Reding ističe uticaj nacionalnosti na izbor vozača, dok Yamaha nastavlja niz loših plasmana sa Rinsom i Quartararom

Skot Reding, bivši MotoGP vozač i aktuelni takmičar Britanskog superbajk šampionata, javno je izneo kritike na račun Aleksa Rinsa i trenutne postave Yamahe u MotoGP šampionatu. Reding je u svom gostovanju na podcastu Full Chat govorio o svojoj karijeri, pritisku kroz koji je prolazio i svojim pogledima na trenutnu situaciju u elitnom motociklističkom takmičenju.

Reding je podsetio da je bio jedan od retkih britanskih vozača koji su stigli do MotoGP, zabeležili podijume i borili se za titulu u Moto2, ali je naglasio koliko je mentalni pritisak veliki. “Bio sam jedan od pet Britanaca koji su stigli do MotoGP, stajali na podijumu i borili se za titulu u Moto2, ali ljudi ne razumeju koji je to pritisak. Živeo sam pod tim pritiskom deset godina i ponosan sam na ono što sam postigao”, rekao je Reding.

Osvrćući se na trenutnu situaciju u MotoGP, Reding je komentarisao izbor vozača u Yamahe. “Ima tu nekoliko dobrih vozača, ne umanjujem njihove sposobnosti, ali imate, recimo, Aleksa Rinsa koji vozi fabričku Yamahu već par godina. Zašto? On jeste dobar vozač, ali imao je mnogo povreda i nije konstantan”, izjavio je Reding. Na pitanje da li Rins zaslužuje mesto, Reding je sugerisao da na odluku utiče i nacionalnost: “Ne bi trebalo da bude tako, ali on je Španac”, dodao je.

Reding je ukazao i na to da nije dovoljno biti samo dobar vozač, već da postoje i drugi faktori koji utiču na angažovanje. “Možda postoji neka veza koja pomaže, ali biti Britanac sigurno ne olakšava. Neverovatno je da danas nema nijednog britanskog vozača u MotoGP”, zaključio je Reding.

Aleks Rins, koji sada ima 30 godina, tokom karijere osvojio je titulu u CEV 125cc 2011. godine, bio peti, drugi i treći u ukupnom plasmanu Moto3, drugi i treći u Moto2, dok u MotoGP ima šest pobeda i treće mesto u generalnom plasmanu 2020. sa Suzukijem. Trenutno se nalazi u Yamahi, gde radi na razvoju V4 motora, ali tim beleži loše rezultate. Na trci u Tajlandu 2026. godine, Fabio Quartararo bio je 14, Rins 15, Toprak Razgatlioglu 17, a Džek Miler 18. U Brazilu je Rins završio 14, Quartararo 16, Razgatlioglu 17, dok Miler nije završio trku. U Sjedinjenim Državama Razgatlioglu je bio 15, Miler 16, Quartararo 17, a Rins 18.

Reding, koji je 2019. postao šampion Britanskog superbajk šampionata, podvukao je da sada vozi iz zadovoljstva i da mu plasman više nije prioritet. “Sada se zabavljam i nije mi važno hoću li završiti prvi ili peti. Vozio sam protiv najboljih u MotoGP i nemam šta više da dokazujem, vozim zbog sebe”, zaključio je Reding.

Slavni španski teniser, poznat po brojnim uspesima u tenisu, sada je svoju pažnju posvetio golfu i nastupio na prestižnom Masters turniru.

Legendarni španski teniser Rafael Nadal, poznat po izuzetnoj karijeri u “belom sportu”, nakon teniske sezone sve više vremena posvećuje drugim sportovima koji ga ispunjavaju. Nadal, koji je tokom karijere bio svetski broj jedan ukupno 209 nedelja i osvojio 22 Grend slem trofeja, pokazuje da strast prema sportu ne prestaje završetkom profesionalnog bavljenja tenisom.

Nadal je vlasnik E1 tima u takmičenju jedrilica, što potvrđuje njegovu posvećenost različitim disciplinama, ali je sada pažnju sportske javnosti privukao svojim učešćem na jednom od najprestižnijih golf turnira – čuvenom Mastersu. Španac već godinama golf igra rekreativno, a ovaj put je odlučio da se ponovo pojavi na velikoj sceni ovog sporta.

Posebno je značajno što je Nadal na ovom takmičenju prvi put zaigrao golf nakon operacije ruke, što je bio izazov sam po sebi. Povratak na teren, iako ne teniski, pokazuje njegovu posvećenost i želju da ostane aktivan u sportu koji voli. Nadalova prisutnost na turniru izazvala je pažnju publike i sportskih medija, a mnogi su sa zanimanjem ispratili njegov nastup i podršku ostalim takmičarima, posebno sunarodnicima.

Rafael Nadal je poznat kao veliki ljubitelj golfa i često ističe koliko mu ovaj sport prija nakon intenzivne i zahtevne teniske karijere. Njegova sposobnost da se posveti novim izazovima i želja da bude deo sportskih događaja i dalje ga izdvajaju kao jednog od najvoljenijih sportista Španije.

Učešćem na Mastersu Nadal je pokazao da mu sport ostaje velika strast, bez obzira na to da li se radi o teniskom terenu ili zelenim prostranstvima golfa. Njegova sportska karijera, sada obogaćena i novim disciplinama, svedoči o njegovoj upornosti, ljubavi prema sportu i spremnosti da nastavi da inspiriše sportsku javnost širom sveta.

Francuz govorio o prelasku Šumahera iz Benetona u Ferari, ključnim greškama i karakteru nemačkog šampiona

Žan Tod, bivši šef tima Ferari i dugogodišnji saradnik Mihaela Šumahera, govorio je u javnosti o svom odnosu sa sedmostrukim svetskim šampionom Formule 1, osvetljavajući ključne momente njihove zajedničke karijere, kao i o karakteru jednog od najuspešnijih vozača u istoriji sporta. Tod, koji je sa Šumaherom osvojio pet uzastopnih titula u Ferariju, redovno posećuje nemačkog vozača u njegovom domu u Švajcarskoj gde se Šumaher oporavlja od teške povrede na skijanju.

U intervjuu je Tod detaljno opisao kako je došlo do prelaska Šumahera iz Benetona u Ferari 1995. godine. “Bio je najbolji vozač tog vremena. Početkom 1995. godine, u Monte Karlu, zajedno sa advokatom Petrom iz Ferarija, sastao sam se sa Mihaelom i njegovim menadžerom Vilijem Veberom. Posle samo jednog dana dogovorili smo se i potpisali ugovor”, istakao je Tod. On je objasnio i zašto je Šumaher napustio Beneton nakon dve osvojene titule: “Mislim da je smatrao da je vožnja za Ferari nešto posebno. Svidelo mu se što je izazov veći. Bio je izuzetno znatiželjan i profesionalan, ali je želeo određene garancije. Zato sam paralelno kontaktirao Rossa Brauna da bude tehnički direktor i Rorija Birna za poziciju glavnog dizajnera, a obojica su već radila sa Mihaelom u Benetonu.”

Tod se prisetio i incidenata koji su obeležili Šumaherovu karijeru, poput sudara sa Žakom Vilnevom u poslednjoj trci 1997. godine u Heresu, koji je odlučio šampionsku titulu. “Napravio je grešku. Učinio je to namerno. Svaki put kada bi pogrešio, skupo bi ga to koštalo. Tako je izgubio titulu. Isto se desilo 2006. godine u Monte Karlu tokom kvalifikacija sa Fernandom Alonsom. Dve greške, dva izgubljena prvenstva”, izjavio je Tod.

Bivši predsednik FIA naglasio je koliko je sezona 2000. bila presudna za Ferari: “Znali smo da, ako ne pobedimo te godine, tim bi mogao da se raspadne… ali smo uspeli i osvojili titulu”, rekao je Tod.

Govoreći o Šumaherovoj ličnosti, Tod je dodao: “On je prilično krhka osoba. Nije neko ko viče ili glumi da sve zna. Nakon osvajanja titule, na privatnom testu u Fioranu, pitao me: ‘Možeš li mi dati pola dana da proverim da li sam još uvek dobar?’ Mislim da je prava snaga u tome da nisi siguran u svoju veličinu. Mislim da niko od nas nije uveren da je dovoljno dobar, uvek imamo strah. Zbog toga često ne uživamo dovoljno u rezultatima. Sećam se 2004. godine kada je prvi put jedan vozač postao šampion usred sezone, u Magni-Kuru. I tada je imao strah pred Moncu, iako smo već bili šampioni. Uvek smo razmišljali kako da budemo bolji.”

Na pitanje da li je Šumaher arogantan, Tod je odgovorio: “Potpuno greše. On je stidljiv i velikodušan. Svoju stidljivost skriva tako što deluje arogantno. To je deo karaktera. Tako se profesionalni odnos pretvorio u prijateljstvo.”

Ovim rečima Žan Tod osvetljava ne samo profesionalni, već i lični aspekt saradnje sa Mihaelom Šumaherom, čiji uticaj na istoriju Formule 1 ostaje neizbrisiv.