Projekat predviđa 34 vetrogeneratora i godišnju proizvodnju preko 520 gigavat-sati energije, komercijalni rad planiran za četvrti kvartal 2029.

Kompanija Windflow East iz Beograda, u vlasništvu turske Fortis Energy, pokrenula je proceduru za izgradnju vetroparka Gornjak kod Žagubice, snage 194,4 MW, čime bi ovaj projekat postao jedan od najvećih u jugoistočnoj Evropi u sektoru obnovljivih izvora energije. Opština Žagubica stavila je na javni uvid Nacrt plana detaljne regulacije vetroelektrane Gornjak, kao i izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, a javni uvid trajaće do 17. avgusta.

Prema dokumentaciji, vetropark Gornjak će imati maksimalno 34 vetrogeneratora, pri čemu će sedam biti smešteno na teritoriji opštine Žagubica, a ostatak u opštini Petrovac na Mlavi. Površina obuhvaćena planom na teritoriji Žagubice iznosi 745,35 hektara i uključuje delove katastarskih opština Breznica, Krepoljin i Osanica. Vetropark će biti lociran na brdskom području, uz poštovanje uslova zaštite prirode i kulturnih dobara, kao i rastojanja od naselja – najbliži vetrogeneratori biće udaljeni između 5,3 i 6 kilometara od građevinskih područja Krepoljina i Osanice.

Odobrena snaga vetroparka na mestu priključenja na elektroenergetski sistem iznosi 194,4 MW. Ukupna instalirana snaga može biti veća radi pokrivanja internih gubitaka u mreži, dok će rad pojedinih turbina biti softverski ograničen tako da snaga na priključenju ne prelazi dozvoljenu vrednost. Planom je predviđena i izgradnja pristupnih i internih puteva, podzemne kablovske elektroenergetske infrastrukture srednjeg naponskog nivoa i optičkih kablova za upravljanje.

Konačan izbor tipa vetrogeneratora i njihov raspored biće definisan u fazi izrade tehničke dokumentacije, nakon izbora opreme i saglasnosti operatora prenosnog sistema. Investitor planira da projekat dostigne status “Spreman za izgradnju” (Ready-to-Build) u prvom kvartalu 2027. godine, dok se početak komercijalnog rada očekuje u četvrtom kvartalu 2029.

Sa kapacitetom od 194,4 MW, vetropark Gornjak spada među najveće projekte obnovljive energije u regionu, a prema planu, godišnja proizvodnja biće veća od 520 gigavat-sati električne energije. Faze izgradnje i instalacije sprovešće Fortis Energy sa sopstvenim timovima i opremom, u saradnji sa lokalnim dobavljačima i inženjerskim firmama.

Ponuda se odnosi na 188.915 deonica, što čini 12,61% kapitala, a uprava Kraša cenu smatra primerenom

Kompanija Pivac Holding, u saradnji sa Kappa Star Limited, objavila je ponudu za preuzimanje hrvatskog konditora Kraš po ceni od 130 evra po akciji, saopšteno je 8. jula 2026. godine. Ponuda, koju je uprava Kraša ocenila kao primerenu, odnosi se na preostalih 188.915 deonica, odnosno 12,61% osnovnog kapitala kompanije, za šta bi manjinskim akcionarima trebalo biti isplaćeno ukupno oko 24,6 miliona evra.

Prema podacima uprave, Pivac Holding već drži 826.426 deonica Kraša (55,15%), dok Kappa Star Limited poseduje još 483.280 deonica (32,25%), pa zajedno upravljaju sa 87,39% svih akcija. Zbog sopstvenih deonica koje Kraš ima u svom vlasništvu, njihov zajednički procenat glasačkih prava iznosi 93,25%. Ukoliko bi dosegli prag od 95% deonica, mogli bi da pokrenu prinudnu prodaju preostalih akcija, dok je na Beogradskoj berzi taj prag 90% kapitala.

Uprava Kraša navodi da ponuđena cena od 130 evra po akciji odražava trenutne makroekonomske okolnosti, poslovna kretanja kompanije i položaj na tržištu konditorskih proizvoda. “S obzirom na poslovna kretanja Društva, položaj na domaćem i regionalnom tržištu konditorskih proizvoda, ali uzevši u obzir i trenutne makroekonomske okolnosti i političko-privredne okolnosti u svetu, uprava Društva smatra cenu od 130 evra po akciji primerenom”, navodi se u mišljenju uprave.

Uprava je naglasila da se ovo mišljenje ne može tumačiti kao investicioni savet akcionarima, već ih upućuje da detaljno prouče javno objavljene izveštaje pre donošenja odluke. Takođe, istaknuto je da planovi ponudioca ne predviđaju značajnije promene u politici zapošljavanja niti uticaj na radnopravni status zaposlenih.

U dokumentu se navodi da Pivac Holding i Kappa Star Limited planiraju nastavak razvoja Kraša kao stabilnog i konkurentnog privrednog subjekta, bez oslanjanja na kratkoročne finansijske efekte. Spominje se i mogućnost preseljenja proizvodnje u Zaprešić, nakon što je Kraš tokom 2026. godine kupio nekretnine na toj lokaciji.

Velike firme prijavile čak 74 odsto više zahteva, a gubici dostižu desetine milijardi dolara godišnje

Američke kompanije suočavaju se sa značajnim porastom odsustava zaposlenih zbog mentalnog zdravlja, pri čemu je prema istraživanju advokatske firme Litler Mendelson u poslednjih godinu dana čak 67% poslodavaca registrovalo povećan broj zahteva za bolovanje ili prilagođavanje radnih uslova. Kod velikih kompanija taj procenat iznosi 74%. Ovaj trend je naročito izražen nakon pandemije kovida 19, kada su brojni poslodavci proširili programe podrške, uključujući savetovanje, terapiju i fleksibilnije radne modele.

Zaposleni u SAD sada češće koriste prava iz Zakona o porodičnom i medicinskom odsustvu (FMLA), koji omogućava do 12 nedelja odsustva godišnje uz zaštitu radnog mesta, pod uslovom da postoji odgovarajuća medicinska dokumentacija. Iako je zakon iz 1993. prvobitno bio namenjen porodiljskom, nezi članova porodice i drugim zdravstvenim razlozima, sve više se koristi za probleme kao što su depresija i anksioznost.

Kompanije ukazuju na organizacione i finansijske posledice, među kojima su preraspodela posla, angažovanje privremenih radnika i neplanirani prekidi aktivnosti. Prema podacima instituta Galup, jedan izgubljeni radni dan zaposlenog sa punim radnim vremenom košta privredu oko 340 dolara, dok ukupni godišnji gubici dostižu desetine milijardi dolara zbog smanjene produktivnosti.

Iako postoji zabrinutost zbog mogućih zloupotreba bolovanja, stručnjaci smatraju da je glavni razlog porasta odsustava promena odnosa prema mentalnom zdravlju i veća spremnost zaposlenih da reaguju na prve simptome. Mnoge firme ulažu u preventivne programe, poput onlajn terapije i aplikacija za podršku, kako bi smanjile rizik od dugotrajnog odsustva zaposlenih.