Roberto Martínez, nekadašnji trener Wigan Atletika i Evertona, vodio je Portugal do trofeja u Ligi nacija i upisao brojne rekorde tokom karijere.
Roberto Martínez (Balager, 1973), aktuelni selektor fudbalske reprezentacije Portugala, ponovo se našao u centru pažnje evropske javnosti nakon što je predvodio Portugal do osvajanja Lige nacija, trećeg velikog trofeja za tu selekciju. Za samog Martineza to je drugi veliki uspeh – ranije je kao menadžer Wigana iznenadio englesku javnost pobedom nad Mančester Sitijem u finalu FA kupa 2013. godine. Kako sam ističe: “Moja priča je za Holivud”.
Martínez je tokom igračke karijere odigrao samo jedan meč u španskoj LaLigi – nastupio je za Saragosu protiv Atletiko Madrida na stadionu “Visente Kalderon” 20. juna 1993. godine, kada mu je tadašnji trener Viktor Fernandez dao priliku da zameni Kuartera i proveo ukupno 35 minuta na terenu sa 19 godina. Godine 1995, posle kratke epizode u rodnom Balageru, Martínez se odlučio na transfer u engleski Wigan (tada treća liga), zajedno sa sunarodnicima Isidrom Dijazom i Hesusom Sebom. Ova trojka ubrzo je dobila nadimak “The Three Amigos”, a Seba danas radi kao skaut u portugalskoj reprezentaciji.
Martínez i Isidro Díaz debitovali su zajedno za Wigan upravo u FA kupu, a Roberto je uspeo da postigne pogodak protiv Runcorna (1:1), što ga čini jednim od prvih Španaca koji su dali gol u najstarijem fudbalskom klupskom takmičenju sveta – rame uz rame sa legendarnim Najimom iz Saragose. Na njega su značajno uticali otac Roberto (takođe trener), ali i fudbalske veličine poput Paca Maturane, Džona Tošaka i Johana Krojfa. Upravo ga je sudbina povezala s Krojfovim sinom Jordijem dok su igrali u Engleskoj – kako kaže Jordi Krojf: “Bio mi je kao brat koga nisam imao”.
Za vreme boravka u Wiganu Martínez nije nastupao u Premijer ligi ali je upisao čak 181 nastup i postigao 23 gola pre prelaska u škotski Motherwell. Zanimljivo, navijači su ga kasnije izabrali za najboljeg igrača Wigana svih vremena prema anketi BBC-a iz 2005. godine.
Trenersku karijeru započeo je neočekivano kao igrač-trener Svonsija 2007. godine nakon što klub platio obeštećenje od 25.000 funti kako bi preuzeo tu funkciju – mada priznaje da više nikada nije obukao dres jer smatra da te dve funkcije nisu kompatibilne: „U Engleskoj misle da to može zajedno, ali ja se ne slažem.“ Vodio je Svonsi do opstanka i povratka u Drugu ligu posle dvadeset četiri godine.
Kao najmlađi trener Premijer lige (2009/10) vratio se potom na klupu Wigana gde će ostati upamćen po istorijskoj pobedi nad Mančester Sitijem rezultatom 1:0 u finalu FA kupa 2013. godine — prvi pehar za klub.
Martínez ima autobiografiju pod naslovom ‘Roberto: Golpeando cada balón’. Tokom igračke karijere bio je i komentator na televiziji Skaj sport, a poznato je da kod kuće ima dve televizije: “To mi je spasilo brak — žena gleda šta želi, ja gledam utakmice”, duhovito opisuje period dok je bio trener Evertona.
Poznat po inovativnosti, odbio je poziv Aleksa Fergusona da bude pomoćnik u Mančester junajtedu jer nije želeo da napusti projekat Svonsija na pola puta. U trenerskoj praksi koristio je taktike iz ragbija i košarke kako bi unapredio svoj stil igre zasnovan na posedu lopte: „Smatram sebe pionirem posed-igre u Engleskoj.“
Tokom karijere imao je brojne ponude — Liverpul ga želeo pre Evertona, odbio Celtic zbog Wigana kao i unosnu ponudu iz Kine vrednu četrdeset miliona evra pre nego što potpisuje ugovor sa Belgijom gde ostvaruje zapažene rezultate.
