Operativni novčani tok iznosio 16,7 milijardi dinara, a investicije dostigle 6,3 milijarde dinara

Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je da je u prva tri meseca 2026. godine ostvarila neto dobit od 2,8 milijardi dinara, uz pozitivan EBITDA rezultat od 11 milijardi dinara. Kompanija navodi da su na poslovne rezultate uticali efekat jeftinijih zaliha nafte i rast cena nafte na svetskom tržištu. U periodu januar–mart 2026. operativni novčani tok iznosio je 16,7 milijardi dinara, dok su investicije NIS-a dostigle 6,3 milijarde dinara, najviše u segment istraživanja i proizvodnje nafte i gasa.

NIS grupa je poslovala u izuzetno složenim uslovima, pod uticajem ograničenja kratkoročnih licenci Ministarstva finansija SAD, što je rezultiralo smanjenjem obima prerade sirove nafte i prometa naftnih derivata u poređenju sa istim periodom prethodne godine. U cilju očuvanja likvidnosti i stabilnosti, kompanija je sprovela mere za optimizaciju troškova, uz kontinuirano finansiranje strateških projekata.

Prosečna cena nafte tipa Brent u prvom kvartalu iznosila je 80,6 dolara po barelu, što je sedam odsto više nego u istom periodu 2025. godine. Ukupna zaduženost prema bankama smanjena je na 373,7 miliona evra, dok su obračunate obaveze po osnovu poreza i drugih javnih prihoda iznosile 44 milijarde dinara.

U izveštajnom periodu, ukupna proizvodnja nafte i gasa bila je 280,3 hiljade uslovnih tona, dok je obim prerade sirove nafte i poluproizvoda dostigao 642,8 hiljada tona. Promet naftnih derivata iznosio je 592,2 hiljade tona, a ukupna proizvodnja električne energije 40,5 GWh.

„U nastavku godine, usled kompleksnih okolnosti za poslovanje, NIS će ostati posvećen urednom snabdevanju tržišta, očuvanju finansijske discipline i socijalnoj stabilnosti zaposlenih“, navodi se u saopštenju kompanije.

Kompanija tvrdi da model otkriva propuste efikasnije od ljudi, ali bez podataka o stopi lažno pozitivnih nalaza

Kompanija Anthropic iz Silicijumske doline saopštila je da njen AI model Claude Mythos može da pronalazi bezbednosne propuste efikasnije od ljudskih stručnjaka, upozoravajući da bi, ukoliko se nađe u pogrešnim rukama, posledice po ekonomiju i nacionalnu bezbednost mogle biti ozbiljne. Ove tvrdnje izazvale su reakcije u industriji, posebno jer kompanija nije objavila ključne podatke kao što je stopa lažno pozitivnih nalaza, što je standard u sajber bezbednosti.

Prema dostupnim informacijama, model Claude Mythos nije upoređen sa postojećim alatima koje inženjeri koriste decenijama, a stručnjaci ističu da je bez tih podataka teško proceniti njegovu stvarnu efikasnost. Iako Anthropic tvrdi da njihova tehnologija može brzo analizirati ogromne količine koda i identifikovati ranjivosti, kritičari naglašavaju da ovakve izjave predstavljaju deo pažljivo građenog narativa straha, kojim se skreće pažnja sa postojećih problema kao što su ekološki uticaj i eksploatacija radne snage.

Još 2019. godine, direktor Dario Amodei iz kompanije OpenAI odlučio je da model GPT-2 ne bude javno objavljen zbog mogućih zloupotreba, ali je nekoliko meseci kasnije model ipak postao dostupan. Slična retorika o rizicima koristi se i danas za naprednije AI sisteme, dok lideri iz industrije, poput Bila Gejtsa i Demisa Hasabisa, upozoravaju da bi rizik od veštačke inteligencije mogao biti ravan nuklearnom ratu ili pandemijama.

U isto vreme, AI kompanije menjaju svoje interne principe. Google je ublažio ograničenja na razvoj AI za vojnu upotrebu, OpenAI je vodio pravne procese oko promene neprofitnog statusa, dok je Anthropic odustao od ranijih obećanja da neće razvijati modele bez garantovane bezbednosti. Istovremeno, problemi kao što su greške u medicinskim dijagnozama, povećanje emisije gasova iz data centara i širenje deepfake tehnologije ostaju aktuelni, dok javna debata često ostaje fokusirana na potencijalne scenarije “kraja sveta”.

Stručnjaci upozoravaju da preuveličavanje sposobnosti AI sistema bez konkretnih dokaza jača poziciju kompanija, jer sugeriše da su upravo one jedine sposobne da kontrolišu rizike. “Ako ove tehnologije predstavljate kao gotovo natprirodne, ljudi počinju da veruju da su nemoćni, a onda se okreću upravo tim kompanijama kao jedinim rešenjima”, navodi Šenon Valor sa Univerziteta u Edinburgu. Na kraju, ostaje pitanje koliko javnost veruje narativima koji dolaze iz industrije koja od tog straha direktno profitira.

Četiri kineske banke zajedno upravljaju sa 25,5 biliona dolara, dok azijski sektor čini 49,1 bilion dolara ukupne aktive

Ukupna aktiva 50 najvećih banaka na svetu iznosila je 101,6 biliona dolara na dan 15. april 2026. godine, pokazuju podaci CompaniesMarketCap. Ovaj iznos je gotovo jednak globalnom javnom dugu koji je u 2025. godini dostigao 111 biliona dolara, čime bankarski sektor potvrđuje svoju ključnu ulogu u svetskoj ekonomiji.

Kineske banke predvode globalnu listu, sa četiri najveće državne institucije na samom vrhu: Industrial and Commercial Bank of China (7,3 biliona dolara), Agricultural Bank of China (6,8 biliona dolara), China Construction Bank (6,2 biliona dolara) i Bank of China (5,3 biliona dolara). Zajedno, ove četiri banke poseduju 25,5 biliona dolara aktive, odnosno oko četvrtinu ukupne aktive 50 najvećih banaka.

Najveća američka banka, JPMorgan Chase, nalazi se na petom mestu sa 4,4 biliona dolara aktive, dok Bank of America ima 3,4 biliona dolara. Ipak, JPMorgan Chase je najvrednija banka na svetu po tržišnoj kapitalizaciji, što pokazuje razliku između veličine bilansa i tržišnog vrednovanja institucija.

Među prvih deset nalaze se i evropske banke BNP Paribas, HSBC i Crédit Agricole, kao i japanska Mitsubishi UFJ Financial Group. Evropske banke su značajno prisutne u vrhu, ali su u proseku manje od azijskih konkurenata.

Po regionalnoj raspodeli, azijske banke prednjače sa 49,1 bilion dolara aktive (19 banaka), ispred evropskih sa 28,8 biliona dolara (18 banaka) i severnoameričkih koje imaju 22,1 bilion dolara (11 banaka). Ostale banke izvan ovih regiona čine 1,8 biliona dolara. Kineskih banaka među 50 najvećih ima ukupno 13, a one poseduju oko 39% ukupne aktive ovog segmenta.

Imovina banaka čini se od gotovine, kredita privredi i građanima, investicija u obveznice i akcije, kao i nekretnina i opreme. Regulatori širom sveta zahtevaju značajne rezerve likvidnosti kako bi se očuvala stabilnost u slučaju finansijskih šokova.

Prema ekonomskim analizama, podaci pokazuju dva jasna trenda: globalna bankarska moć sve više prelazi u Aziju, prvenstveno Kinu, dok zapadne banke i dalje zadržavaju dominaciju po tržišnoj vrednosti i uticaju. Finansijski centar sveta se tako postepeno pomera, ali još uvek nije u potpunosti promenio geografsku osnovu.