Crystal Palace inkasirao oko 20,4 miliona evra za osvajanje Conference lige, dok je Kairat Almaty u Ligi šampiona zaradio 21,2 miliona evra

Završetkom evropskih takmičenja i predstojećim finalom Lige šampiona, raspodela finansijskih sredstava postaje centralna tema za većinu klubova. Nakon što su Aston Villa trijumfovala u Ligi Evrope, a Crystal Palace osvojio trofej u Conference ligi, iznosi koje su klubovi zaradili tokom evropske sezone sada su poznati — sa izuzetkom Paris Saint-Germaina i Arsenala.

Prihodi koje klubovi ostvaruju kroz evropska takmičenja zavise od više faktora: sportskog učinka (osvojeni bodovi, plasman), bonusa za nokaut faze, udela od televizijskih prava i pozicije na klupskim rang listama UEFA-e na osnovu rezultata u poslednjih pet i deset godina. Pored toga, prestiž samog takmičenja (Liga šampiona, Liga Evrope ili Conference liga) ima značajan uticaj na ukupnu sumu koju klub može da ostvari. Klubovi dobijaju novac već za samo učešće, ali i dodatno za svaku rundu koju prođu.

U slučaju Conference lige, ukupno je podeljeno 198 miliona evra. Od te sume, 40% odlazi na startne premije za učesnike, još 40% se raspoređuje prema sportskom rezultatu tokom turnira, dok preostalih 20% dolazi iz ‘stuba vrednosti’ — kombinacije televizijskih prava i UEFA koeficijenata skupljanih proteklih godina. Ovakav model dovodi do primetnih razlika među klubovima po visini ostvarenih prihoda.

Crystal Palace je nakon pobede u finalu u Lajpcigu inkasirao približno 20,4 miliona evra iz fonda Conference lige. Klub će naredne sezone dobiti dodatnih pet miliona evra zbog plasmana u Ligu Evrope. Rayo je završio nastup sa ukupnim prihodom od 17,8 miliona evra.

Najveća razlika dolazi do izražaja poređenjem sa Ligom šampiona: Kairat Almaty je kao klub sa najmanje zarađenog novca u sezoni 2025/26 ostvario prihod od čak 21,2 miliona evra — što je čak 800 hiljada više nego što je pripalo engleskom klubu koji je osvojio evropski trofej nižeg ranga.

Ovakva situacija otvara pitanje pravednosti trenutnog načina raspodele sredstava od strane UEFA-e i jasno pokazuje koliku težinu ima status samog takmičenja bez obzira na krajnji rezultat.

Trener Arsenala o istorijskoj sezoni sa titulom u Premijer ligi i pripremama za finale Lige šampiona protiv Pariza

Mikel Arteta, trener Arsenala, osvrnuo se na izuzetno uspešnu sezonu u kojoj je njegov tim osvojio titulu u Premijer ligi i plasirao se u finale Lige šampiona koje ih očekuje ove subote. U razgovoru sa novinarima, Arteta je istakao koliko mu znači ovogodišnji uspeh i otkrio detalje o svom pristupu radu tokom ključnih trenutaka sezone.

Arsenal je prethodnih godina bio blizu osvajanja trofeja, ali im je nešto nedostajalo. “Ove godine kao da su se zvezde poklopile. Od samog početka osećali smo drugačiju energiju, možda zbog tipa igrača, ali i konzistentnosti koju smo pokazivali”, rekao je Mikel Arteta. On dodaje da je ključ bio u tome što je ekipa verovala u sebe i ostala motivisana uprkos trenucima sumnje.

Arteta nije prisustvovao proslavi titule sa igračima, već je odlučio da taj trenutak prepusti timu. “Osetio sam da će im biti prijatnije bez mene. Trening sam odradio kao i obično, a kada je počeo meč Bornmut – Siti, povukao sam se kući gde sam proveo vreme sa porodicom. Moj sin Gabriel mi je prvi preneo vest: ‘Tata, šampioni smo Premijer lige’,” opisuje emotivno Arteta.

Povodom kritika na račun defanzivne igre Arsenala posle pobede nad Atletikom Madrid, Arteta odgovara: “Poštujem sva mišljenja, ali moj posao je da pronađem način kako da pobedimo ako jedno rešenje ne funkcioniše. Moram inovirati i tražiti nove pristupe.” Takođe naglašava da su povrede tokom sezone bile izazov i priznao: “Da sam mašini dao sve naše povrede i pitao za šanse za titulu, dobio bih dva procenta. Nismo hteli to da prihvatimo – morali smo tražiti nova rešenja uz resurse koje imamo.”

Na pitanje o Martinu Zubimendiju koji pred kraj sezone ima četiri utakmice bez startne postave, Arteta objašnjava: “Imam mnogo primera igrača kojima prva sezona nije bila najjača kao Zubijeva sadašnja kampanja. Ipak, odigrao je više mečeva nego ikada ranije pa smo ga malo odmorili za završnicu.”

Kao nekadašnji saradnik Luisa Enriquea iz vremena Barselone, Arteta ističe poštovanje prema kolegi koji vodi Pari Sen Žermen: “Luis Enrique ima hrabrosti da istraje na svom putu uprkos kritikama — pravi primer za sve nas.” Na kraju dodaje koliko mu porodica znači tokom napornih sezona: “Moja supruga Lorena zaslužuje najviše priznanja jer me podržava dok balansiram između posla i privatnog života.”

U finalu Lige šampiona Arsenal će imati četiri reprezentativca Španije pod vođstvom selektora Luisa de la Fuentea što posebno raduje trenera kluba iz Londona.

Aston Vila osvojila Ligu Evrope pobedom nad Frajburgom, Kristal Palas slavio u Konferencijskoj ligi protiv Rajo Valjekana, devet engleskih klubova u Evropi naredne sezone

Premijer liga Engleske još jednom je potvrdila svoju vodeću poziciju u evropskom fudbalu, pošto su Aston Vila i Kristal Palas doneli nova evropska odličja engleskim klubovima. Aston Vila je trijumfovala nad Frajburgom u finalu Lige Evrope, dok je Kristal Palas minimalnim rezultatom savladao Rajo Valjekano u finalu Konferencijske lige, čime je ovaj klub stigao do svog prvog evropskog trofeja u istoriji.

Aston Vila je pobedom nad nemačkim predstavnikom Frajburgom ponovo dotakla vrh kontinentalnog fudbala prvi put još od osvajanja Kupa šampiona 1982. godine. U paralelnom takmičenju, Kristal Palas je obezbedio minimalnu pobedu protiv španskog Rajoa i tako ispisao najlepšu stranicu klupske istorije osvajanjem Konferencijske lige.

Ova dva trijumfa nastavak su prošlogodišnje dominacije Premijer lige na međunarodnoj sceni. U sezoni kada su uvedeni novi formati UEFA takmičenja, Totenhem je osvojio Ligu Evrope savladavši Mančester Junajted, a Čelsi je bez većih problema stigao do titule u Konferencijskoj ligi pobedivši Betis u finalu.

Aleksander Čeferin, predsednik UEFA, još prošle godine ukazao je na specifičan model Premijer lige: „Premijer liga se demonizuje i često naziva Superligom koja treba biti zaustavljena. Ipak, njen uspeh nije slučajan — temelji se na sportskom meritokratiji i izuzetno ravnomernoj raspodeli prihoda.” Finansijska snaga engleskih klubova jasna je i kroz podatak da su tokom poslednjih pet godina čak pet od deset šampiona Lige Evrope i Konferencijske lige dolazili iz Premijer lige, dok ukupni neto izdaci na transfere premašuju 7 milijardi evra.

Samo ove sezone deset od dvadeset najrastrošnijih klubova po transferima dolazi iz Engleske. Andrea Traverso iz UEFA ističe: „Premijer liga trenutno generiše oko četvrtine ukupnih prihoda svih evropskih klubova.” Prema Deloitteovom Football Money League izveštaju, devet od dvadeset najbogatijih evropskih timova dolazi upravo iz Premijer lige.

U poređenju sa ostalim velikim ligama, finansijska razlika je ogromna — Serija A sledi sa manje od 600 miliona evra prihoda po ovom osnovu. Primera (LaLiga) beleži simboličan pozitivan bilans ulaganja uz samo jedan evropski trofej Sevilje u poslednjih pet godina; francuska Liga 1 i Bundesliga nisu imale osvajače Lige Evrope ili Konferencijske lige osim Ajtrahta Frankfurt.

Jaz između engleskih i ostalih evropskih klubova vidi se i kroz transfer politiku: dok Frajburgov najskuplji igrač Ritsu Doan košta oko 11 miliona evra, Aston Vila ima čak 42 igrača za koje su plaćene veće sume. Rajo Valjekano je tokom cele decenije potrošio manje novca na pojačanja nego što je Kristal Palas investirao samo ove sezone.

Engleski timovi nastavljaju da dominiraju svim UEFA takmičenjima — ove godine pet od šest predstavnika završilo je među osam najboljih u Ligi šampiona (Newcastle prošao preko plej-ofa), dok su Aston Vila i Kristal Palas podigli pehare u svojim takmičenjima. Zahvaljujući učinku Crystal Palacea u Konferencijskoj ligi i dodatnom mestu za Liverpul zbog koeficijenta uspešnosti, čak devet engleskih ekipa igraće Evropu naredne sezone — scenario koji postaje sve češći.

Ako Arsenal ove godine osvoji Ligu šampiona, Premijer liga bi mogla postati prva nacionalna liga sa tri različita osvajača glavnih evropskih trofeja otkako postoje tri UEFA klupska takmičenja (od 2022). Tako bi bio potvrđen trend potpune dominacije Premijer lige na Starom kontinentu.