenih atrakcija Beograda, poznata malom broju ljudi koji imaju priliku da je vide iz potpuno drugačije perspektive.

Na prvi pogled zvuči kao nemoguća misija.

Cene stanova u centru Beograda već godinama obaraju rekorde. Kvadrat u najtraženijim delovima grada često premašuje nekoliko hiljada evra. Ipak, postoji nekoliko potpuno legalnih načina da nekretninu platite višestruko manje od tržišne vrednosti.

Stručnjaci za tržište nekretnina ističu da se stanovi po cenama nižim od 500 evra po kvadratu gotovo nikada ne mogu pronaći u redovnoj prodaji. Međutim, izuzeci postoje.

Licitacija ili rekonstrukcija

Jedna od mogućnosti su javne licitacije. Kada se nekretnina prodaje na ovakav način. Početna cena može biti značajno niža od tržišne, posebno ako prethodne licitacije nisu bile uspešne. Ipak, kupci moraju da budu oprezni i detaljno provere pravni status nekretnine, eventualne terete i uslove kupovine.

Druga opcija jeste kupovina idealnog dela nekretnine ili stanova koji zahtevaju kompletnu rekonstrukciju. Takve nekretnine mogu imati znatno nižu cenu. Ali dodatna ulaganja često dostižu desetine hiljada evra, pa konačni trošak može biti mnogo veći nego što izgleda na prvi pogled.

Hitna potreba za novcem

Povremeno se na tržištu pojavljuju i stanovi koji se prodaju zbog hitne potrebe vlasnika za novcem. U takvim situacijama moguće je postići cenu nižu od prosečne, ali su ovakve prilike retke i uglavnom se realizuju veoma brzo.

Sagovornici upozoravaju da oglase koji obećavaju stan u centru Beograda za manje od 500 evra po kvadratu treba posmatrati sa velikom dozom opreza. Nerealno niska cena može biti znak da postoji pravni problem, nerešeni imovinski odnosi ili pokušaj prevare.

Zaključak je jasan da kupovina stana u centru Beograda za manje od 500 evra po kvadratu nije potpuno nemoguća, ali je reč o izuzetku, a ne pravilu. Takva prilika zahteva mnogo strpljenja, detaljnu proveru dokumentacije i spremnost da se prihvate određeni rizici ili dodatni troškovi. Za većinu kupaca, tržišne cene i dalje su višestruko više od ovog iznosa.

U večernjim satima grmljavinske oluje zahvatile su južne i centralne delove Srbije, dok je Beograd ostao bez padavina.

Veći deo Srbije osim Vojvodine i Beograda našao se na udaru jakih pljuskova sa grmljavinom tokom večernjih sati, uz lokalnu pojavu grada, olujnog vetra i veoma obilnih padavina. Prema poslednjim podacima, najviše su pogođeni Kolubarski okrug, Šumadija i Pomoravlje, dok je Beograd izbegao nevreme.

Prethodno je temperatura dostigla čak 39 stepeni Celzijusa, koliko je izmereno u Ćupriji. Zbog toga se grmljavinske oluje razvile su se iznad južnih i centralnih predela. Prema saopštenju, glavnina olujnog sistema premeštala se južno od Beograda, ostavljajući prestonicu bez padavina.

Vremenske prilike u regionu Beograda

Grmljavinske oluje u Srbiji nisu pogodile Beograd. Grad je zabeležio temperaturu od 8 stepeni Celzijusa tokom večeri, ali prema najavama, očekuje se vedro vreme bez padavina. U drugim gradovima, poput Subotice i Novog Sada, temperature su bile oko 2 stepena, dok je u Nišu i Čačku izmereno 4 stepena, a u Leskovcu 1 stepen.

Takođe, oluje su se kretale dalje prema jugu, ostavljajući centralni deo zemlje izloženim jakim pljuskovima i grmljavini, dok su severni regioni, poput Vojvodine, ostali pošteđeni ozbiljnijih vremenskih nepogoda. Zbog toga je situacija u prestonici ostala stabilna, bez potrebe za posebnim merama opreza.

Očekivane posledice i dalje prognoze

Prema najnovijim informacijama, nema najava o dodatnim padavinama u Beogradu tokom noći. Ipak, građanima u delovima Srbije gde su oluje bile najintenzivnije preporučuje se oprez, posebno zbog mogućnosti pojave grada i olujnih vetrova. U narednim satima očekuje se smirivanje vremenskih prilika u većini pogođenih područja.

Kao rezultat, stanovnici Beograda mogu očekivati mirnu noć, dok se u ostalim delovima zemlje preporučuje praćenje zvaničnih prognoza i obaveštenja o vremenskim prilikama.