Španac trijumfovao na Velikoj nagradi Detroita, osvojio pol poziciju i vodio najviše krugova, pa sada ima 62 boda više od Kajla Kirkvuda

Aleks Palou nastavlja impresivan niz u sezoni IndyCar šampionata 2026. Španac je pobedio na Velikoj nagradi Detroita, što mu je četvrti trijumf u osam odvoženih trka, a uz osvajanje pol pozicije i činjenicu da je vodio najviše krugova tokom trke, dodatno je povećao svoju bodovnu prednost u generalnom plasmanu. Nakon ove pobede, Palou sada ima čak 62 boda više od drugoplasiranog Kajla Kirkvuda, što mu daje sigurnost od “više od jedne trke prednosti” pred nastavak sezone.

Prethodno je nakon trke na 500 milja Indijanapolisa imao razliku u odnosu na Davida Malukasa, ali je posle Detroita Kirkvud preuzeo drugo mesto. Ovako izražena bodovna razlika znači da će Aleks Palou ostati lider šampionata bez obzira na ishod naredne trke, koja se vozi na stazi St. Louis – tradicionalno manje pogodnoj za aktuelnog šampiona.

Palouova ovogodišnja forma izuzetna je i uporediva sa njegovim najboljim sezonama. Pre polovinu prvenstva već ima više pobeda nego što je uspeo da ostvari tokom svojih šampionskih godina 2021. i 2024. godine, a samo jedan trijumf manje nego prošle godine kada je takođe bio prvak. Najuspešnija mu je bila sezona 2025, kada je slavio osam puta i zamalo nadmašio istorijski rekord A.J. Foyta od deset pobeda u jednoj sezoni.

U nastavku prvenstva slede staze koje mu tradicionalno odgovaraju – Road America, Mid Ohio, Portland i Laguna Seka – gde će Španac biti jedan od glavnih favorita za nove pobede i dodatno učvršćivanje liderske pozicije.

Naredni izazov za Paloua biće deveta runda šampionata koja se vozi narednog vikenda na World Wide Technology Raceway-u kod St. Louisa. Interesantno je da Palou otkako nastupa u američkoj seriji još nije uspeo da dođe do podijuma baš na ovoj stazi.

Španac se izvinio timu posle trke za Veliku nagradu Italije, gde je posle osvojenog Sprinta završio tek deveti zbog problema sa menjačem na prvoj krivini

Raúl Fernández, vozač tima Aprilia, izrazio je razočaranje nakon trke za Veliku nagradu Italije u MotoGP šampionatu, održane na stazi Mugelo. Iako je prethodnog dana slavio u Sprintu i pokazao zavidan tempo, tokom glavne trke napravio je ključnu grešku već u prvoj krivini nakon starta, što ga je sprečilo da se bori za najviši plasman.

Fernández je objasnio da je tokom kočenja pred ulazak u prvu krivinu pokušao da prebaci u drugu brzinu kao i u subotu, ali menjač nije reagovao kako treba: “Prvo želim da se izvinim timu jer sam napravio grešku. Kada sam kočio, uradio sam sve isto kao i prethodnog dana. Kada sam pokušao da ubacim drugu brzinu za ulazak u krivinu, ona jednostavno nije ‘ušla’. Zbog toga sam morao jače da kočim napred, što mi je izbacilo zadnji kraj motora i odvelo me van staze. Marco Bezzecchi nije kriv, jednostavno sam pogrešio što sam pratio njegovu liniju.”

Zbog incidenta na izlasku iz prve krivine Fernández je morao da krene u remont kroz poredak. U jednom trenutku stigao je do osme pozicije, ali mu je kasnije oduzeta još jedna zbog kontakta sa Lukom Marinijem: “Nisam preterivao ni u čemu — kada nisam mogao da ubacim drugu brzinu i ostala mi je treća, morao sam više na prednju kočnicu i to me poslalo van staze. Nažalost, ovakve sitne greške prave veliku razliku u ovoj kategoriji. Posle toga sam vozio iza Mavericka Viñalesa i počeo polako da napredujem. Došao sam do osmog mesta, ali su mi kasnije dodelili kaznu zbog kontakta sa Mariniijem pa sam završio deveti.”

I pored razočaranja konačnim rezultatom, Raúl Fernández istakao je konkurentnost koju njegova Aprilia pokazuje: “Ono što ostaje pozitivno jeste koliko smo bili konkurentni — uspeo sam do kraja trke da držim ritam i prestižem rivale uprkos problemima sa gumama koje obično imamo. Još nam fali malo za borbu za šampionske pozicije, ali moramo biti onaj vozač koji pravi razliku kad god može. Kao što smo pokazali u Sprintu, možda smo mogli to isto i danas.”

Fernández se osvrnuo na sopstveni pristup sportu: “Veoma sam autokritičan prema sebi. Kad napravim grešku ovog tipa teško mi pada jer mnogo ljudi radi za mene i osećam odgovornost prema njima — ne toliko zbog izgubljenog podijuma već zbog toga što nismo uspeli sav taj rad pretočiti u rezultat među najboljih pet.”

Na kraju poručuje da će ekipa nastaviti vredno da radi kako bi iskoristila sledeću priliku: “Ako nastavimo kao poslednjih nekoliko trka možemo pokušati ponovo već narednog vikenda na Balatonu.”

Hamilton ima sedam titula, 105 pobeda i 204 podijuma, čime nadmašuje čak i Šumahera; Ocon ističe da se Britanac izdvaja u savremenom F1 poretku

Luis Hamilton i Mihael Šumaher često su u centru debata o tome ko je najbolji vozač u istoriji Formule 1. Oba šampiona osvojila su po sedam svetskih titula, ali britanski as prednjači po broju pobeda (105), pol pozicija (104) i podijuma (204), što ga čini statistički najuspešnijim u modernoj eri ovog sporta. Sa druge strane, Šumaher ima upisanih 91 trijumf, 68 pol pozicija i ukupno 155 podijuma.

Osim njih dvojice, među vozačima koji su ostavili neizbrisiv trag nalaze se Huan Manuel Fanđo, Alen Prost, Sebastijan Fetel, Džeki Stjuart, Ajrton Sena, Nelson Pike i Niki Lauda. U aktuelnoj konkurenciji višestruki šampioni su još Maks Ferstapen sa četiri titule i Fernando Alonso sa dve.

O klasičnoj kontroverzi oko najboljeg vozača nedavno je govorio Esteban Ocon. Vozač Hasa istakao je izazove poređenja različitih epoha: „Teško je porediti Luisa Hamiltona sa Mihaelom Šumaherom. Vozili su delimično istovremeno, ali ne baš u istoj eri niti sa identičnim bolidima. Zbog toga Hamiltona treba smatrati jednim od najboljih svih vremena i bez sumnje najboljim u modernoj eri. Mislim da se mora složiti s tim — niko nije uradio ono što je Luis postigao u ovom vremenu. On svakako spada među najveće ikada, ali teško je upoređivati epohe“, rekao je Ocon.

Iako Hamilton ne prolazi kroz najblistaviji period karijere, njegov drugi pokušaj sa Ferarijem pokazuje značajan napredak u odnosu na debitantsku sezonu za ovaj tim. Prošle godine Britanac nije uspeo da osvoji nijedan podijum (mada je slavio na sprint trci u Kini) i sezonu završio kao šesti sa 156 bodova — daleko iza svog tadašnjeg timskog kolege. U aktuelnoj sezoni već ima dva podijuma (u Kini i Kanadi) i trenutno zauzima četvrto mesto sa 72 boda, samo tri manje od Čarlsa Leklera.

Hamilton sada deluje sigurnije za volanom SF-26 i nada se prekidu niza bez pobeda koji traje još od trke na stazi Spa-Francorchamps tokom boravka u Mercedesu 2024. godine. Zanimljivo je da status legende Ferarija pripada upravo Šumaheru koji je osvojio pet uzastopnih titula za italijanski tim od 2000. do 2004.