Aleks Markes zadovoljan napretkom uprkos posledicama pada, uporedio svoju karijeru sa Seteom Gibernauom pred trku u Nemačkoj
Aleks Markes, vozač MotoGP tima Gresini, istakao se tokom slobodne prakse za Veliku nagradu Nemačke na stazi Sachsenring, uprkos tome što još oseća posledice teškog pada u Nemačkoj i povreda iz incidenta u Montmelu. Markes je posebno pohvalio posebnu dekoraciju motocikla Gresinija, koja će biti prikazana u nedelju povodom 30 godina tima i evocira čuvenu Hondu iz 2003. godine, kada je Sete Gibernau pobedio Valentina Rosija na istoj stazi.
“Došao sam bez velikih očekivanja. Nisam ni očekivao bolje ni gore rezultate – sve što dođe biće dobrodošlo. Znao sam da će mi ovde fizički biti lakše nego u Holandiji, gde je staza mnogo zahtevnija. Osećam se dobro jer je sve išlo glatko, bez nepotrebnog rizika i za sada imam sve pod kontrolom”, rekao je Aleks Markes nakon treninga.
Markes je istakao da mu još nedostaje potpuna ‘fluidnost’ sa prednjim delom motocikla, naročito u brzim krivinama: “Nedostaje mi malo ‘flow’-a. Sa prednjim delom ne mogu da pronađem tačku koja daje optimalan obrt i često idem šire nego što bih želeo. To ovde može biti problem jer utiče na ubrzanje i prianjanje.” Takođe se osvrnuo na stanje svog brata Marka: “Vidim da moj brat kontroliše svoje vreme i trenutke, pogotovo na ovoj stazi gde može da vozi kada treba do maksimuma. Ovde ima sve pod kontrolom, za razliku od drugih staza koje su fizički zahtevnije.”
Osvrćući se na svoje zdravstveno stanje tokom trke, Markes je dodao: “Na 30 krugova ne znam kako će biti. Na pojedinačne krugove nemam problem, ali kod promene pravca sam možda nešto sporiji ili ograničeniji nego inače – ipak nije kao u Holandiji gde fizička spremnost igra veću ulogu. Sachsenring mi omogućava da budem bolji nego prošle nedelje.”
Govoreći o značaju jubileja tima Gresini i poređenju sa Seteom Gibernauom, Aleks Markes je naveo: “Motocikl izgleda sjajno. Sličnost između mene i Setea je što smo obojica bili vicešampioni sveta iza dvojice izuzetnih rivala – možda bismo bili svetski šampioni da njih dvojica nisu postojala, ali takva je sudbina sporta. Sećam se dok sam bio mali kako su Dani Pedrosa počinjao u klasama 125cc i 250cc a Sete se borio sa najboljim Valentinom Rosijem. To je tada ponovo probudilo strast navijača posle Crivilléove ere – imali smo nekog ko se bori za titulu u satelitskom timu kao što je bio Gresini.”
