Šveđanin inkasirao rekordnih 3.728.000 evra za pobedu u Indianapolisu, dok je Álex Palou za sedmo mesto i pol poziciju dobio čak 1,2 miliona evra

Félix Rosenqvist, vozač ekipe Meyer Shank Racing, ostvario je prvu pobedu na legendarnoj trci Indy 500 2026. godine i pritom postavio novi rekord kada je reč o iznosu pojedinačne novčane nagrade — čak 3.728.000 evra. Ova suma je najveća ikada dodeljena pobedniku Indianapolis 500, ne računajući vrednost Chevrolet Corvette ZR1X automobila koji takođe pripada šampionu trke. Ukupni nagradni fond ovogodišnje trke dostigao je impresivnih 26.555.706 evra, što predstavlja petu godinu zaredom kako je finansijski plafon ove manifestacije podignut.

Pored velikog uspeha na stazi, Rosenqvist se upisao u istoriju i zbog činjenice da je ostvario najtesniju pobedu u istoriji Indy 500, a sada i zbog ekonomski najisplativijeg trijumfa do sada. Za poređenje, prošle godine kada je Álex Palou slavio kao pobednik, ukupni fond iznosio je 17,4 miliona evra, dok je Katalonac tada zaradio oko 3,3 miliona — otprilike 400.000 evra manje od Rosenqvista ove sezone.

Álex Palou ni ove godine nije ostao bez značajnog čeka: kao sedmoplasirani vozač i osvajač pol pozicije u Indianapolisu dobio je čak 1,2 miliona evra — više nego što su neki vozači sa boljim plasmanom inkasirali. Ovakva raspodela nagrada objašnjava se dodatnim bonusima za pol poziciju i drugim posebnim stimulacijama koje uključuju vođstvo po krugovima ili najviše provedenih krugova u vođstvu tokom trke.

Ukupno gledano, Indy 500 doživljava pravi ekonomski boom: dva uzastopna izdanja sa rasprodatim tribinama (što nije viđeno još od proslave stogodišnjice trke 2016.), rekordnu gledanost i broj preticanja na stazi — ali pre svega rekordne finansijske nagrade koje potvrđuju rast prestiža događaja.

Kada se pogleda unazad nekoliko sezona vidi se stalni rast: u sezoni 2022. ukupni fond bio je znatno niži (13,75 miliona evra), a tadašnji pobednik poneo je kući „samo“ 2,6 miliona. Ovogodišnji rezultati jasno pokazuju da su organizatori uspeli da podignu spektakl na novi nivo kako sportski tako i ekonomski.

Vozač Ferarija završio je Veliku nagradu Kanade na četvrtom mestu, uprkos brojnim problemima sa gumama i lošim osećajem tokom celog vikenda.

Šarl Lekler, vozač Ferarija iz Monaka, osvojio je četvrto mesto na Velikoj nagradi Kanade u Formuli 1, ali sam rezultat nije uspeo da popravi njegovo raspoloženje nakon izuzetno zahtevnog vikenda. Trka je održana na stazi u Montrealu, gde je Lekler prethodno završio peti u Sprint trci i šesti u kvalifikacijama.

Tokom trke Lekler se suočavao sa velikim problemima vezanim za osećaj sa automobilom i pneumatikama. Od prvih treninga do poslednje runde glavne trke, monegaški vozač nije uspevao da pronađe optimalnu formu. Iako je njegov timski kolega Luis Hamilton zauzeo drugo mesto – što je najbolji rezultat za britanskog asa otkako nastupa za Ferari – Lekler nije mogao da sakrije razočaranje svojim učinkom.

“Ne smatram ovo četvrto mesto nagradom; pre bih rekao da sam imao sreće nego što sam dobio priznanje za svoj trud i rad”, izjavio je Šarl Lekler posle trke. “Bio je ovo vikend iz noćne more, verovatno najteži otkako vozim u Formuli 1.” Posebno su mu smetale gume: „Nisam imao nikakav osećaj sa pneumaticima od prve vožnje na slobodnom treningu pa sve do poslednjeg kruga trke. U poslednjih 15 krugova vozio sam sekundu i po sporije samo da ne rizikujem. Čak i tada bilo je trenutaka kada sam pomislio: ‘Ovo je previše blizu.'”

Lekler se ipak raduje uspesima svog tima i vidi Hamiltonov rezultat kao dobar primer: „Dobra stvar je što imam sjajnu referencu ovog vikenda jer je Luis bio apsolutno fantastičan i imao odličan osećaj sa bolidom. Sada mogu da analiziram zbog čega smo imali toliki jaz.” Na kraju ističe važnost osvajanja bodova: „Rezultat jeste bolji nego što sam osećao u bolidu, ali kad vam tokom celog vikenda ništa ne ide od ruke, vaš zadatak je da maksimizirate broj bodova. Uz malo sreće, četvrta pozicija jeste dobar ishod s obzirom na sve probleme koje sam imao.”

Nakon ove trke Šarl Lekler ostaje treći u generalnom plasmanu vozača. Zaostaje 13 bodova za Džordžom Raselom i 56 za Kimijem Antonelijem, dok ima tri boda više od timskog kolege Luisa Hamiltona. Sledeći izazov ga očekuje na domaćoj stazi u Monaku – najvažnijoj trci sezone za vozača iz Kneževine.

Prvi čovek Ducati Corse istakao je izuzetne sposobnosti Marka Markesa i govorio o saradnji sa bivšim i aktuelnim vozačima pred Veliku nagradu Italije na stazi Muđelo

Gigi Dall’Igna, izvršni direktor Ducati Corse, dao je značajne komentare uoči predstojeće Velike nagrade Italije u MotoGP-u na stazi Muđelo. Na događaju održanom u Milanu, Dall’Igna je govorio o trenutnom stanju u šampionatu, odnosima unutar tima i svojim iskustvima sa različitim vozačima, posebno ističući kvalitet Marka Markesa.

Dall’Igna je istakao da su pregovori između MotoGP organizacije i timova blizu završetka i da se očekuje postizanje dogovora u narednih mesec dana. Takođe je naglasio važnost pravilnog tumačenja novih tehničkih pravila koja će stupiti na snagu 2027. godine, što će biti ključno za konkurentnost ekipa sa novim motociklima.

Komentarišući odnose sa bivšim zaposlenima koji su prešli u druge ekipe, Dall’Igna je rekao: “Sa nekima sam zadržao dobar odnos, dok sa drugima ne toliko. U našoj organizaciji radimo na podizanju kulturnog nivoa tima. Kada neko ode, nosi sa sobom važno iskustvo — to je druga strana medalje. Mi smo jedini koji nismo tražili pomoć izvan firme i nikada nisam kopirao nikoga.”

Govoreći o vozačima s kojima je radio, posebno se osvrnuo na Andreu Dovicioza: “Sa njim smo postigli neverovatne stvari i imam mnogo lepih uspomena. Vremenom se naš odnos malo pokvario, ali bolje je pamtiti dobre trenutke.” Za Horhea Lorenca izrazio je posebnu naklonost: “Poznajem ga još od detinjstva kada je imao 14 godina — uradio je izuzetne stvari, posebno u nižim kategorijama. Čuveni rezervoar goriva bio je deo većeg paketa uspeha.”

Posebno emotivno Dall’Igna govori o Frančesku ‘Pecko’ Banjaji: “Najlepša uspomena mi je titula iz 2022. To je bila neverovatna radost. Kao tehnički direktor ponekad moram donositi profesionalne odluke koje nisu lake — moram misliti na dobrobit svih zaposlenih u timu, ne samo jednog pojedinca.”

O Marku Markesu Dall’Igna ima reči hvale: “Odmah sam shvatio da ima izuzetne sposobnosti i može da uradi ono što niko drugi ne može. Otkrio sam sjajnu osobu koja inspiriše sve oko sebe i nikada ne traži krivicu kod drugih. Od njega se zaista može mnogo naučiti.”

Govorio je i o budućem vozaču Ducatija Pedru Akosti: “Šampioni se prepoznaju još kao deca jer bude emocije kod ljudi — Pedro već sada radi neverovatne stvari kao što smo videli još dok se takmičio u Moto3 kategoriji.”