Španski motociklista govori o izazovima koje nosi ime Markes, teškim trenucima tokom karijere i želji da ostane ‘normalan čovek’.
Áleks Márquez, španski motociklista, iskreno je govorio o svom iskustvu sa depresijom i pritiskom koji donosi odrastanje u senci starijeg brata Marka. U ekskluzivnom razgovoru za MotoGP.com, Márquez je otkrio kako je period kada je pokušavao da se upoređuje sa devetostrukim svetskim šampionom doneo mnogo mentalnih izazova. Tema ‘depresija Áleksa Márqueza’ pojavljuje se kao centralna u njegovoj priči.
Težak početak i psihološki pritisak
Márquez je istakao da su mu prvi koraci u MotoGP-u bili izuzetno teški zbog stalnog poređenja sa bratom. „Senca Marka je veoma dugačka. Na početku sam mnogo patio, doživeo sam depresiju i previše razmišljao o svemu pokušavajući da se uporedim s njim,“ priznao je Áleks. Zbog toga su mu prve godine u Svetskom prvenstvu predstavljale pravi mentalni izazov. Ipak, prelomni trenutak dogodio se kada je shvatio da mora slediti sopstveni put i koristiti Marka kao inspiraciju, a ne kao konkurenciju.
Pronalaženje mira na stazi i strast prema sportu
„Na trci mi je samo važno šta radim ja i moja motocikla. Sve drugo nestaje“, rekao je Márquez opisujući kako vožnja donosi osećaj apsolutnog mira. On podseća da je praktično rođen uz stazu — njegova ljubav prema motociklima potiče još iz detinjstva kada je gledao prvi podijum svog brata iz bara u Cerveri.
Povrede, oporavak i svakodnevica van trka
Pored psiholoških izazova, Márquez se suočavao sa teškim povredama poput one na Velikoj nagradi Katalonije, nakon koje je četiri dana proveo u bolnici. „Tada nisam želeo ni da vidim MotoGP, samo sam hteo da zaboravim sve“, prisetio se Áleks. Međutim, nakon nešto više od dve nedelje ponovo ga je privukla strast za trkanjem: „Ne mogu zamisliti svoj život bez motora; strast prevazilazi sve loše trenutke ili povrede.“
Skromnost uprkos titulama i odnos prema svakodnevnom životu
Iako ima dve titule svetskog šampiona (Moto3 i Moto2) i pobedu u kraljevskoj klasi, Áleks odbija etiketu heroja ili superzvezde koju mnogi vezuju za vozače MotoGP-a. Svoju sreću nalazi u jednostavnim stvarima: „Volim da idem kući, šetam pse ili vozim bicikl. Kad mi neko kaže da sam poseban, odgovaram da sam običan čovek koji kupuje u istom supermarketu.“ Na kraju naglašava: „Želim samo da me pamte kao nekoga ko je dao sve za ovaj sport.“ Depresija Áleksa Márqueza bila je važna lekcija koja mu pomaže danas.
