Novak Đoković poznat je po izuzetnoj fizičkoj pripremi, ali i po tome što veliku pažnju posvećuje mentalnoj strani tenisa. Tokom karijere razvio je brojne rutine koje mu pomažu da se pripremi za ono što ga čeka na terenu.
Jedna od navika koja se kod njega često može primetiti jeste odvajanje nekoliko trenutaka za mir i koncentraciju neposredno pre početka meča.
Iako gledaocima to može izgledati kao obična pauza ili deo zagrevanja, za vrhunskog sportistu takvi trenuci mogu imati važnu psihološku ulogu.
Zašto je rutina važna?
Sportisti na najvišem nivou svakodnevno se suočavaju sa ogromnim pritiskom. Publika, protivnik, rezultat, očekivanja i važnost meča mogu uticati na koncentraciju.
Zbog toga mnogi vrhunski sportisti razvijaju rutine koje ponavljaju pre takmičenja.
Poznata rutina može da pomogne sportisti da usmeri pažnju na ono što treba da uradi, umesto da razmišlja o publici, prethodnim rezultatima ili onome što bi moglo da se dogodi.
Kod Đokovića se ovakav pristup savršeno uklapa u njegovu poznatu posvećenost mentalnoj pripremi.
Disanje kao deo pripreme
Đoković je tokom karijere više puta govorio o značaju disanja, meditacije i rada na mentalnoj stabilnosti.
Kontrolisano i duboko disanje može da pomogne osobi da se smiri i usmeri pažnju. Kod sportista to može biti posebno značajno neposredno pre takmičenja, kada je nivo uzbuđenja i napetosti visok.
Cilj nije da sportista potpuno ukloni nervozu.
Naprotiv, određeni nivo adrenalina može biti koristan.
Važno je kontrolisati ga tako da ne preraste u paniku ili gubitak koncentracije.
Đoković ne prepušta pripremu slučaju
Tokom meča nema mnogo vremena za razmišljanje o osnovnim stvarima. Servis, ritern, kretanje, taktika i reakcija moraju da se odvijaju gotovo automatski.
Zbog toga priprema počinje mnogo pre prvog poena.
Rutina omogućava sportisti da uđe u poznato stanje uma i tela, čak i kada je meč potpuno drugačiji od prethodnog.
To je posebno važno za igrača koji se tokom karijere suočio sa gotovo svim mogućim situacijama – od velikih finala do mečeva u kojima je bio pod ogromnim pritiskom.
Nije poenta u jednom „magičnom“ ritualu
Važno je naglasiti da Đokovićeva uspešna karijera nije rezultat jedne navike.
Iza njegovih rezultata nalaze se godine treninga, fizičke pripreme, taktike, oporavka, ishrane i mentalnog rada.
Njegove rutine pre meča predstavljaju samo jedan deo šire pripreme.
I upravo tu se krije zanimljivost koju mnogi gledaoci ne primećuju: vrhunski sportisti često ne pokušavaju da pred veliki meč pronađu nešto novo, već se oslanjaju na ono što su već mnogo puta uvežbali.
Zašto sportisti vole rutinu?
Kada se određeni postupci ponavljaju iz meča u meč, oni mogu da stvore osećaj poznatog i kontrole.
To ne znači da će rutina garantovati pobedu, ali može pomoći sportisti da se mentalno prebaci iz svakodnevnog života u takmičarski režim.
Kod Đokovića je upravo mentalna priprema tokom godina postala jedan od važnih delova njegovog pristupa tenisu.
Zato ono što gledaocima izgleda kao kratka pauza, dubok udah ili trenutak koncentracije pre prvog poena može biti mnogo više od običnog rituala. Za vrhunskog tenisera, to je način da smiri misli, usmeri pažnju i bude spreman za ono što sledi.
