Američki vozač Aleksander Rosi, pobednik trke iz 2016, potvrdio je u petak da će učestvovati na 110. izdanju Indijanapolisa 500 nakon povreda zadobijenih u incidentu tokom treninga.

Aleksander Rosi, američki vozač tima Carpenter, dobio je zeleno svetlo od lekarskog tima za učešće na prestižnoj trci 500 milja Indijanapolisa, koja će biti održana u nedelju sa početkom u 18:45 časova po lokalnom vremenu. Rosi je bio jedini od ukupno 33 prijavljena vozača čije je učešće bilo pod znakom pitanja nakon što je doživeo težak sudar tokom treninga u ponedeljak.

Tokom vežbi na stazi Indijanapolis Motor Speedway, Rosi je izgubio kontrolu nad bolidom i udario u zid na izlazu iz druge krivine. U trenutku dok se njegov automobil još nije zaustavio, dodatni snažan udarac mu je zadao i bolid koji je vozio Pato O’Vard. Nakon incidenta, Rosi je prebačen u bolnicu gde su mu dijagnostikovane povrede desnog skočnog zgloba i srednjeg prsta leve ruke.

Pobednik istorijskog, stotog izdanja trke iz 2016. godine pojavio se danas pred novinarima uz pomoć štaka, ne oslanjajući se na povređenu nogu ali bez gipsa. “Dobio sam dozvolu da se takmičim”, izjavio je Aleksander Rosi dodajući uz osmeh: “Ovo mi je najviše odmora pred start trke do sada”. Naglasio je da se oseća dobro: “Moram biti oprezan, ali mogu normalno da se krećem, bol je minimalan i uspeo sam da obujem vozačke cipele… spreman sam”.

Rosi je objasnio da mu je tokom medicinske evaluacije naloženo da vozi simulator trkačkog automobila, kao i da demonstrira sposobnost brzog ulaska i izlaska iz bolida unutar definisanog vremena, kao i reagovanja desnim stopalom pod različitim uslovima. Sve ove testove prošao je uspešno.

Komentarišući uzrok nesreće, Rosi nije želeo da ulazi u detalje: “Ne mislim da postoji konkretno objašnjenje. Ova staza kažnjava svaku grešku i ne ostavlja mnogo prostora ako izađete iz idealne linije.” Kao pozitivnu okolnost istakao je što se incident dogodio odmah nakon kvalifikacija kada su brzine manje a tim ima više vremena za pripremu zamenskog automobila.

Za predstojeću trku koristiće isti automobil s kojim se takmičio prošle godine i koji je bio specijalno pripreman za ovu priliku: “To mi uliva poverenje jer znam šta mogu da očekujem od tog vozila”, zaključio je Aleksander Rosi.

Šampion iz 2006. i vozač Aston Martina ističe samopouzdanje pred trku u Kanadi, očekujući napredak uz nove nadogradnje bolida

Fernando Alonso, dvostruki svetski šampion u Formuli 1 i vozač Aston Martina, jasno je stavio do znanja pred trku za Veliku nagradu Kanade da ne oseća potrebu da bilo kome dokazuje svoj kvalitet. Na stazi Žil Vilnev u Montrealu, gde je Alonso ostvario pobedu 2006. godine i četiri puta bio na podijumu, Španac nastavlja sezonu sa visokim ambicijama uprkos izazovima koje donosi ovogodišnji bolid AMR26.

Alonso je po dolasku na čuvenu stazu na ostrvu Notr Dam poručio: „Ja sam najbolji. Ne moram nikome ništa da dokazujem.“ Iako Aston Martin ne beleži rezultate među vodećima i trenutno se nalazi bliže začelju poretka, iskusni vozač naglašava da njegovo samopouzdanje nije poljuljano: „Ne moram da se merim sa drugima. Ne treba mi potvrda – znam da sam na najvišem nivou.“

Tokom dosadašnje karijere Alonso je ostavio dubok trag u Kanadi, a prošle godine bio je blizu pobede vozeći za Aston Martin. Ovog vikenda ekipa iz Silverstona očekuje određene tehničke nadogradnje, ali Fernando Alonso ne veruje u drastične promene plasmana: „Ima unapređenja, ali ona nisu odmah vidljiva“, komentarisali su i iz tima.

Alonso dodaje: „Sada čekam pravu priliku. Znam da je samo pitanje vremena kada ćemo imati konkurentan automobil.“ On ističe svoju posvećenost radu i testiranju različitih kategorija vozila: „Ne gubim fokus. Takmičim se i u drugim kategorijama, testiram druge automobile… Brinem samo ako nisam najbrži – a kad vozim GT ili karting, jesam.“

Govoreći o aktuelnoj situaciji u timu Aston Martin, Alonso smatra da su ključni problemi vezani za pouzdanost i upravljivost automobila: „Moramo raditi na menjaču – pri usporavanju, promenama brzina i kočenju motorom. To povećava poverenje kroz krivine, ali tu se dobija možda pola desetinke; ostala dva ili tri sekunda moramo tražiti drugde“, analizirao je Španac.

Ni sprint vikend neće mnogo uticati na situaciju za sredinu grida: „Za nas će to biti još jedna sesija treninga“, kaže Alonso i ukazuje na važnost ulaganja vremena i resursa kroz ADUO program kako bi se pronašla rešenja za manjak snage i pouzdanosti.

Osvrćući se na svoju istoriju nastupa u Montrealu – ovo mu je 21. put da nastupa na ovoj stazi – Alonso ističe posebnost svakog pojavljivanja: od debija 2001. godine kada nije završio trku sa Minardijem do pobede sa Renaultom pet godina kasnije.

„Godina debija bila je posebna jer tada shvatiš sve razlike“, zaključuje Fernando Alonso pred još jednu kanadsku avanturu.

Španac Álex Palou, aktuelni pobednik i ovogodišnji poleman, ponovo bira punomasno mleko za tradicionalnu proslavu na Indy 500

Álex Palou, jedini španski vozač na startu ovogodišnjih 500 milja Indijanapolisa i aktuelni osvajač čuvene trke, već je doneo odluku o jednom od najneobičnijih običaja američkog auto-moto sporta — izboru vrste mleka koje će popiti u slučaju pobede. Tradicija pijenja mleka u Victory Lane-u datira još iz 1933. godine, a zvanično je postala deo ceremonije od 1956. godine. Svi vozači koji će u nedelju u 18:45 po srednjoevropskom vremenu krenuti u borbu za prestižnu titulu morali su unapred da odluče koju vrstu mleka žele.

Palou je, kao i prošle godine kada je slavio na stazi Indianapolis Motor Speedway, izabrao punomasno mleko. Ova opcija bila je najpopularnija među takmičarima: čak 25 od ukupno 33 vozača odlučilo se za punomasno mleko. Među njima su i mnogi favoriti trke, dok su Helio Castroneves, Ryan Hunter-Reay, Christian Lundgaard, Pato O’Ward i Graham Rahal izabrali poluobreno mleko. Francuski vozač Romain Grosjean jedini je koji je zatražio obrano mleko.

Ova tradicija potiče još od trenutka kada je Louis Meyer nakon svoje druge pobede na Indy 500 tražio surutku da se osveži, a tri godine kasnije to ponovio posle treće krune. Od tada pa do danas običaj se razvijao — bilo je pokušaja da se prekrši ili modifikuje (poput Emersona Fittipaldija koji je slavio sa sokom od narandže 1993), ali nijedan nije trajno promenio pravilo.

Pojedini vozači su kroz šalu tražili čokoladno ili jagodino mleko (Juan Pablo Montoya, Scott Dixon), ali tradicija ostaje jedan od zaštitnih znakova ove trke. Uoči nove borbe za tron na Indianapolis Motor Speedway-u jasno je: Álex Palou ostaje veran izboru punomasnog mleka i nada se da će opet imati priliku da ga proslavi kao šampion.