Brahim Dijaz promašio penal za Maroko, Senegal napustio teren, a CAF kasnije dodelio pobedu Maroku sa 3:0

Senegal je savladao Maroko rezultatom 1:0 na terenu stadiona u Rabatu 18. januara u finalu Kupa Afrike, ali je nakon višemesečnih sporova i žalbi titula dodeljena Maroku za zelenim stolom. Meč između selekcija poznatih kao Lavovi Atlasa (Maroko) i Lavovi Terange (Senegal) odigran je pred 66.526 gledalaca i obeležen je brojnim kontroverzama, bezbednosnim propustima i optužbama za neregularnosti.

Prema zvaničnim izveštajima, čiji su sadržaj imale priliku da vide pojedine strane redakcije, Senegal je od prvog dana nailazio na probleme sa logistikom i organizacijom. Delegacija je isprva bila smeštena u hotelu srednje kategorije u centru Rabata, što nije ispunjavalo standarde za ovakav meč, a potom je uz preporuku Konfederacije afričkog fudbala (CAF) prebačena u hotel Amphitrite na periferiji. Generalni sekretar fudbalskog saveza Senegala, Abdoulaye Saydou Sow, uputio je protestno pismo navodeći da ni jedan od ponuđenih hotela nije bio na zvaničnoj listi kampova odobrenih od strane CAF-a, što je dovelo u pitanje regularnost priprema.

Senegalski tim je, uz to, morao da trenira u kompleksu Mohamed VI, gde je istovremeno bio smešten i rival, što je izazvalo sumnje u mogućnost taktičkog špijuniranja. Delegacija iz Senegala žalila se na nedostatak privatnosti i bezbednosnu zaštitu, naročito nakon što ih je pri dolasku na železničku stanicu Rabat-Agdal okružila masa navijača, a policija nije adekvatno reagovala. Fudbalski savez Senegala izdao je saopštenje izražavajući ozbiljnu zabrinutost zbog više neregularnosti, dok je selektor Pape Thiaw izjavio da su njegovi „igrači bili u opasnosti zbog neadekvatne bezbednosti“.

Veče uoči finala Senegal je zatražio izuzeće sudije Jeana-Jacquesa Ngambo Ndala iz Konga, navodeći kao razlog sumnju u nepristrasnost zbog kasnog imenovanja i prethodnih upitnih odluka. Tokom utakmice došlo je do ključnog trenutka kada je Maroku dosuđen penal u 97. minutu. Igrači Senegala su napustili teren u znak protesta, što je izazvalo desetominutni prekid. Brahim Dijaz je promašio sporni penal, a meč je nastavljen uz ozbiljne incidente na tribinama i terenu. Zvaničnici CAF-a zabeležili su pokušaje fizičkog obračuna među igračima i zvaničnicima oba tima, kao i nasilje na tribinama koje je zahtevalo intervenciju specijalne policije.

Izveštaji navode i incident u kom su trojica igrača Senegala završila u bolnici zbog trovanja hranom, dok su sakupljači lopti iz Maroka pokušali da oduzmu peškir golmanu Senegala, što je izazvalo dodatnu pometnju na terenu.

Nakon meča, Marokanska fudbalska federacija podnela je dve žalbe CAF-u zahtevajući poštovanje pravila, budući da je Senegal napustio teren, što prema regulativi povlači diskvalifikaciju. Ovaj argument usvojen je 17. marta od strane žalbenog komiteta CAF-a, koji je registrovao pobedu Maroka sa 3:0 i proglasio ih šampionima. Savez Senegala uložio je žalbu Sudu za sportsku arbitražu (TAS), nazivajući odluku „najvećom administrativnom krađom“ u istoriji afričkog fudbala.

Iako je CAF proglasio Maroko pobednikom, nigde zvanično nije objavljeno da je trofej dodeljen, a predsednik Patrice Motsepe odbio je da komentariše, navodeći da poštuje odluku žalbenog žirija i da će učiniti isto sa odlukom TAS-a, koja se očekuje u narednim mesecima. U međuvremenu, senegalski fudbaleri su proslavili titulu, noseći drugu zvezdu na dresovima, a CAF je isplatio 10 miliona dolara bonusa igračima Senegala.