Visa omogućava AI agentima plaćanja uz tokenizaciju i autorizaciju u realnom vremenu, nova infrastruktura za potrošače i programere

Kompanija Visa najavila je 18. juna 2026. godine strateško partnerstvo sa kompanijom OpenAI, sa ciljem širenja agentske trgovine i njene integracije u svakodnevno iskustvo kupovine, kako je objavljeno. Saradnja obuhvata povezivanje globalne mreže za plaćanja i sigurnosne infrastrukture kompanije Visa sa naprednim AI rešenjima kompanije OpenAI, kroz platformu Visa Intelligent Commerce.

Visa će omogućiti integraciju svojih mogućnosti plaćanja u OpenAI okruženje, što znači da će programeri i trgovci moći da prihvataju plaćanja koja iniciraju AI agenti. Nova usluga uključuje tokenizaciju, autorizaciju transakcija u realnom vremenu, identifikaciju agenata i praćenje potencijalnih prevara u AI okruženju. Time se osigurava da su sve transakcije bezbedne i pod korisničkom kontrolom, sa jasno definisanim podešavanjima, kao što su limiti potrošnje i odobravanje transakcija.

Trgovina poslednjih godina beleži stalnu transformaciju, prelazeći iz fizičkih prodavnica ka internetu, aplikacijama i digitalnim novčanicima, dok veštačka inteligencija postaje novi interfejs za pretragu, izbor i kupovinu proizvoda. “Veštačka inteligencija će transformisati trgovinu više nego što su to učinili internet ili mobilna tehnologija. Kako AI agenti postaju aktivni učesnici u privredi, cilj Vise je da obezbedi pouzdane, bezbedne i efikasne transakcije”, izjavio je Džek Forestel, direktor za proizvode i strategiju u kompaniji Visa.

Milioni korisnika već koriste OpenAI platforme za učenje i kreiranje sadržaja, dok se AI agenti sve češće koriste za obavljanje zadataka iz stvarnog sveta, uključujući i kupovinu. Ova saradnja donosi nove mogućnosti za potrošače, programere i kompanije, ističu iz kompanija. “Integracijom sa platformom Visa Intelligent Commerce gradimo infrastrukturu za bezbedne, transparentne i korisnički kontrolisane agentske transakcije”, izjavio je Marko Marus, direktor za partnerstva u oblasti trgovine i agentskih plaćanja u kompaniji OpenAI.

Visa i OpenAI zajednički postavljaju osnovu za globalnu agentsku trgovinu, stvarajući bezbedno i interoperabilno okruženje. Na ovaj način potrošači, kompanije i programeri mogu sa poverenjem koristiti nove načine transakcija, dok veštačka inteligencija menja način na koji se širom sveta obavlja kupovina.

Sve više engleskih termina u marketingu, prodaji i IT-ju utiče na prenos informacija i razumevanje odluka

U domaćem poslovnom okruženju, naročito u sektorima marketinga, prodaje i IT-ja, sve češće se koristi pidžin jezik – kombinacija engleskih termina i srpske gramatike. Ovakav način komunikacije, prema lingvističkim analizama, može znatno otežati jasnoću prenošenja informacija i stvoriti barijeru u donošenju poslovnih odluka.

Na tipičnim sastancima u kompanijama, fraze poput „Moramo da alignujemo sales i product da bismo boostovali conversion” postaju standard, gde se engleske reči kao što su „alignovati“, „boostovati“, „feedback“, „deadline“, „founderi“, „eventi“, „alajnovanje“, „bustovanje“, „skaliranje“ i „promptovanje“ koriste u svakodnevnom govoru, često bez prevoda. Takva terminologija, iako zvuči stručno i daje utisak profesionalnosti, često ostavlja učesnike sastanaka nesigurnim u pravo značenje izrečenog.

Pidžin jezik u poslovanju nastao je iz potrebe za bržom i jednostavnijom komunikacijom, uzimajući u obzir da su softverska rešenja, alati i metodologije najčešće sa engleskog govornog područja. Međutim, kada interni žargon izađe iz okvira tima i postane dominantan način komunikacije i prema klijentima i partnerima, nastaje problem – informacije postaju nerazumljive onima kojima su namenjene, posebno donosiocima odluka.

Prema analizama, razlozi za ovakvu praksu su brzina (engleske reči su često kraće), izgradnja identiteta (korišćenje stručne terminologije kao signal pripadnosti grupi) i mogućnost distanciranja (apstraktni izrazi mogu prikriti nedostatak jasnih odgovora ili odgovornosti). Najveća mana poslovnog pidžina je iluzija razumevanja – učesnici često ne postavljaju dodatna pitanja, jer terminologija zvuči dovoljno stručno, iako suština nije preneta jasno.

Na sastancima se često diskutuje o „customer journey-ju“, „conversion funnel-u“, „growth eksperimentima“, „engagement-u“, pri čemu većina prisutnih daje saglasnost bez detaljnog razumevanja. Kada se na kraju postavi pitanje šta to konkretno znači za prodaju, ispostavlja se da ključne informacije nisu prenete jasno zbog složenog žargona.

Korišćenje pidžina dodatno stvara mistifikaciju poslovne komunikacije, gde stručni izrazi, bilo namerno ili nenamerno, podižu barijeru razumevanja i često prikrivaju suštinu poslovnih predloga.

Novi poreski propisi usklađuju se sa pravilima EU, prosečna neto zarada u Srbiji porasla 120% od uvođenja limita

Srbija priprema novi set poreskih propisa koji će stupiti na snagu sa danom pristupanja Evropskoj uniji, a među ključnim izmenama su povećanje limita za paušalno oporezivanje sa šest na osam miliona dinara i izmene u sistemu PDV-a, akciza, poreza na dobit i poreza na dohodak građana. Ove mere predstavljene su u NALED-u od strane Ministarstva finansija i stručnog tima, uz učešće predstavnika privrede i stručne javnosti.

Pomoćnik ministra finansija dr Dragan Demirović naglasio je da je usklađivanje poreskog sistema sa pravilima Evropske unije važan korak za evropske integracije i pripremu privrede za jedinstveno tržište. “Pozivam sve zainteresovane da do 21. juna dostave konkretne predloge za unapređenje propisa”, izjavio je Demirović, i dodao da ostaje pitanje kako urediti mere podrške osetljivim grupama u skladu sa zakonima i pravilima EU o kontroli državne pomoći.

Predstavnici privrede istakli su važnost očuvanja poreskih olakšica koje podstiču zapošljavanje, inovacije i socijalnu uključenost, posebno za osobe sa invaliditetom, nove zaposlene i ulaganja u startape. Posebnu pažnju privukao je položaj paušalaca, čiji se limit predlaže povećati na osam miliona dinara. Od kada je limit od šest miliona dinara uveden, potrošačke cene su porasle 76%, dok je prosečna neto zarada porasla 120%. Ovi pokazatelji ukazuju da trenutni limit više ne odgovara realnim ekonomskim uslovima i ograničava rast sektora koji beleži jedini neto rast zaposlenosti u odnosu na prethodnu godinu.

U oblasti akciza, privreda je ukazala na potrebu za jasnim prelaznim rokovima, preciznim pravilima za elektronske evidencije i dovoljno vremena za prilagođavanje. Predložen je i poreski podsticaj za doniranje hrane kako bi se smanjilo bacanje i podstaklo doniranje najsiromašnijima i zaštita životne sredine. NALED smatra da olakšice u porezu na dobit, posebno za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i ulaganja u inovacije, treba zadržati uz unapređenje kontrole i usklađivanje sa pravilima EU.

“Pozdravljamo inicijativu Ministarstva finansija da kroz dijalog sa privredom unapredi poreski okvir i približi ga EU pravilima. Za privredu je ključna predvidivost i transparentnost propisa, a nagle promene pravila narušavaju tržišnu stabilnost i sposobnost kompanija da se prilagode”, izjavila je programska direktorka NALED-a Jelena Bojović i najavila da će NALED dostaviti preporuke za pojedinačne izmene propisa.