Italijanski teniser Janik Siner vratio se na prvu poziciju svetske rang liste nakon osvajanja Mastersa u Monte Karlu, dok je Novak Đoković ostao četvrti.

Italijanski teniser Janik Siner ponovo je zauzeo prvo mesto na najnovijoj ATP listi, nakon što je u finalu Mastersa u Monte Karlu savladao Španca Karlosa Alkaraza. Siner je trijumfovao sa 7:6 (7:5), 6:3 i tako se, zahvaljujući ovoj pobedi, vratio na čelnu poziciju među najboljim teniserima sveta. Siner sada ima 13.350 bodova, dok je Alkaraz, koji je do sada bio lider, pao na drugo mesto sa 13.240 poena.

Nemački teniser Aleksandar Zverev ostao je treći sa 5.555 bodova, dok je najbolji srpski igrač Novak Đoković zadržao četvrtu poziciju sa 4.710 bodova. Đoković nije uspeo da napreduje na rang listi, ali i dalje ostaje u društvu najboljih svetskih tenisera.

Kada je reč o ostalim promenama u vrhu ATP liste, Kanađanin Feliks Ože-Alijasim ostvario je napredak za dve pozicije i sada je peti teniser sveta. Takođe, Amerikanac Ben Šelton je napredovao za dve pozicije i nalazi se na šestom mestu. Australijanac Aleks de Minor je pao na sedmu poziciju, dok je američki teniser Tejlor Fric napredovao do osmog mesta.

Italijan Lorenco Muzeti zabeležio je pad na listi za četiri mesta i trenutno je deveti u svetu, dok Rus Danil Medvedev zadržava desetu poziciju.

Kada je reč o srpskim teniserima, Miomir Kecmanović je napredovao za jednu poziciju i sada je 58. na ATP listi sa 875 bodova. Hamad Međedović je pao za pet pozicija i trenutno je 88. igrač sveta sa 664 poena. Dušan Lajović se nalazi na 134. mestu sa 459 bodova, dok je Laslo Đere 214. na ATP listi sa 272 boda.

Ova najnovija dešavanja na ATP listi potvrđuju koliko je konkurencija u vrhu svetskog tenisa jaka, a Sinerov povratak na prvo mesto oslikava njegovu odličnu formu i rezultate u poslednje vreme. Srpski teniseri nastavljaju borbu za što bolji plasman, a ljubitelje tenisa očekuju zanimljivi mečevi i u narednom periodu.

Aleksander Vurc i Karlos Sainc ističu potrebu za većom bezbednošću i fleksibilnošću u novim pravilima

Međunarodna automobilska federacija (FIA) najavila je da će u narednim danima organizovati virtuelne sastanke sa vozačima Formule 1, nakon što je pažnju javnosti izazvao incident Olivera Bearmana tokom trke u Japanu, gde je izbegavao kontakt sa Frankom Kolapintom. Ovaj događaj bio je povod za otvaranje šire diskusije o bezbednosti i potrebnim izmenama novog tehničkog pravilnika, koji je stupio na snagu ove sezone.

Prema rečima Niklasa Tombazisa, direktora odeljenja za jednosede u FIA, predstojeće promene u regulativama mogle bi se uvoditi postepeno, a fokus će biti na poboljšanju bezbednosti i promenama u kvalifikacionim formatima. Tombazis je istakao da je bezbednost najvažnija tema i da će ona biti prioritet u razmatranju novih mera, uz napomenu da će se vozači čuti, ali neće imati pravo glasa u ključnim odlukama.

Aleksander Vurc, predsednik sindikata vozača GPDA, istakao je da je nezadovoljstvo među vozačima izraženo kao nikada ranije, što potvrđuje velika aktivnost u zajedničkoj WhatsApp grupi. „U grupi koju smo osnovali 2015. ili 2016. godine sada je prava eksplozija poruka. Vozači dele ideje, predlažu rešenja i razmenjuju tehnička mišljenja“, naveo je Vurc. On je dodao: „Želimo da budemo saslušani“, podvukavši zajednički stav svih članova GPDA.

Karlos Sainc, španski vozač Formule 1 i jedan od direktora GPDA, direktno je ukazao na bezbednosne rizike koji su proistekli iz novog pravilnika. „Upozoravali smo da može doći do nesreće poput one koju je imao Bearman, bilo je pitanje vremena“, rekao je Sainc. Posebno je istakao opasnost od značajno većih brzina koje se postižu sa novim ‘boost’ dugmetom, izražavajući zabrinutost za staze koje nemaju dovoljne zone izletanja, kao što su Las Vegas ili Bakuu. „Nadam se da će Formula 1 na vreme reagovati i da timovi neće pružiti otpor promenama“, dodao je Sainc.

Prva runda sastanaka biće održana uoči trkačkog vikenda za Veliku nagradu Majamija, koji se održava od 1. do 3. maja. Na agendi će biti pitanje kvalifikacionih formata i unapređenje bezbednosnih protokola, dok će se o drugim izmenama razgovarati naknadno, u skladu sa povratnim informacijama vozača.

Nekadašnji šef Ferarija otkrio da je incident u Monaku bio svesna odluka, što je uticalo na ishod borbe za titulu sa Alonsom

Žan Tod, bivši predsednik FIA i dugogodišnji sportski direktor Ferarija, javno je priznao da je Mihael Šumaher tokom sezone Formule 1 2006. godine namerno prekršio pravila kako bi pokušao da uspori Fernanda Alonsa. Tokom pauze izazvane otkazivanjem trka u Bahreinu i Saudijskoj Arabiji, Tod je u razgovoru za medije otvoreno govorio o događajima koji su obeležili jednu od najuzbudljivijih sezona u modernoj istoriji Formule 1.

Šumaher, koji je sa Ferarijem dominirao od 2000. do 2004. godine, tada je već bio pod pritiskom mladog Fernanda Alonsa, koji je 2005. godine prekinuo višegodišnju nemačku dominaciju. Rivalstvo između Šumahera i Alonsa doseglo je vrhunac 2006. godine, a posebno je ostao upamćen incident na Velikoj nagradi Monaka. Nemac je tada zaustavio bolid u krivini Raskas tokom završnih trenutaka kvalifikacija, čime je sprečio Alonsa da ostvari brže vreme.

Šumaher je zbog tog poteza kažnjen startom sa začelja grida, dok je Alonso iskoristio priliku i trijumfovao na legendarnim ulicama Monaka. Gotovo dve decenije kasnije, Tod je potvrdio ono što se tada samo nagađalo: ‘Mihael je bio sjajan momak, ali je skupo plaćao svaki put kada izgubi kontrolu. To ga je koštalo i titule, kao kada se namerno zaustavio u Monte Karlu protiv Alonsa.’

Tod je dodao i da je Šumaher retko pribegavao takvim potezima, ali da ih nije izvodio na sofisticiran način: ‘Nije znao kako da vara. Uradio je to dva puta koliko ja znam, ali nije ih dobro izveo. Bilo bi lako činiti to češće, ali svaki put kada bi pokušao, pogrešio bi.’

Incident iz Monaka ostao je jedan od ključnih trenutaka u borbi za titulu 2006. godine. Iako je Šumaher kasnije imao priliku da se vrati u trku za šampionat, kvar na trci u Suzuki omogućio je Alonsu da osvoji svoju drugu uzastopnu titulu i ujedno označio prvu Šumaherovu povlačenje iz sporta. Alonso je kasnije istakao da mu je upravo rivalstvo sa Šumaherom obeležilo karijeru: ‘Mihael je bio veoma hladan, uvek je pokušavao da te zastraši.’

Događaji iz te sezone i danas se prepričavaju kao primeri žestoke borbe za tron, ali i nepopularnih metoda u borbi za pobedu između dva šampiona Formule 1.