Najviša cena u Beogradu iznosi 14.274 evra, trajni pašnjaci beleže rast od 48,8 odsto u južnoj i istočnoj Srbiji

Republički geodetski zavod (RGZ) objavio je da je prosečna cena prometovanog obradivog zemljišta u Srbiji u 2025. godini iznosila 9.583 evra po hektaru, dok je prosečna cena prometovanih trajnih pašnjaka dostigla 9.235 evra po hektaru. Ovi podaci predstavljaju prvi zvanični statistički indikator o vrednosti poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, izrađen prema metodologiji Evropske unije i odnose se na period od 2023. do 2025. godine.

Prema izveštaju RGZ-a, najviša prosečna cena obradivog zemljišta zabeležena je u regionu grada Beograda i iznosila je 14.274 evra po hektaru. Vojvodina sledi sa prosekom od 12.023 evra po hektaru, dok su u Šumadiji i zapadnoj Srbiji cene dostigle 7.172 evra po hektaru. U južnoj i istočnoj Srbiji prosečna cena bila je 4.419 evra po hektaru.

RGZ je naglasio da je Vojvodina najstabilnije i najkonzistentnije tržište poljoprivrednog zemljišta u zemlji, pri čemu kontinuirani rast vrednosti i povezanost cene sa poljoprivrednom produktivnošću potvrđuju njen značaj za razvoj agrarnog sektora.

Tržište trajnih pašnjaka pokazuje znatno dinamičnija kretanja, a najveći rast cena zabeležen je u južnoj i istočnoj Srbiji, gde su cene u 2025. godini porasle za 48,8 odsto u odnosu na 2024. godinu. Ovaj trend ukazuje na sve veće interesovanje i promene u strukturi potražnje na ovom segmentu tržišta.

Podaci RGZ-a pokazuju da je segment obradivog poljoprivrednog zemljišta i dalje najstabilniji deo tržišta nepokretnosti u Srbiji. Tokom 2025. godine promene cena po regionima bile su minimalne i kretale su se u rasponu od pada od 1,3 odsto do rasta od 1,2 odsto, što potvrđuje dugoročnu sigurnost i otpornost ovog ulaganja.

Prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji ostaje oko 37 odsto niža od proseka Evropske unije, ali podaci pokazuju da se tržište polako približava nivou zemalja centralne i istočne Evrope. Ova razlika ukazuje na konkurentnost domaćeg zemljišta i potencijal za dalji rast i razvoj.

RGZ ističe da su poljoprivrednici, investitori i donosioci odluka prvi put dobili međunarodno uporediv pregled kretanja vrednosti poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, što može doprineti kvalitetnijem planiranju razvoja agrara, efikasnijem upravljanju resursima i jačanju investicionog potencijala.

Brisel najavljuje nove propise za suverenitet, dok USA Rare Earth dobija 1,6 milijardi dolara za kritične minerale

Evropska komisija usvojila je 3. juna 2026. godine ambiciozni Paket o tehnološkoj suverenosti, čime je zvanično započela borbu protiv zavisnosti od stranih tehnoloških giganata. Amazon Web Services, Microsoft Azure i Google Cloud trenutno drže oko 70 odsto evropskog tržišta cloud usluga, dok je američka kompanija USA Rare Earth dobila finansiranje do 1,6 milijardi dolara (1,4 milijarde evra) za razvoj domaće proizvodnje retkih zemnih elemenata, prema zvaničnim saopštenjima.

Novi evropski paket sadrži četiri ključna stuba: Cloud and AI Development Act (CADA), koji uvodi jedinstveni EU okvir za procenu suvereniteta cloud i AI usluga i postavlja nove kriterijume za javnu nabavku u sektorima poput bankarstva, energetike, zdravstva i odbrane. Cilj je da se kapacitet evropskih podatkovnih centara utrostruči u narednih pet do sedam godina. Drugi stub, Chips Act 2.0, ažurira zakon iz 2023. godine i predviđa ubrzanje domaće proizvodnje čipova i jačanje lanaca snabdevanja. Tu su i EU Open Source Strategy, koja podstiče razvoj softvera otvorenog koda, i Strateški plan za digitalizaciju energetskog sektora, koji predviđa primenu digitalnih tehnologija i veštačke inteligencije u upravljanju energetskim mrežama.

Kontekst donošenja paketa je uslovljen aktuelnom dominacijom američkih kompanija na evropskom tržištu i zabrinutošću zbog američkog Cloud Act-a, koji omogućava američkim vlastima pristup podacima čak i kada su serveri fizički u Evropi. Geopolitičke tenzije i rastuća zavisnost bolnica, energetskih mreža i državnih službi od stranih platformi dodatno su ubrzali ove mere.

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Lejen poručila je: „Ne možemo sebi priuštiti da zavisimo od drugih za tehnologije koje drže naše bolnice u pogonu, energetske mreže stabilnim i naše usluge bezbednim.” Hena Virkunen, potpredsednica Komisije za tehnološki suverenitet, izjavila je: „Živimo u svetu u kom su geopolitika i tehnologija nerazdvojivi. Oni koji predvode tehnološke inovacije oblikovaće budućnost — a mi moramo osigurati da Evropa igra vodeću ulogu. Ovaj paket označava veliki zaokret u tome kako Evropa pristupa tehnološkom suverenitetu.” Virkunen je naglasila da će američkim kompanijama zbog Cloud Act-a biti strukturalno teško da dostignu najviše nivoe suvereniteta.

Zakonodavni proces za CADA i Chips Act 2.0 tek predstoji, jer oba predloga moraju proći kroz Evropski parlament i Savet EU, što obično traje više godina. Brisel, međutim, šalje jasan signal kompanijama koje sarađuju sa javnim sektorom u EU da će morati da se prilagode novim pravilima ili ustupe mesto evropskim konkurentima.

Istovremeno, američka kompanija USA Rare Earth postigla je dogovor sa Ministarstvom trgovine SAD o finansiranju do 1,6 milijardi dolara (1,4 milijarde evra) u okviru CHIPS Act programa. Paket uključuje oko 277 miliona dolara bespovratnih federalnih sredstava i do 1,3 milijarde dolara kreditne podrške. Kompanija planira da sredstva iskoristi za razvoj integrisanog sistema eksploatacije, prerade i proizvodnje magneta od retkih zemnih elemenata u SAD, u cilju smanjenja zavisnosti od Kine, koja dominira globalnim lancem snabdevanja ovim mineralima. Retki zemni elementi su ključni za proizvodnju poluprovodnika, električnih vozila, vetroelektrana, medicinske opreme i vojne tehnologije, zbog čega ih američke vlasti smatraju strateški važnim za ekonomsku i nacionalnu bezbednost.

Srpski proizvođač mehanizacije izvozi u 65 zemalja, novi centar u Lusaki jača poziciju na brzorastućem afričkom tržištu

Kompanija FPM Agromehanika iz Boljevca, jedan od vodećih proizvođača poljoprivredne mehanizacije u Jugoistočnoj Evropi, najavila je otvaranje proizvodnog pogona u glavnom gradu Zambije, Lusaki. Ovo je prva direktna investicija srpske kompanije na jugu Afrike, a detalji projekta objavljeni su nakon zvaničnog sastanka državnog sekretara Ministarstva odbrane Zambije, Mamba Hamaundua, i predsednika kompanije FPM Agromehanika, Ljubinka Gobeljića.

Prema rečima Ljubinka Gobeljića, kompanija trenutno izvozi svoje proizvode u 65 zemalja širom sveta, a pokretanje pogona u Zambiji predstavlja strateški korak za jačanje pozicije na tržištima Afrike. Novi pogon u Lusaki biće namenjen ne samo sklapanju mehanizacije za domaće poljoprivrednike, već i za izvoz priključaka i opreme u sve susedne države u regionu južne Afrike.

Kompanija FPM Agromehanika je poznata po proizvodnom portfoliju koji uključuje rotacione sitnilice, kosačice, sakupljače sena, prskalice i pneumatske sejalice. Plan novog pogona obuhvata i edukaciju lokalnih poljoprivrednika, uz cilj da se kroz primenu moderne opreme poveća prinos i produktivnost zambijskog agrara.

Državni sekretar Ministarstva odbrane Zambije, Mambo Hamaundu, istakao je da je modernizacija poljoprivrednog sektora prioritet za njihovu državu, te da dolazak tehnologije iz Srbije donosi direktnu korist lokalnoj privredi i otvara nova radna mesta. Za potrebe podrške i distribucije na tržištu Zambije, već je uspostavljen direktan servisni i distributivni centar.

Pokretanje proizvodnje u Lusaki deo je dugoročnog plana kompanije FPM Agromehanika za širenje na nova tržišta i jačanje izvozne strategije kroz lokalnu prisutnost na afričkom kontinentu. Saradnja sa zambijskim institucijama stvara okvir za razvoj kapaciteta lokalnih farmi i doprinosi unapređenju produktivnosti agrarnog sektora u regionu.