Američko Ministarstvo obrazovanja potvrdilo obavezu novih planova otplate nakon sudske odluke o SAVE programu

Američko Ministarstvo obrazovanja saopštilo je da će više od 7 miliona korisnika studentskih kredita, koji su prethodno bili uključeni u SAVE plan otplate, uskoro dobiti zvanična obaveštenja sa detaljnim uputstvima za izbor novog plana otplate. Ova odluka usledila je nakon što je federalni sud početkom marta 2026. proglasio SAVE plan nevažećim. Prema navodima Ministarstva, obaveštenja će se korisnicima dostavljati od petka, a predviđeno je da svi dobiju informaciju u roku od sedam dana.

Korisnici programa su od jula 2024. godine bili u režimu odlaganja otplate, dok se vodila pravna bitka oko zakonitosti SAVE plana. Počev od 1. jula 2026. godine, servisne agencije za studentske kredite uputiće svakom korisniku obaveštenje sa rokom od 90 dana za izbor alternativnog plana otplate duga. Ministarstvo je navelo da će novi planovi u većini slučajeva dovesti do povećanja mesečnih obaveza korisnika u poređenju sa prethodnim uslovima.

Zvaničnici Ministarstva obrazovanja istakli su da je sudskom odlukom SAVE plan označen kao „nelegalan“ i da je, prema njihovim rečima, bio zasnovan na „lažnim obećanjima o oprostu studentskih kredita i veštački niskim mesečnim ratama“. U saopštenju podsekretara za obrazovanje Nikolasa Kenta navodi se da nova uputstva stavljaju tačku na, kako je opisano, „politiku oprosta studentskih dugova prethodne administracije“. Kent je dodao da je prethodnih godina veliki broj korisnika bio u neizvesnoj situaciji, dok nova pravila, kako smatra, jasno definišu obavezu vraćanja uzetih kredita.

Jedan od korisnika, Aleksis Arredondo, diplomirao je 2024. godine na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu i nakon toga se suočio sa teškoćama u pronalaženju stalnog zaposlenja u svojoj struci. Upisao je SAVE plan i preuzeo dug od oko 40.000 dolara, ali sada navodi da će novi uslovi za njega značiti ili veće mesečne iznose ili duži rok otplate sa većim ukupnim troškom zbog kamata.

SAVE plan je bio deo mera koje je prethodna američka administracija pokrenula sa ciljem ublažavanja tereta studentskog duga. Plan je omogućavao korisnicima da mesečno plaćaju i do 5% svog diskrecionog prihoda, kao i mogućnost oprosta duga za one koji su najmanje 10 godina redovno izmirivali obaveze, pod uslovom da su inicijalno uzeli kredit do 12.000 dolara.

Tokom sudskog procesa korisnici nisu imali obavezu redovne otplate, ali su kamate na dug počele da se obračunavaju prema sudskoj odluci iz prethodnog leta. Ministarstvo je pozvalo sve korisnike da se detaljno informišu o dostupnim opcijama otplate i blagovremeno izaberu novi plan, kako bi izbegli moguće posledice propuštanja roka.

Izvori bliski američkoj vojsci navode da je tokom dosadašnjih operacija iskorišćeno više stotina Tomahawk raketa, dok proizvodnja ne prati tempo upotrebe

Američke oružane snage koristile su stotine Tomahawk krstarećih raketa tokom trenutnog sukoba sa Iranom, navode dva izvora upoznata sa situacijom. Korišćena količina raketa višestruko je veća u odnosu na prosečan godišnji broj koji Pentagon nabavlja za svoje potrebe.

Prema navodima jednog od izvora, do sada je ispaljeno više od 850 Tomahawk raketa u okviru operacija protiv ciljeva povezanih sa Iranom. Ova brojka, kako se ističe, oko devet puta premašuje prosečan godišnji broj raketa koje američka vojska naručuje. Medijski izveštaji prenose da je ovaj podatak najpre objavljen u međunarodnim izveštajima.

Izvori navode i procene o maksimalnim kapacitetima proizvodnje Tomahawk raketa. Prema dostupnim informacijama, tri ugovora sa kompanijom Raytheon omogućavaju godišnju proizvodnju do 600 raketa po ugovoru, dok ugovor sa kompanijom BAE predviđa dodatnih 530 raketa godišnje. Ukupan maksimalan kapacitet iznosi 2.330 raketa godišnje, prema izveštaju koji se poziva na podatke iz vojno-industrijskog sektora.

Zbog intenzivne upotrebe tokom aktuelnog sukoba, zalihe Tomahawk raketa obnavljaju se sporije od tempa kojim se troše, navode izvori bliski američkoj vojnoj industriji. Zvaničnici Pentagona nisu javno komentarisali tačne brojke trenutnog stanja zaliha, ali su istakli da se prate potrebe i da se preduzimaju mere za popunu arsenala.

Tomahawk krstareće rakete koriste se za precizno gađanje ciljeva na velikim udaljenostima i deo su standardnog naoružanja američke mornarice i vazduhoplovstva. U dosadašnjem toku sukoba, rakete su upotrebljene u više navrata, u skladu sa vojnim operacijama protiv iranskih ciljeva.

Sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Irana doveo je do pojačanih vojnih aktivnosti u regionu, uključujući upotrebu različitih vrsta naoružanja. Očekuje se da će dinamika proizvodnje i popunjavanja zaliha ostati važna tema za američku odbrambenu industriju u narednom periodu.

Nezavisno nije moguće potvrditi sve podatke o broju upotrebljenih raketa, dok izvori iz vojno-industrijskog sektora ukazuju na značajan pritisak na proizvodne kapacitete.

Zvaničnici SAD navode da su pregovori sa Teheranom u toku, Tramp smatra iransku vojsku desetkovanom

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da je Bliski istok bliži nego ikada okončanju iranskog terora i nuklearne ucene. U obraćanju javnosti, Tramp je poručio da Iran više nije nasilnik na Bliskom istoku i da se njegova vojska nalazi u povlačenju, navodeći da je iranska vojska, prema njegovim rečima, desetkovana. Tramp je istakao da su Sjedinjene Američke Države i Iran trenutno u pregovorima i naveo da bi bilo korisno za obe strane da se postigne dogovor.

Tokom govora, američki predsednik je pozvao Iran da otvori Ormuski moreuz, ističući: “Moraju da otvore Trampov moreuz, hoću reći, Ormuski moreuz. Lažni mediji će reći da sam slučajno to rekao, ali ne, kod mene nema slučajnosti.” On je takođe izjavio da vrhovni lider Irana Modžtaba Hamnei “više nije vrhovni” i ocenio da je Iran, kako je naveo, jedina zemlja u kojoj niko ne želi da bude lider.

Govoreći o toku pregovora, Tramp je naveo da je Iran poslao deset brodova sa naftom kao deo razgovora o okončanju rata, tumačeći taj potez kao oblik izvinjenja. “Ispostavilo se da sam bio u pravu. Pregovaraju, što su i priznali dva dana kasnije. I da bi nadoknadili svoju pogrešnu izjavu, rekli su da će poslati još osam brodova sa naftom, iako je trebalo da pošalju samo dva”, izjavio je Tramp.

Osim toga, američki predsednik je kritički govorio o ulozi NATO saveza, navodeći da je razočaran što Alijansa nije pomogla u ratu protiv Irana. “Oduvek sam govorio da je NATO papirni tigar. Da se ikada desi veliki rat, garantujem vam da ne bi bili tamo”, rekao je Tramp, aludirajući na mogućnost većeg sukoba. Takođe je istakao da su francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc njegovi prijatelji, ali je izrazio nezadovoljstvo što nisu podržali rat protiv Irana. “Ni Ukrajina nije bila naš rat, ali smo im pomogli”, dodao je Tramp.

Prema navodima zvaničnih izvora, pregovori između Sjedinjenih Američkih Država i Irana se nastavljaju, dok američka administracija nastavlja da insistira na otvaranju Ormuskog moreuza i smanjenju uticaja Irana na Bliskom istoku.