Emotivni govor o Dušku Vujoševiću: Vizionar, graditelj i čovek nepromenljivih principa ostavio neizbrisiv trag u košarci
Novinar Petar Peca Popović održao je dirljiv govor o Dušku Vujoševiću, povodom njegovog odlaska, ističući izuzetnu ulogu koju je legendarni trener imao u razvoju jugoslovenske i evropske košarke. Popović je naglasio da je vest o Vujoševićevoj smrti, koja je stigla prošle srede, bila udarac koji su mnogi priželjkivali da nikada ne dožive. Prvi naslovi koji su se pojavili u medijima, poput ‘Otišao je general’ i ‘Otišao je čarobnjak’, najbolje su, prema rečima Popovića, oslikali veličinu Duška Vujoševića.
Popović je istakao da, iako nije deo košarkaškog sveta, kao neko ko potiče iz Jugoslavije veoma dobro zna koliko je vizionara ovu košarku uzdiglo do evropskih i svetskih visina. U tom nizu, Vujošević zauzima posebno mesto. Prepoznavao je talenat kod mladih i pružao im priliku da zablistaju, bez obzira na poreklo, nacionalnost ili veroispovest. Bio je, kako Popović kaže, graditelj i negovatelj novih generacija, naročito u svom Partizanu, iz čijeg “gnezda” su izletale brojne košarkaške legende.
“Sve je to mogao jer je sanjao kao dete, mislio kao naučnik, analizirao kao psiholog, radio kao tehnolog, voleo kao pesnik i odlučivao kao časni sudija. Načitan intelektualac i mudrac, pa tek onda trener. Držao se principa. Možeš preko neke veze da igraš, ali preko nje ne možeš da igraš dobro i da dođeš do rezultata”, rekao je Popović.
Posebno je istakao Vujoševićevu sposobnost da pronađe sličnosti između umetnosti i sporta, upoređujući raspored utakmice sa strukturom umetničkog dela. Po njegovim rečima, Duško je bio svestran: na terenu kao trener, u umetnosti kao režiser, igrači su glumci, a publika svuda želi rezultat. Ta paralela, smatra Popović, dodatno ističe Vujoševićevu širinu i razumevanje života.
Vujošević je tokom karijere osvojio 23 trofeja i vodio crno-beli tim 916 puta, što mu je donelo ogromnu popularnost, ali i zdravstvene posledice. Popović je naglasio da je Vujošević bio spreman da plati visoku cenu zbog strasti i ljubavi koje je ulagao u svoj posao. Iako je ponekad bio impulsivan i prelazio određene granice, uvek je znao da na kraju meča čestita protivniku i pruži ruku. “Pamtimo ga kao borca za pravdu biranih reči, ali bez dlake na jeziku”, zaključio je Popović.
Odlazak Duška Vujoševića ostavio je prazninu u svetu košarke, ali i u životima mnogih koji su imali priliku da uče od njega. Njegov rad, principi i odnos prema sportu ostaju kao trajna inspiracija za buduće generacije.
