Novi madridski poluurbani autodrom dizajniran je u skladu sa zahtevima modernih F1 bolida i donosi brojne tehničke inovacije

Novi madridski autodrom, poznat kao Madring, postaće domaćin Velike nagrade Španije, a prema najavama stručnjaka, ova staza predstavlja idealan ambijent za Formulu 1 od 2026. godine. Koncept ovog poluurbanog kompleksa razvijen je po uzoru na staze poput one u Majamiju — deo kruga biće stalna trkačka infrastruktura, dok će drugi deo koristiti javne gradske površine tokom sezone.

Pista Madringa kombinuje trajne i privremene deonice sa mnoštvom krivina i sekcija za rekreaciju, što doprinosi atraktivnosti vikenda u F1 kalendaru. Posebno je prilagođena novoj generaciji F1 motora koji od 2026. kombinuju benzinski pogon i električni sistem za povraćaj energije, omogućavajući optimalnu regeneraciju baterija kroz seriju sporih i srednje brzih zavoja.

Staze poput Majamija pokazale su ove sezone superiornost ovog koncepta: vozači su imali priliku za više preticanja, bilo je incidenata i iznenadnih promena poretka — a sve to bez gubitka snage karakterističnog za klasične piste na kojima dolazi do tzv. ‘clippinga’ ili ‘superclippinga’, kada baterije ostanu prazne. U Majamiju je upravo zbog brojnih tehničkih sekcija omogućen ravnomeran balans između benzinskog i električnog dela pogona bez padova performansi.

Sličan efekat očekuje se i na novom madridskom autodromu zahvaljujući obilju deonica pogodnih za regeneraciju energije. Jedini izuzetak je glavna pravac duž Avenije Partenón, ali većina kruga obezbeđuje dovoljan broj kočenja kako bi se napunile baterije kroz celu trku i kvalifikacije. Time bi trebalo da se izbegnu problemi kakvi su viđeni na tradicionalnim brzim stazama poput Melburna, Las Vegasa ili Monce gde vozači moraju da štede energiju podizanjem noge sa gasa kako bi izbegli pad snage.

Madring nudi još jednu zanimljivost: krivinu Monumental sa čak 24% nagiba dužine pola kilometra — najizraženiji peraltirani zavoj u aktuelnom šampionatu. Osim sportskih izazova, posetioci će uživati i u dodatnim sadržajima jer je staza udaljena svega 20 minuta metro linijom od centra španske prestonice.

Iskustva iz Majamija pokazala su da ovakav tip staze poboljšava ukupni spektakl — kvalifikacije postaju neizvesnije, a sama trka bogatija duelima među vozačima jer energetski sistem nije ograničavajući faktor kao na drugim lokacijama (Australija, Japan). Novi regulativni okvir od 2026. godine jasno favorizuje ovakva rešenja, pa stručnjaci ocenjuju da će debi Madringa biti jedan od najatraktivnijih događaja naredne F1 sezone.

Rob Marshall otkriva planove tima iz Vokinga za još veća tehnička poboljšanja, dok Lando Norris nastavlja borbu sa konkurencijom

McLaren, jedan od najpoznatijih timova u istoriji Formule 1, ulazi u treću uzastopnu sezonu sa jasnom ambicijom da se vrati na sam vrh šampionata. U poslednje tri godine tim iz Vokinga beleži konstantan napredak, a vozač Lando Norris bio je blizu osvajanja titule protiv Maksa Verstapena 2024. godine. Godinu dana kasnije Norris je uspeo da postane šampion, dok je sezona 2026. okrenuta u korist McLarena i njegovih interesa.

U timu su odlučni da budu glavni konkurent Mercedesu, koji predvodi tinejdžerska senzacija Antonelli. Trka u Majamiju bila je jasna potvrda potencijala McLarena, a inovativni pristup unapređenjima izaziva zavist među konkurencijom. Tehnički direktor Rob Marshall ističe: “Mi smo tim koji uvodi manji broj poboljšanja, ali su ona uvek značajna.” Marshall je došao iz Red Bulla i već dve sezone vodi tehničku transformaciju tima.

Tajna uspeha leži u modernom aerodinamičkom tunelu i savršenoj sinergiji između fabrike i staze — ključnoj stavki u eri ograničenih troškova i sve bržih tehnoloških promena. “Imamo sposobnost efikasnosti. Odričemo se nekih stvari koje bismo mogli ranije implementirati kako bi performanse bile bolje, ali kada ih uvedemo kao veći paket unapređenja, one se međusobno pojačavaju umesto da se poništavaju,” objašnjava Marshall tokom obilaska Tehnološkog centra McLarena.

McLaren planira nova poboljšanja već za Veliku nagradu Kanade. “Pre nego što to shvatiš, imaćeš gotovo novi bolid zahvaljujući ovom načinu rada. I biće još novih delova u Kanadi… Mislim da je ovo najefikasniji način za isporuku unapređenja, iako nije najbrži”, kaže Marshall. On naglašava da tim razmišlja dugoročno i da svaki detalj doprinosi konačnom paketu koji stiže na stazu.

U fabrici McLaren koristi jedan od četiri raspoloživa šasija za razvoj tokom godine. Zbog ograničenja budžeta i pravila testiranja, broj šasija je strogo kontrolisan — samo tokom evropske turneje češće se vraćaju na doradu. Poseban fokus stavljen je na sopstveni menjač i prilagođavanje svakom pojedinačnom stazi korišćenjem dinamičkog testnog stola.

Nova pravila koja stupaju na snagu donose velike promene oko energetske efikasnosti bolida: “Reč je o propisu koji daje manje energije nego što ti treba za trku. To generiše probleme s povraćajem i upotrebom energije tokom vožnje — naš zadatak je da svaki dostupan gram energije iskoristimo precizno i efikasno”, kaže inženjer iz McLarena.

Tehnološki centar tima odiše tradicijom: tu su legendarni modeli iz zlatne ere saradnje sa Hondom (Prost, Sena), bolidi koje su vozili Hakineni Kultaard ili Hamilton i Alonso sa početka ovog veka, pa čak i eksperimentalni model s motorom Lamborghini koji nikada nije stigao do trkačke staze. Nova pravila predstavljaju neistražen teren: “U svakom detalju krije se mogućnost za dodatni učinak — sada treba raditi jer će kasnije biti teže napredovati”, zaključuje Marshall.

McLarenov pristup donosi stabilan napredak bez žurbe; umesto malih čestih promena biraju velike pakete unapređenja nakon temeljnih analiza, što im omogućava konkurentnost u sve zahtevnijem svetu Formule 1.

Karlos Sainz optužio je Maksa Ferstapena za agresivan potez tokom druge krivine GP Majamija, dok je Holanđanin istakao haotičnost sredine poretka

Maks Ferstapen, vozač Red Bulla, našao se u centru pažnje nakon što ga je Karlos Sainz iz tima Williams kritikovao zbog incidenta tokom druge krivine na trci za Veliku nagradu Majamija. U ranoj fazi trke, Sainz se žalio putem timske radio veze da ga je Ferstapen “izgurao” sa staze tokom pokušaja preticanja, što je dovelo do kontakta i prinudnog ispravljanja putanje kako bi se izbegla veća šteta na bolidu Williamsa broj 55.

U istoj situaciji Aleks Albon uspeo je nakratko da prestigne svog timskog kolegu, ali je Sainz ubrzo povratio poziciju. Na kraju trke razlika između njih dvojice bila je osam sekundi u korist Sainza, iako su vozili isti model bolida. Španac nije skrivao nezadovoljstvo postupkom bivšeg kolege iz Toro Rossa (2015), poručivši preko radija: “Izgurao me napolje. Misli da može da radi šta hoće jer vozi u sredini poretka.”

Upitan o komentarima Karlosa Sainza nakon trke, Maks Ferstapen izjavio je: “Ne znam. Zona sredine grida je haos, tako da ne znam šta bih rekao”, dajući do znanja da priznaje koliko su uslovi nepredvidivi. Holanđanin je dalje objasnio: “Na izlasku iz prve krivine dotakao mi je prednje pneumatike i mislim da mi je malo oštetio prednje krilo.” Ipak, prema viđenju incidenta, kontakt i dodir inicirao je upravo Ferstapen, a ne Sainz.

Ferstapen se osvrnuo i na sreću što nije došlo do probušenog pneumatika: “Na sreću nisam imao probušenu gumu, ali to može da se desi.” Na pitanje postoji li neki lični sukob između njega i Karlosa Sainza s obzirom na njihovu raniju saradnju u Toro Rossu, Holanđanin je bio jasan: “To nema nikakve veze s tim”, negirajući bilo kakve tenzije van staze.

Ferstapenov rizičan manevar usledio je kao posledica ranijeg proklizavanja tokom starta kada su mu točkovi završili na vlažnom delu staze u prvoj krivini. Da toga nije bilo, moguće je da bi Red Bullov vozač imao priliku da se bori za podijum ili čak nešto više.