Francuski vozač Isack Hadjar ističe otvoren odnos sa Maksom Verstapenom i analizira prve izazove u Red Bullu
Isack Hadjar, mladi francuski vozač koji je ove sezone preuzeo mesto u timu iz Milton Kejnsa umesto Yuki Tsunode, iznenadio je F1 javnost solidnim startom i zapaženim partijama pored četvorostrukog šampiona sveta, Maksa Verstapena. Iako je poznato da je drugo sedište Red Bulla često bilo “klopka” za brojne vozače, dvadesetjednogodišnji Hadjar pokazuje izuzetnu mentalnu snagu i brzo se prilagođava pritisku elitnog takmičenja.
Hadjar naglašava da mu prisustvo šampiona kao što je Verstapen nije prepreka već prednost, posebno ističući transparentnost i spremnost Holanđanina da podeli iskustva: “On mi ne postavlja pitanja da li mi treba savet, ali svaki put kad ga nešto pitam, odgovori bez problema”, kaže Hadjar. Dodaje da Verstapen nema potrebe da skriva podatke: “Kada mi treba informacija, veoma je spreman da pomogne. Ne krije ništa jer zna koliko je jak”.
U osvrtu na prve trke u Formuli 1, Hadjar ocenjuje kako se dobro nosio s najtežim trenucima i blizinom Verstapena: “Mislim da sam znao dobro da upravljam teškim situacijama, kao što je biti blizu Maksa”, istakao je mladi Francuz. Međutim, samokritičan je kada su u pitanju jednostavniji momenti na stazi: “U lakšim stvarima sam pravio greške”.
To se posebno videlo na Velikoj nagradi Majamija gde nije ispunio očekivanja. Ipak, iskupljenje je stiglo ubrzo nakon toga — u Monaku je osvojio prvi podijum sa timom Red Bull, mada mu ga FIA kasnije administrativno oduzela. Bez obzira na te poteškoće, statistika pokazuje da Hadjar drži korak sa Verstapenom bolje nego njegovi prethodnici.
Mladi Francuz priznaje da su sitne greške još deo njegovog razvoja: “Idealno bi bilo ne ponavljati ih. To mi je cilj. Nije lako, ali ne brinem previše — mlad sam i tek mi je druga sezona u Formuli 1 pa sada grešim”, zaključuje on uz osmeh. Sa jasnom ambicijom i odlučnošću poručuje: “Kada budem imao bolid sa kojim mogu do titule šampiona sveta, tih grešaka više neće biti. To mi je plan”.
